Nauka u službi poljoprivrede - Inovativni preparati kompanije Agrounik od 2018. i na ruskom tržištu (FOTO)

(Snežana Đorđević) Kompanija Agrounik tokom poslednjih nekoliko godina, a posebno u 2017. radi na četiri nova naučna projekta. Ove godine, fokus je na projektu koji finansira Fond za inovacionu delatnost i prati ga i IPARD program, pod kontrolom Svetske banke. Ovaj projekat je u toku i u okviru njega radi se na novom preparatu koji bi trebalo da bude primenjen za suzbijanje opasne bakteriozne bolesti jabuke, kruške i dunje.

Prema rečima Snežane Đorđević, osnivača i vlasnice Agrounika, tim koji radi na ovom istraživanju okuplja domaće naučnike iz raznih oblasti, a učestvuju i Institut za zaštitu bilja i Institut za molekularnu genetiku, Poljoprivredni fakultet i Agrounik.

Sagovornica eKapije napominje da je ovo samo jedna u nizu aktivnosti kompanije koja je svojim poslovanjem u proteklih 13 godina uspela da poveže nauku i privredu i da rezultate iz laboratorije primeni na poljima, u poljoprivrednoj proizvodnji. Ona smatra da to mora biti suština svih naučnih istraživanja i zato se i odlučila da katedru zameni preduzetništvom.

"Poljoprivrednicima smo objašnjavali kako Slavol deluje"

Snežana Đorđević je iz akademskih krugova, a kao profesor na Poljoprivrednom fakultetu, uplovila u preduzetničke vode, jer je želela da svoj naučni rad primeni u praksi. Odlučila je da osnuje firmu 2002. godine, pošto je tokom rada na doktorskoj disertaciji došla do rezultata za koje je smatrala da mogu biti veoma korisni za poljoprivredne proizvođače.

- Uspela sam da izolujem veliki broj bakterijskih vrsta koje su stimulisale rast biljaka, kroz produkciju raznih enzima, i nakon završene disertacije i još malo dorađivanja shvatila sam da ovo nije samo nauka na papiru - objašnjava naša sagovornica.

Njen preduzetnički početak karakterisao je veliki entuzijazam i želja da započne primenu svog istraživanja. U startu je uspela da nabavi jedan mali aparat od 70 litara i to je bio početni kapacitet sa kojim je krenula u proizvodnju preparata Slavol. Kako kaže Snežana, bila su to minimalna ulaganja. Drugih mogućnosti nije ni bilo, s obzirom na to da još nisu postojali razvijeni fondovi ili kreditne linije za startap kompanije.

(Primena Slavola na pšenici) - Vremenom sam spajala nauku i marketing, jer smo mi tada pravili novu tehnologiju, sa namerom da je prodajemo. Naš prvi proizvod Slavol je mikrobiološki preparat – reč je o sojevima bakterija koje produkuju stimulativna jedinjenja i to je bukvalno trebalo objasniti poljoprivrednim proizvođačima, a i pokazati im da deluje. Tih prvih godina, radila sam veliki broj ogleda na terenu, na različitim biljnim kulturama i u različitim delovima Srbije. Ogledi su praktično značili predstavljanje našeg preparata, a nakon toga je sledila prodaja, jer su poljoprivrednici videli konkretne efekte - ističe Snežana Đorđević.

Prirodni preparati štite zemljište od degradacije

Slavol je prvi proizvod kompanije Agrounik sa kojim je firma izašla na tržište i počela da posluje. Već nakon godinu dana, čim su se stekli uslovi, investirali su u novu proizvodnu opremu, zaposleni su novi ljudi i tako je počeo razvoj preduzeća.

- Agrounik sada ima čitavu fabriku, ali početak je tekao korak po korak, sa puno želje i entuzijazma. Prvi kredit sam dobila od Fonda za razvoj – 18.000 EUR, što je tada uloženo u opremu. Mogla sam da kupim i napravim aparate i da već sledeće godine podignemo nivo proizvodnje. Kasnije sam još jedan kredit preko Fonda za razvoj iskoristila za podizanje industrijske hale. Sve što sam mogla da zaradim štedela sam za taj poduhvat i tada sam podigla zajam koji sam u međuvremenu i otplatila - ističe Snežana.

Kompanija danas ima u svojoj ponudi 16 preparata i oni su namenjeni prvenstveno za tretman zemljišta. Snežana podseća da je degradacija zemljišta uveliko u toku i sa tim se slažu i stručnjaci koji upozoravaju da prevelika upotreba hemije i đubriva dovodi do smanjenja humusa.

- Povećava se koncentracija soli, dolazi do zaslanjivanja i zakišeljavanja zemljišta i naši preparati su odgovor na tu preteranu hemizaciju. Mi dodajemo korisne mikroorganizme koji praktično čiste zemljište od soli, teških metala i ostalih zagađivača. Pokazali su se kao veoma efikasni - ističe vlasnica Agrounika.

U asortimanu ove kompanije su i preparati za tretman semena, zatim za folijarnu prihranu, odnosno tretman preko lista, za sobno i balkonsko cveće i relativno novi preparat koji sadrži prirodne biljne aminokiseline. Tu su i proizvodi za pripremanje silaže, a najnovija grupa preparata koristi se za prečišćavanje otpadnih voda.

Širenje tržišta

Kompanija zapošljava 30 radnika, od čega je samo dvoje sa srednjom stručnom spremom, dok ostali imaju visoku i najvišu. Reč je uglavnom o agronomima, inženjerima poljoprivrede različitih profila i doktorima nauka koji rade u okviru firme.

Osim u Srbiji, Agrounik je prisutan u Hrvatskoj, Makedoniji i Bosni i Hercegovini sa svojim ćerkama firmama, odnosno predstavništvima. Svoje proizvode prodaje i na tržištima Slovenije, Crne Gore, Bugarske i Grčke, a u pregovorima su sa Rumunijom. Od 2018. poslovaće i u Rusiji. Snežana navodi da od ove godine izvoz čini blizu 50% prometa.

- Reč je uglavnom o tržištima u regionu, čija blizina omogućava transport iz naše fabrike u Šimanovcima. Imali smo veoma dobre rezultate u Bugarskoj prošle godine, a odlično poslujemo i u Grčkoj već tri godine. Tamo smo imali priliku da isprobamo dejstvo svojih preparata na maslinama ili kiviju, u potpuno drugačijoj klimi.

(Iz laboratorije Agrounika) Kupci Agrounika u Vojvodini su najčešće zemljoradničke zadruge, a u Srbiji poljoprivredne apoteke i veleprodaje. Ipak, Snežana ističe da preparate koriste kako veliki, tako i mali proizvođači. To donosi sigurnost na tržištu jer proizvodnja ne može da zavisi od jedne velike firme.

Priznanja za uspešan rad i inovativnost

Već 2008. godine, kvalitet Agrounika je prepoznat u javnosti, te su proglašeni za najbolje malo i srednje preduzeće, a Snežana je dobila priznanje za preduzetnicu godine u izboru Blic preduzetnik. Ove godine kompanija Ernst&Young (EY) je u svom godišnjem izboru nagradila Agrounik za inovativnost, prepoznajući vezu nauke i privrede i primenu naučnih istraživanja i dostignuća u praksi, na čemu je Snežana i bazirala svoj preduzetnički put.

Sagovornica eKapije je uspela da kroz Agrounik poveže nauku i privredu. Tvrdi da je zadovoljna rezultatima, iako kaže da je primetno da ljudi danas moraju više da vode računa o svemu i da štede.

- Mislim da ono što sam uradila kroz preduzetništvo nikada ne bih uspela da sam ostala na fakultetu, iako ja i dalje držim predavanja studentima. Na institutima postoji veliko znanje koje tavori i čeka da ga neko prepozna. S druge strane, jedan ogranak Agrounika–Biounik specijalizovan je samo za naučni rad - ističe naša sagovornica.

Ona smatra da bi država mogla da ponudi određene olakšice za korišćenje preparata koji će unaprediti zemljište, na primer, oslobađanje od dela poreza ili subvencije za poljoprivrednike. Korist je višestruka, a to bi bila dugoročna investicija u poljoprivredu i za naredne generacije.

M.A.