Oznaka zaštićenog porekla - Put ka većoj sigurnosti plasmana mleka i mlečnih proizvoda

Tržište mleka u EU se polako smiruje nakon potresa kada je, zbog ukidanja kvota za proizvodnju mleka, došlo do porasta proizvodnje koja je, uslovivši nestabilnost cena, dovela i do deregulacije tržišta. Evropa, koja je zajedno sa SAD, ključni igrač na svetskom tržištu mleka, reagovala je u takvoj situaciji i došlo je do izvesnih promena, rekao je na prenezentaciji tokom Međunrodnog sajma poljoprivrede u Novom Sadu Fabio del Bravo iz Direkcije za ruralni razvoj u okviru Instituta za usluge na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda (ISMEA). Kao rezultat, proizvodnja i cene su u 2016. godini donekle stabilizovane, ali celokupna situacija i dalje predstavlja gorući problem sa kojim Evropa mora da se izbori.

U periodu tog poremećaja na evropskom tržištu, u Italiji – u kojoj je potrošnja svežeg mleka poslednjih godina inače u ozbiljnom padu – bilo je karakteristično da je porastao izvoz svih mlečnih proizvoda, pre svega dve zvezde izvoza – sireva "Grana Padano" i "Parmigiano Reggiano". Sirevi inače predstavljaju veći deo izvoznog mlečnog kontingenta – skoro 70%, a samo dva ovde pomenuta donose dve trećine ukupne vrednosti izvoza italijanskih sireva.

Za proizvođače svežeg mleka u Italiji, međutim, domaće tržište je najbitnije a kako potražnja neprekidno opada, tako rastu i njihove brige. Udruživanje je zbog toga praktično postalo neophodno, jer oni koji su ušli u konzorcijume imaju veću sigurnost i čitav sistem doprinosi njihovim većim prihodima, naglasio je del Bravo.

(Fabio del Bravo) Veliki broj italijanskih sireva (kao i drugih proizvoda) ima oznaku zaštićenog porekla. Samim tim iskustvo Italije za Srbiju može biti od velike važnosti u pokretanju procedura za mnoge proizvode koji još čekaju da stignu do ove liste.

Brisel je u celoj proceduri ključni igrač, tvrdi del Bravo. Sve kreće od lokalnog nivoa, od grupe proizvođača, kao što pravilnik nalaže, koja okuplja farmere i definiše elaborat. Grupa ulaže molbu i pokreće proceduru pri nadležnom ministarstvu, koje ocenjuje i eventualno traži dopune. Kada je upit kompletiran, prosleđuje se u Brisel. Zatim slede pregovori, provere, pa objava provizornog priznanja geografskog porekla. Dok traje "privremeno priznavanje", zapravo se ostavlja vreme drugim proizvođačima da eventualno ulože žalbu. Ukoliko nema primedbi, ide sledeći korak i sve završava konačnim priznavanjem oznake.

Cela procedura je prilično zahtevna, ukazuje del Bravo, i niko ne zna koliko tačno može da potraje. Ipak, poslednjih godina je malo ubrzana, tako da ima određenih pomaka, mada dosta zavisi i od kvaliteta same aplikacije. Od nje sve zavisi.

Ono što je posebno važno i na čemu se nikad dovoljno ne insistira jeste važnost elaborata! Dobar i precizan elaborat rešava 50% problema, i pre i posle sertifikacije, savet je koji je del Bravo uputio srpskim kolegama.

"Elaborat je najvažniji. Koliko god bio banalan savet – smatram da kada krećete u proceduru dobijanja oznake geografskog porekla, treba uzeti kao primer nekoga ko je sve to već prošao, prema kome se možete ravnati. Možda baš Italiju, mada ima i drugih zemalja, ali Italija i Srbija su ipak dovoljno bliske i postoji određeno zajedništvo..."

Postoje primeri italijanskih proizvođača, dodao je, koji su dobili sertifikate, odnosno oznaku geografskog porekla, ali su njihovi elaborati toliko strogi i detaljni, da su neprimenjivi u praksi, pošto ne dozvoljavaju proizvodnju po određenim, tržišno prihvatljivim cenama. Zato treba biti vrlo obazriv i voditi računa prilikom formulacije elaborata.