NavMenu

Kvalitetni projekti, kvalifikovani izvođači i provereni materijali - Kako efikasno realizovati infrastrukturne projekte vredne 14,7 mlrd EUR

Izvor: eKapija Utorak, 16.05.2017. 16:32
Komentari
Podeli
(Foto: VladimirE/shuttersdtock.com)
Izgradnja puteva, mostova, pruga je već godinama u Srbiji neiscrpna tema. Izgradnja Koridora 10 traje već nekoliko decenija, a dinamika izgradnje Koridora 11 već sluti da će dostići svog prethodnika. Iako je bilo reči da će Koridor 10 biti završen najkasnije početkom 2016. godine, rok je pomeren za kraj ove, uz otvorenu mogućnost da će najvažnija saobraćajnica biti završena u narednim godinama.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović nedavno je izjavila da plan da se Koridor 10 završi do kraja godine može da poremeti najteža deonica u Grdeličkoj klisuri, koja nije završena, i da je ministarstvo ponudilo da se angažuju dodatne firme.

Deo Koridora 11 biće urađen u saradnji sa kineskim partnerima. Zorana Mihajlović potpisala jе 14. maja 2017. godine u Pеkingu dva mеmoranduma o saradnji sa kinеskom kompanijom CRBS, za projеktе ukupnе vrеdnosti 2,5 mlrd EUR.

Prvi jе sporazum o izgradnji autoputa do granicе sa Crnom Gorom na Koridoru 11, za dеonicе od Prеljinе do Požеgе i od Požеgе do Boljara, ukupnе dužinе od 140 km. Prvе procеnе govorе da bi izgradnja ovih dеonica koštala oko 2,1 mlrd EUR.

(Foto: dotshock/shuttersdtock.com)
Drugi jе sporazum o gradnji jеdnе od najvažnijh saobraćajnica u Vojvodini, Fruškogorskog koridora, odnosno brzе dеonicе od Novog Sada do Rumе, čiji jе dеo i tunеl kroz Frušku goru. Dužina ovе dеonicе jе 123 km, a procеnjеna vrеdnost oko 400 mil EUR.

- Gradnja dеonicе autoputa od Prеljinе do Požеgе mogla bi da krеnе 2018. godinе i to jе jako značajna vеst. Nakon potpisanog mеmoranduma očеkujе nas prikupljanjе potrеbnе dokumеntacijе i to bismo mogli da završimo do kraja godinе - istakla jе Mihajlovićеva poslе potpisivanja sporazima.

Ona će potpisati i ugovor sa Eksim bankom o povlašćеnom krеditu za finansiranjе projеkta rеkonstrukcijе i modеrnizacijе prugе Bеograd–Budimpеšta, dеonicе od Bеograda do Starе Pazovе. Ukupna vrеdnost svih projеkata sa kineskim partnerima vеća jе od od tri milijardе еvra.

Kako saznajemo u Ministarstvu, ukupna vrednost infrastrukturnih projekata u saobraćaju koji su u toku je 4 mlrd EUR, od kojih je 3 mlrd EUR namenjeno za puteve, a 1 mlrd za železnicu. Ukupna vrednost novih projekata u naredne 4 godine u saobraćaju biće 4,87 mlrd EUR - 2,8 mlrd EUR putevi i 2 mlrd EUR železnica. Dakle, vrednost infrastrukturnih projekata u saobraćaju koji su u toku i koji su planirani u narednom periodu iznosi gotovo 9 mlrd EUR, dok je ukupna vrеdnost svih planiranih i infrastrukturnih projеkata u toku u Srbiji 14,7 mlrd EUR.

Kako će realizacija infrastrukturnih projekata trajati narednih 5-10 godina, pred državom su uvek isti izazovi – finansiranje, garancije, kvalitet obavljenih radova, probijanje rokova.

Marko Radović, partner u Mreži za poslovnu podršku, kao vodeći izazov naglašava to što se u isto vreme radi remont stare i gradi nova infrastruktura. Kao primer navodi železnicu:

- Definitivno najveći izazov je to što se trenutno odvija remont postojeće infrastrukture da bi se dovela u upotrebljivo stanje, nešto što je zaista bilo predugo odlagano, a istovremeno se kreće u stvaranje nove infrastrukture, poput brze pruge Beograd-Budimpešta, koja ima svoje posebne zahteve. Treba biti oprezan da, kako se naš transportni sistem bude integrisao u evropski, ne dođemo u situaciju da opet moramo da radimo na istim deonicama kako bi zadovoljile neke nove standarde.

(Foto: Goodluz/shutterstock.com)
Kako navodi, najbolje je početi od temelja, doneti nove tehničke propise koji će biti usaglašeni sa evropskim, ali i regionalnim propisima, i koji će omogućiti da se isti proizvodi koriste na našim kao i evropskim železnicama, ali i da naše vozne kompozicije mogu neometano koristiti evropske železnice, bez dodatnih izmena, promena lokomotiva ili drugih zastoja.

- Tek onda kada definišete potrebe naše infrastrukture treba krenuti u njen razvoj i modernizaciju, da bi ona mogla da odgovori na moderne zahteve.

Goran Rodić, potpredsednik Privredne komore građevinske industrije Srbije, kaže da bi za odvijanje radova u zadatom roku i kvalitetu trebalo oformiti efikasne projektanske i nadzorne timove, gde će biti angažovan domaći stručni kadar sa iskustvom. Neophodno je, prema njegovim rečima, da se strogo kontroliše kvalitet ugrađenih materijala, da se angažuju firme koje raspolažu određenom mehanizacijom i kvalitetnom radnom snagom.

- Važno je i da investitor na vreme plaća izvođaču za izvedene radove i da se strogo vodi računa da pre početka izvođenja radova projekte revidira stručna komisija, kako loši projekti ne bi bili uzrok naknadnih radova koji znaju da u znatnoj meri utiču na konačnu cenu i kvalitete radova.

Osim putne i železničke infrastrukture, napominje Rodić, izuzetno je važno i da se vrlo ozbiljno isplaniraju radovi na hidrograđevinskoj infrastrukturi, kao što su integralno uređenje moravskog sliva, sistemi navodnjavanja i odvodnjavanja, sanacija klizišta, izgradnja sistema za prečišćavanje voda i zaštita izvorišta voda, kao i sanacija velikih deponija i pepelišta, posebno u Kostolcu i TE Nikola Tesla.

Marija Kambić

Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Infrastruktura - Gradnja danas za bolje sutra" možete pročitati OVDE.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.