U Srbiji otvoreno 1.486 stranih privrednih predstavništva, 126 konzularnih i diplomatskih misija
Prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji u ovom trenutku postoji 1.486 stranih privrednih predstavništava i 130 ogranaka stranih pravnih lica, što svedoči o velikom interesovanju stranih investitora za razvoj "ekonomske diplomatije" sa našom zemljom, ali i za ulaganje u Srbiju.
U Agenciji objašnjavaju da ni impresivna cifra od skoro1.500 stranih privrednih predstavništava nije konačna, jer je njihov zadatak pre svega istraživanje tržišta, a ne i obavljanje određenih privrednih poslova, pa se zato često registruju kao preduzeća sa stranim kapitalom u Srbiji.
Strane privredne asocijacije, ali i kompanije često se odlučuju upravo na taj korak, pa je tako, prema najnovijim podacima Agencije, u Srbiji registrovano 16.129 takvih preduzeća, dok je preduzetničkih radnji 2.860.
Privredna komora Srbije ne poseduje zbirni podatak o broju predstavništava stranih zemalja i kompanija u Srbiji, ali raspolaže spiskom diplomatskih službi u Beogradu, predstavnika stranih privrednih komora, kao i ekonomskih kancelarija.
Tako, recimo, Ruska Federacija u Srbiji ima, osim ambasade u kojoj postoji tzv. ekonomsko odeljenje na čelu sa ekonomskim savetnicima, i Trgovinsko predstavništvo Rusije i Trgovinsko-industrijsku komoru Ruske Federacije.
Italijani su osim Ambasade otvorili i Italijanski institu tza spoljnu trgovinu u Srbiji, Mađari ekonomsku kancelariju pri ambasadi, a Slovenci i Hrvati - predstavništva svojih Privrednih komora.
Ni zemlje Dalekog istoka nisu ostale "imune" na domaće tržište pa je tako naš sada već tradicionalni partner Japan angažovan u Srbiji na tri fronta - Ambasada Japana, Japanska internacionalna agencija za kooperaciju (JICA) i Japanska organizacija za spoljnu trgovinu (JETRO).
Aktivna je i Kina, koja u Srbiji ima Kineski savet za promociju međunarodne trgovine, ali i Koreja sa Koreanskom internacionalnom trgovinskom asocijacijom (KITA).
Kada se podaci o broju privrednih predstavništava uporede sa brojem ambasada i konzulata u Srbiji uočava se velika razlika. Naime, prema podacima sa sajta Ministarstva spoljnih poslova, trenutno je 126 diplomatskih i konzularnih misija u Srbiji na rezidencijalnoj i nerezidencijalnoj osnovi.
Među njima su Ukrajina, Belorusija, Slovačka, Poljska, Indonezija, Malezija, Velika Britanija SAD, Kanada, Bugarska, Grčka, Albanija, Turska, Nemačka, Finska, Švedska, Šri Lanka, Gana, Kongo, Palestina, Tunis, Brazil, Kuba, Meksiko...
Sekretar Odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS Olivera Kiro objašnjava da je broj predstavništava dokaz da postoji interesovanje stranih investitora za razvoj ekonomske diplomatije, ali i ulaganje u Srbiju.
Prema njenim rečima, zadatak tih predstavništava je da prikupljaju informacije o privrednim kretanjima u zemlji, ali i da budu nekakva "prethodnica" dolasku njihovih kompanija.
- Ukoliko ne postoje jasne indikacije da je Srbija ta destinacija koja je već izabrana i definitivna za neki razvoj odnosa, onda se prvo formira predstavništvo koje isputuje okolnosti koje su interesantne pojedinim firmama koje žele da započnu poslovanje u Srbiji- kaže Kiro i dodaje da u Srbiji ima dosta različitih trgovinskih predstavništava zemalja i da su različito institucionalizovana.
Neka predstavništva rade u okviru ambasada, pa tako postoji Trgovinsko predstavništvo Rusije, Austrije i Grčke u Srbiji, paralelno sa ispostavama industrijskih privrednih komora tih zemalja.
Primera radi, u Srbiji funkcioniše Asocijacija nemačkih komora, koja okuplja i predstavlja oko 150 nemačkih kompanija.
Kiro ističe da su "najaktivniji" naši susedi, pa tako Slovenija u Srbiji ima čak preko 400 različitih firmi sa slovenačkim kapitalom, ali i raznih trgovinskih predstavništava, a ne zaostaje ni Italija koja ima od 80 do 90 takvih preduzeća i predstavništava.
Ona dodaje da su odnosi PKS sa tim predstavništvima ustaljeni, kao i da se "na dnevnom nivou stalno razmenjuju privredne informacije".
- Sa svim tim punktovima uspostavljeni su odnosi poverenja i uzajamne saradnje, a vrlo često i organizujemo neke skupove, kao što je recimo uključivanje njihovih ekonomskih predstavnika u akciju "Srbija i svet", gde ih vodimo u posetu regionima Srbije- kaže Kiro.
Ona napominje da pre nego što uopšte otvore svoje trgovinsko predstavništvo neke zemlje i predstavnici privrede interesuju se za status odredjenog privrednog sektora na koji su fokusirane njihove kompanije, a interesantan im je i CEFTA sporazum (Sporazum o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi), zbog mogućeg proširenja tržista, kao i Sporazum o slobodnoj trgovini koji Srbija ima sa Ruskom Federacijom.
Kiro naglašava da za nju nije iznenadjenje ni veliko interesovanje nekih dalekih zemalja za našu zemlju, poput Japana, koji je kroz donatorske programe već dugi niz godina prisutan u Srbiji, ili Norveške, koja je Srbiju već proglasila svojim prioritetom o čemu svedoči i velika investicija"Telenora" uložena u kupovinu "Mobtela".