Udruživanjem i boljim menadžmentom do velikih projekata - Domaćim firmama na raspolaganju poslovi vredni 970 mil EUR

Država posebno vodi računa o domaćoj građevinskoj industriji i preduzećima koja mogu da konkurišu za rad na projektima vrednim više od 970 mil EUR, izjavila je nedavno Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja.

- Spremite se, ako treba i udružite, za velike infrastrukturne poslove koji nas očekuju u ovoj godini. Ono što ćemo mi tražiti za novac koji ulažemo jeste poštovanje kvaliteta i predviđenih rokova - rekla je Mihajlović.

Ona je tada kazala da je pred domaćim firmama, između ostalog, izgradnja dela obilaznice oko Beograda, autoputa od Surčina do Obrenovca i pruge Beograd - Budimpešta. Dalje, to je i projekat rehabilitacije 1.100 kilometara regionalnih puteva i održavanje državnih puteva prvog i drugog reda, a na svim tim poslovima rade uglavnom domaće firme.

Uprkos pozivima i rečima podrške, situacija na terenu je sasvim drugačija. Naime, zahtevi za učešće u javnim nabavkama, naročito oni koje diktiraju strani finansijeri, su takvi da često diskvalifikuju domaće kompanije, bilo kroz zahtevane reference, bilo kroz bankarske garancije koje oni nisu u mogućnosti da pribave. Domaće firme ne samo da ne mogu biti glavni izvođači, već inostrane kompanije za podizvođače angažuju firme iz inostranstva.

Samo na Koridoru 10, od 18 deonica čak 17 rade strane firme, podaci su Privredne komore građevinske industrije Srbije.

Goran Rodić, potpredsednik te komore, kaže za eKapiju da oni pozdravljaju svaku inicijativu Vlade Srbije koja je najveći investitor i u znatnoj meri utiče na razvoj domaće građevinske industrije.

- Napominjemo da treba što više koristiti domaće resurse, kako u radnoj snazi, tako i u materijalima kojima građevinska industrija može da zadovolji domaće tržište, i kvalitetom i količinama. Ovi projekti mogu zaposliti, što direktno što indirektno, više hiljada radnika – napominje Rodić.

Do većeg upošljavanja domaće operative može doći, prema mišljenju Rodića, ako se uvedu pretkvalifikacije, ako najniža cena ne bude uslov za dobijanje posla, ako uslovi tendera budu prilagođeni domaćim firmama kako bi ravnopravno učestvovale na tenderu, ako se obezbedi fond iz kog domaće firme mogu da dobiju garancije i ako domaće firme na poslovima od kapitalnog značaja budu glavni izvođači radova, kako bi stekli reference za nastup na trećem tržištu.

Iz Mreže za poslovnu podršku ukazuju da je važna i borba protiv nelojalne konkurencije.

- Ona se ogleda pre svega u velikoj sivoj zoni, koja se u građevinarstvu procenjuje na više 50%, ali i u kompanijama koje se prijavljuju na tendere sa nerealno niskim ponudama. Država bi tu mogla dosta da učini time što se ponuđač u javnim nabavkama ne bira principom najniže cene, kao što je danas uobičajen slučaj, već principom ekonomski najpovoljnije ponude, koji pored cene koristi i druge kriterijume vrednovanja - navodi za eKapiju Marko Radović, partner u Mreži za poslovnu podršku, i kao dobar primer ističe Hrvatsku.

Hrvatska je nedavno usvojila novi Zakon o javnim nabavkama koji, pored metoda najniže cene, prilikom izbora ponuđača uvodi i kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude, i aktivno radi na promociji ovog kriterijuma među naručiocima.

- Imajući u vidu da u Srbiji sledeće godine ističe povlašćen status domaćih firmi pri javnim nabavkama, trebalo bi pristupiti sve većem korišćenju ovog kriterijuma kod naših naručilaca, čime bi se smanjile mogućnosti za damping i nelojalnu konkurenciju.

Marko Radović kaže da, nažalost, domaće firme pojedinačno mogu jako malo toga uraditi. Potrebno je da se udruže i da zajedno čine konstruktivnog partnera prema državi koji može formulisati potrebe domaćih firmi i izboriti se za uslove tendera koji bi im omogućili da konkurišu kao glavni izvođači.

- Takođe, zajednički bi mogli da izdejstvuju podršku bankarskog sektora lakše nego kao pojedinačne kompanije, ali i da potencijalno, u vidu konzorcijuma, učestvuju u poslovima na inostranim tržištima.

U Privrednoj komori građevinske industrije Srbije savetuju domaće firme i da se opreme kvalitetnim rukovodećim kadrom, da nabave neophodnu mehanizaciju za određene vrste radova i da odlučivanje, kako po vertikali tako i po horizontali, bude brže i efikasno.

Dalje, savetuju firme da kada učestvuju na tenderima ponuđena cena bude realna, tako da se, i ako dođe do korekcija, cena menja u granicama od 3 do 5%, kako bi firma ostavila utisak da će ispoštovati rok i kvalitet.

- Takvih firmi imamo veoma malo, a da bi se krenulo u veće poslove mogu da se formiraju konzorcijumi i uvek treba konsultovati i tražiti mišljenje od esnafskih udruženja koja će dati najkvalitetnije odgovore – zaključuje Rodić.

Vlada Srbijе usvojila jе početkom maja zaključak kojim jе državnim institucijama prеporučеno da prе donošеnja odlukе o dodеli posla prеko javnih nabavki provеrе rеjting prеduzеća na crnoj i bеloj listi Ministarstva građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, kako bi sе izbеglo da poslovе dodеljuju firmama sa crnе listе.

Cilj prеporukе jе da prеdnost u dobijanju poslova imaju prеduzеća koja rеdovno plaćaju porеzе i doprinosе, vodе računa o bеzbеdnosti radnika i poštuju ugovornе obavеzе, što su svе kritеrijumi koji ih svrstavaju na bеlu listu. Rangiranjе na bеloj i crnoj listi pokazujе kapacitеt prеduzеća da obavе posao za koji konkurišu, koristеći kritеrijumе kao što su broj zaposlеnih na nеodrеđеno vrеmе, učеstalost tеžih i lakših povrеda na radu, pojavu rada na crno i rеdovno plaćanjе porеza i doprinosa.

Zaključak koji jе usvojеn odnosi sе na svе firmе iz oblasti građеvinarstva i obuhvata nе samo izvođačе radova, vеć i projеktantskе kućе, kao i firmе kojе sе bavе nadzorom. Ovim zaključkom državnim institucijama sе prеporučujе da u javnim nabavkama propišu dodatnе uslovе u poglеdu kadrovskog kapacitеta i koristе crnе i bеlе listе građеvinskih prеduzеća kao način kontrolе da li su ponuđači ispunili svе tražеnе uslovе.

Na kraju dеcеmbra 2016. godinе na bodovnoj listi bilo jе ukupno 605 prеduzеća, sa ukupno 29.308 zaposlеnih, uključujući izvođačе, podizvođačе, projеktantskе i firmе za nadzor, kao i različitе vrstе dobavljača. Od ukupnog broja firmi, na kraju prošlе godinе 330 sе nalazilo na bеloj, a 275 na crnoj listi.