Od Fiata i Air Serbia samo mrvice - Tamo gde je država uložila najviše novca dolazi najmanji doprinos za budžet

Ekonomista Dragovan Milićević je na osnovu izveštaja o novčanim tokovima najvećih srpskih kompanija došao do zanimljivih podataka po kojima najveći državni projekti, Fiat i Air Serbia plaćaju najmanje novca u budžet uprkos ogromnim investicijama države.

Tako je prema bilansima iz 2015. godine, s obzirom na to da još nisu objavljeni finansijski izveštaji za 2016, Fiat koji je četvrta kompanija u Srbiji po visini poslovnih prihoda uplatio 173,7 miliona dinara javnih prihoda u koje spadaju porez na dodatu vrednost, akcize, carine i ostale dažbine, od toga nula dinara poreza na dobit. To je svega 0,12% poslovnih prihoda kompanije. Drugi veliki državni projekat, Air Serbia je u 2015. godini uplatila je 90 miliona dinara, od čega 12,8 miliona poreza na dobit, što je 0,27% poslovnih prihoda kompanije. Ove dve kompanije učestvovale su u poreskim prihodima države 2015. godine sa 0,01% u slučaju Air Serbia i 0,02% u slučaju Fiata.

Jedan od glavnih argumenata vlasti prilikom uvođenja subvencija stranim investitorima bio je da će se ta sredstva brzo vratiti državi kroz poreze i doprinose. Slučajevi ove dve kompanije govore suprotno.

- Tamo gde je država uložila najviše novca dolazi najmanji doprinos za budžet. Ispada da su oni neto korisnici budžeta. Osim toga, ni danas se ne zna koliko je dato Fiatu, a vidimo koliko malo vraća. Još kad uzmemo u obzir da mu država plaća doprinose za zaposlene situacija je još gora - ističe Milićević.

Za Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu je problem što država uopšte krije ugovore od građana pošto su upravo oni ti koji pune budžet, dok ga vlada samo raspodeljuje.

- Pokušavao sam da dođem do podataka o subvencijama države Fiatu i ništa zvanično nisam uspeo da dobijem. Ali očigledno je da taj posao sa Fiatom nema naročitog efekta za državu osim što povećava statističke pokazatelje o industrijskoj proizvodnji i izvozu. Koliko znam država je stavila na raspolaganje više od 300.000 kvadratnih metara objekata. Takođe kompanija je oslobođena poreza i doprinosa. S druge strane imaju visoku dodatu vrednost ali iz inostranstva pošto se uglavnom uvoze delovi. Premijer je govorio o uvoznom PDV-u, ali Fiat većinu izvozi a na to se vraća PDV. Korist od toga imaju zaposleni koji primaju plate, zatim lokalna zajednica, ali i država kroz dividende - objašnjava Savić.

Međutim, da se milijardu evra uložilo domaću kompaniju iz prehrambene industrije, smatra Savić, efekti bi bili daleko veći. Tamo je 80% inputa domaće, pa bi korist imao ceo lanac kompanija, kao i državni budžet. I sve to bez subvencija.

- Do sada nisam video neku analizu efekata subvencija od strane države - ističe on.

Ovo potvrđuje i činjenica da su domaće kompanije, posebno iz agrobiznisa i prehrambenog sektora mnogo veći deo poslovnih prihoda izdvojile za dažbine državi.

Recimo Swisslion je u 2015. godini platio 2,1 milijardu dinara što je 13,05% poslovnih prihoda po osnovu poreza i dažbina. Delta je uplatila po osnovu poreza i dažbina 5,3 milijarde dinara što je 10,92% poslovnih prihoda kompanije, a Matijević sa 1,4 milijarde dinara je uplatio 7,4% poslovnih prihoda na račune države.

Državne kompanije kao što su Telekom i EPS takođe predstavljaju značajne kontributore državnoj kasi. Tako je Telekom u 2015. uplatio 10,7 milijardi dinara, odnosno 8,9% svojih poslovnih prihoda, dok je Elektroprivreda (zajedno sa zavisnim preduzećima) uplatila skoro 39 milijardi dinara, što je iznosilo 17,3% poslovnih prihoda.

Milijarde od akciza

Posebnu ulogu u punjenju državnog budžeta imaju kompanije koje se bave proizvodnjom i prodajom akciznih proizvoda. Tako je kompanija koja je ubedljivo najviše uplatila na račun države u 2015. bila Naftna industrija Srbije sa 165 milijardi dinara, zahvaljujući visokim iznosima akciza na gorivo, kao i PDV-a. To je činilo čak 82,4% poslovnih prihoda ove kompanije. Među velikim platišama su i duvanske kompanije. Tako je Philip Morris uplatio 41,4 milijarde dinara ili 139% poslovnih prihoda, zatim je BAT uplatio 16 milijardi dinara što je pet puta više od poslovnih prihoda kompanije, dok je JTI sa 24,1 milijarde dinara uplatio 236% poslovnih prihoda na račun države. Inače, samo je Philip Morris uplatio nešto na ime poreza na dobit pošto su JTI i BAT imale gubitke i u 2015. i u 2014. godini. Veliki deo poslovnih prihoda uplaćuju i pivare, od 30% poslovnih prihoda Carlsberga do 54% prihoda Heineken.