(E Magazin) Laslo Boni, proizvođač vina širaz u Subotici: Kada čovek uđe u tajne vina, shvati da je filozofija vina, u stvari, filozofija života

PERSIJSKO VINO SA PALIĆKOG PESKA

Naš poznati enolog zarekao se da će pojesti svoju diplomu ako Subotičanin Laslo Boni uspe na Paliću da uzgoji čuvenu vrstu grožđa širaz i – izgubio opkladu


Da se, kojim čudom, legendarni persijski pesnik, naučnik, astronom, reformator kalendara, hakim (onaj koji dokazuje istinu) i ko zna šta sve još, Omer Hajjam, obreo krajem maja negde nasred puta između Subotice i Palića u restoranu Širaz, sigurno bi bio oduševljen. Stigao bi pravo na festival vina širaz. U objektu koji nosi ime po drevnom gradu iz njegove domovine, na veseloj fešti u čast vina istog imena i sa čašom tog istog vina, prvi put napravljenog u Srbiji – dokazani vinoljubac, autor neprevaziđenih rubaija, pesama o vinu, ljubavi i prolaznosti života, osećao bi se kao kod svoje kuće. Nema sumnje da bi glatko dobio i titulu prvog viteza od širaza. A zahvalnost za kompletan ugođaj, kao pravi vitez i svetski čovek, svakako bi iskazao pioniru uzgajanja sorte širaz na Paliću, pokretaču manifestacije u njegovu čast i vlasniku istoimenog restorana Laslu Boniju.

Jedan od prvih uspešnih privatnika u Subotici (još od 1990. godine) Laslo Boni, zaljubio se u širaz već pri prvom susretu. Uživajući pre nekoliko godina u jedinstvenom ukusu ovog vina, odmah je osetio da je to ono što je tražio. Kao kada prepoznaš ženu svog života, kaže. I odmah je sebi obećao da će ga uzgojiti na čuvenom palićkom pesku. Stručnjaci su ga odvraćali, podsećajući da širaz voli topliju klimu i drugačije uslove. Jedan od njih se čak zarekao da će, ako mu plan uspe, pojesti svoju diplomu. Priliku za taj gest, bar simbolički, imaće na festivalu, kada će prvi put biti proban palićki širaz.

Laslo Boni

Istorija širaza puna je tajni i neobičnih događaja. Pretpostavlja se da spada među najstarija vina iz postojbine vinarstva Mesopotamije. Vrlo je verovatno da su u njegovim čarima uživali legendarni persijski vladari, egipatski faraoni, Aleksandar Makedonski, ali i običan narod prilikom raznih svetkovina. Spominjao ga je, između ostalih, i Plinije Stariji. Međutim, vremenom su tragovi o njemu nestali sve do srednjeg veka, kada je njegovu lozu iz krstaških ratova odnekud doneo francuski vitez Gaspar de Sterimber. On je osnovao isposnički manastir („ermitaž“) u dolini Rone (Kot d Ron) i oko njega posadio lozu. Istraživanja enoloških „forenzičara“ obavljena krajem devedesetih godina prošlog veka u SAD dokazala su da od te loze potiču sve ostale koje se poslednjih dvestotinak godina uzgajaju širom sveta. Dakle, majka mu je sigurno Persija, ali mu je pomajka, zahvaljujući kojoj je, na radost svetskih uživalaca u vinu, preživeo – Francuska.

Neverovatno je da je ovom, po svemu izuzetnom vinu fantastičnog bukea, prelepe tamnocrvene do tamnoljubičaste i crne boje, sa ukusima koji variraju od nota crnog i belog bibera, šumskog voća (posebno kupine), divlje trešnje, višnje, zrele šljive, do crne čokolade, moke i espreso kafe, sa raznim drugim podaromama (orašćić, sladić, nana, maslina, hrast), zavisno od podneblja, načina čuvanja i drugog, trebalo tako mnogo vremena da se afirmiše. Dugo je korišćen kao oplemenjivač boje i ukusa drugih tamnih vina. Slava mu je stizala postepeno i zahvaljujući ljudima koji su njime bili očarani i potpuno mu se posvećivali. Jedan od takvih, Džejms Bazbi, preneo ga je početkom devetnaestog veka u Australiju, gde se širaz izuzetno dobro primio, a onda se širio na Severnu (Kalifornija) i Južnu Ameriku (Argentina, Čile) i Južnu Afriku. To su, uz Francusku, regioni iz kojih danas stižu najveće i najkvalitetnije količine ovog vina.

Puna pažnja svetske javnosti skrenuta je na širaz tek poslednjih decenija prošlog veka. Tada se javio spor na svetskom nivou između proizvođača iz Australije i Francuske. Pokušaj australijskih vinara da za svoj „scyras“ iskoriste stari francuski prepoznatljivi naziv „ermitaž“ nije urodio plodom. Zaštićeno ime i poreklo Francuzi nisu bili raspoloženi da dele sa drugima. Australijanci su izgubili spor, ali je zahvaljujući medijskoj halabuci oko celog slučaja, širaz kao vino profitirao. Od tada doživljava zvezdane trenutke i planetarnu popularnost koja ni danas ne jenjava.

Loza koju je na palićkom tlu zasadio Laslo Boni potiče upravo od australijskog širaza. Osim nje, na oko četiri hektara vinograda posadio je čokote i drugih vinskih vrsta kao što su pino noar, kaberne sovinjon, frankovka – od crnih – i sovinjon blan, muskat otonel, italijanski rizling – od belih. Prve godine zasađeno je 20.000 čokota, druge još 10.000, a ove još 3.000. Tako je postignuto da se na hektaru nalazi više nego dupli broj čokota u odnosu na klasičnu sadnju, u kojoj je taj broj oko tri i po hiljade. Prinosi su kontrolisani. Na jednom čokotu ne sme da bude više roda od jednog i po kilograma, iako može da bude i petostruko veći, jer se time postiže vrhunski kvalitet. Bonijev vinograd uređen je po najsavremenijim svetskim metodama i o njemu svakodnevno brinu stručna lica. Takav će biti slučaj i sa vinarijom koja uskoro treba da bude otvorena. U prvoj fazi njen kapacitet će biti 100.000 litara godišnje, a kasnije bi trebalo da dostigne 150.000–200.000 litara. Naziv vinarije i robne marke svojih vina – „Di bonis“, Laslo Boni je izveo iz kombinacije svog prezimena, imena boga vina Dionisa i latinske reči „bono“, što znači „dobro“.



Restoran Širaz je još jedan ostvareni san Lasla Bonija. Otvoren je krajem prošle godine i uskoro treba da dobije četvrtu zvezdicu, kao oznaku najvišeg nivoa u ugostiteljstvu. Uz veoma lepo uređen prilaz sa mostićem i živopisnim cvećem i rastinjem u veštačkim jezercima, atraktivnim ga čini bogata ponuda specijaliteta mađarske kuhinje i subotičke regije i, naravno, u skladu sa izrekom da je obrok bez vina kao vrt bez sunca, vinski podrum sa više 120 vina sa svih kontinenata. Ipak, ono po čemu je jedinstven, bar za naše uslove, jeste trezor vina. U njemu posetioci mogu po veoma prihvatljivim cenama da zakupe mesta za čuvanje svojih vina pod optimalnim uslovima i da ih koriste prema svojim potrebama, uz prethodnu najavu. O interesovanju za ovu, kod nas potpuno novu uslugu, dovoljno govori podatak da je više od 70 odsto trezora već zakupljeno. Zakupci, osim uživanja u omiljenom, profesionalno serviranom vinu, imaju i posebne beneficije, kao što je popust od 10 odsto na sve restoranske usluge.

Vinski festival posvećen širazu osmišljen je, prema rečima Lasla Bonija, ne samo kao promocija vina i restorana, nego kao obogaćivanje i afirmisanje celokupne ponude Subotice i Palića. U njemu će učestvovati poznavaoci i ljubitelji vina, ali i svi drugi koji vole druženje i žele da uživaju kulturno-zabavnim, gastronomskim i drugim zanimljivim sadržajima. Subotičani su već skrenuli pažnju vinoljubaca na sebe osnivanjem reda vitezova vina. Na Svetog Trifuna, 14. februara 2001. godine, ustanovili su prvi vinski red kod nas, Arena Zabatkijensis (Subotički pesak), sa namerom da predstave vina sa peska i pronesu dobar glas o njima što više i dalje. Pored vinogradara i vinara, raznih stručnjaka, istraživača i istoričara, među članovima su i mnoge javne ličnosti raspoložene da daju svoj doprinos. Njima će se u toj misiji uskoro pridružiti i novi vitezovi od širaza – „ševalije de širaz“. Festival u slavu širaza biće prilika da magiju opojnog tamnog vina, nenadmašne arome i mistične istorije, prvi put ukomponovanu sa uticajima našeg podneblja, osete domaći poklonici božanskog napitka.




Filozofija života

- Da sam ranije otkrio vino i vinarstvo, samo bih se time bavio – kaže Laslo Boni. – Kada čovek uđe u tajne vina, shvati da je filozofija vina, u stvari, filozofija života i da nije slučajno što je ono čovekov verni pratilac kroz celu istoriju, i to u najrazličitijim prilikama, bukvalno od rođenja do smrti.


Rubaija o vinu

„Otkad nebom Danica i taj mesec hodaju,
ništa bolje ljudi od rubin-vina ne znaju;
ja se čudim onima koji vino prodaju,
šta će bolje kupiti od vina što imaju?!“
Omer Hajjam



Piše Mugdim Šehalić

izvor: