Putevi od plastike, pepela i šljake - Inovativni materijali i tehnologija u gradnji stigli u Srbiju

Za gradnju puteva i infrastrukturnih objekata u Srbiji mogli bi da se koriste kako inovativni tako i ekološki materijali dobijeni reciklažom. U svetu je postala praksa da se putevi grade alternativnim materijalima iz otpada, među kojima su i plastika, šljaka, pepeo iz termoelektrana...

Britanski medijski servis BBC nedavno je napravio reportažu o problemu đubreta i pravljenju puteva od plastike. Navedeno je da bi "plastični putevi" mogli da budu revolucionarno rešenje za ogromne količine đubreta u svetu, kao i da je za gradnju oko 40 miliona kilometara saobraćajnica do sada utrošeno na stotine miliona buradi nafte koja je potrebna za bitumen.

Škotski inženjer Tobi Makartni je, pošavši od toga kako u isto vreme popraviti oštećene puteve i smanjiti ogromnu količinu plastičnog otpada, došao do potencijalno spasonosnog rešanja za oba problema - napravio je asfaltnu masu kojoj je dodata otpadna plastika i time uspeo da stvori jači, trajniji i otporniji materijal.

Potpredsednik Privredne komore građevinske industrije Srbije Goran Rodić rekao je Tanjugu da u Arizoni (SAD) trenutno eksperimentišu sa pravljenjem autoputa od fotonaponskih ćelija i da je taj materijal poput plastike sa ćelijama koje prave struju. On je dodao da ta struja preko indukcione ploče na parkinzima može da puni električne automobile.

To je samo jedan od primera alternativne gradnje autoputeva, a kako kaže Rodić, u Srbiji bi sav reciklažni materijal, osim onog organskog porekla koji se brzo raspada, mogao da se upotrebi kao masa za gradnju ili sanaciju puteva i autoputeva.

- Takvi materijali su naročito jeftini i efikasni kod sanacije puteva, odnosno krpljenja rupa - rekao je Rodić.

Prema njegovim rečima, alternativne materijale poput pepela i šljake već dugo koriste Česi, Poljaci, Nemci i drugi.

Više informacija o korišćenju šljake kao građevinskog materijala saznali smo od firme Harsco koja je svetski lider u izvlačenju i preradi metala iz šljake.

- Šljaka je vredan resurs - nusproizvod koji nastaje prilikom proizvodnje čelika i metala, i dragocen je građevinski agregat. Neizbežan je materijal koji nastaje u mnogim metalurškim procesima i kao takav ima široku primenu u građevini. Na osnovu mnogih laboratorijskih analiza, dokazano je da je u skladu sa evropskim i srpskim zakonodavstvom iz oblasti očuvanja životne sredine. Upotreba šljake nema negativnih uticaja na okruženje, već samo pozitivne efekte koji se dobijaju prilikom njene prerade i ponovne upotrebe. Pomenuti pozitivni efekti se ogledaju u zaštiti prirodnih agregata, smanjenju emisije CO2, uštedi energije i smanjenju otpadnog materijala – objašnjavaju u ovoj firmi.

Kako navode, u Americi, EU i Kini šljaka se koristi kao građevinski materijal još od početka 20. veka. Potreba za šljakom je iz godine u godinu sve veća, a najviše se primenjuje u izgradnji puteva i cementnoj industriji.

- U pogledu upotrebe šljake kao građevinskog materijala, Srbija je veoma daleko od Evropske unije. Šljaka se i dalje ne koristi za navedene aplikacije, osim za nasipanje seoskih i poljskih puteva. Glavni razlog za nekorišćenje šljake leži u nedovoljnoj informisanosti krajnih korisnika, kao i u zakonskim regulativama vezanim za tretiranje otpada u Srbiji. U 2016. godini one su izmenjene i usklađene sa regulativama EU, i od tada se šljaka tretira kao nusproizvod, a ne otpad.

U domenu infrastrukture, Lafarge Srbija poslednje dve godine intenzivno promoviše jednu specifičnu, ali veoma raširenu tehnologiju u Evropi i regionu, koja se zove stabilizacija tla i kolovoznih konstrukcija. Ona se koristi pri izgradnji novih saobraćajnica, pri rekonstrukciji postojećih, ali i prilikom izgradnje industrijskih hala i objekata koji zahtevaju veliku površinu.

Veoma jednostavno, u dva koraka, investitori u fazi projektovanja mogu implementirati ova rešenja i doći do značajno kvalitetnijih saobraćajnica uz povećanje nosivosti tla, a istovremeno i do značajnih ušteda u troškovima investiranja, vremenu izvođenja radova, kao i samog održavanja.

S obzirom na to da tehnologija ima i ogromne prednosti u pogledu održivosti (smanjenje transporta, smanjenje iskopa postojećih mineralnih rezervi, saobraćaja tokom investicije, iskorišćenje lokalnog tla), ova ponuda je takođe usmerena i na lokalne zajednice i javna preduzeća kao investitore koji žele da razvijaju svoju opštinu na održiv način.

Inovativna tehnologija i materijali su već stigli u Srbiju, potrebno je samo da počnemo da radimo ono što se već primenjuje u svetu.