Veće subvencije u periodu konverzije, udruživanje za bolji plasman - Slovenačka iskustva u organizaciji organske proizvodnje značajna i za srpske poljoprivrednike

Svake godine na svetskom nivou raste potražnja za organskim proizvodima. Zato je i srpsko ministarstvo poljoprivrede odlučilo da se aktivnije posveti ovom tipu proizvodnje. U Srbiji se za potrebe organskih proizvođača koristi blizu 16.000 hektara zemlje, ali je učešće ovakve proizvodnje u ukupno korišćenom poljoprivrednom zemljištu tek 0,44%.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je nedavno da su neke mere za unapređenje već implementirane u budžet za 2017. godinu, ali da još toga treba uraditi.

- Proizvođačima je naročito potrebna pomoć u periodu prelaska iz konvencionalne na organsku proizvodnju kako bi im se tokom te tri godine olakšao ovaj proces, ali i afirmisala organska poljoprivredna proizvodnja i ohrabrilo što više proizvođača da uđe u ovaj vid proizvodnje - rekao je ministar.

U nalaženju načina na koji bi ovo moglo da se izvede, može da posluži iskustvo suseda. Period sertifikacije kako bi jedno gazdinstvo svoje proizvode moglo da prodaje kao organske, u Sloveniji kao i u Srbiji traje tri godine, a ova država daje veće subvencije za organsku proizvodnju u razdoblju konverzije, nego posle kada gazdinstvo već ima sertifikat organskog proizvođača.

- Razlozi za to leže u tome što u periodu konverzije gazdinstvo mora da ispuni sve uslove za organsku proizvodnju, troškovi su veliki, a proizvodi još ne mogu da se prodaju kao organski, pa su zato i subvencije veće - kaže Tanja Strniša, državna sekretarka u slovenačkom ministarstvu poljoprivrede.

Ona je novinarima iz Srbije, koji su posetili ovo ministarstvo, rekla da Slovenija ima dosta stručnog znanja, i ako dođe do inicijative biće im drago da svoja iskustva oko organizacije organske proizvodnje prenesu Srbiji.

Kako navodi Strniša, organska proizvodnja u Sloveniji stalno raste, ali još nije dostigla tražnju za organskim proizvodima.

(Tanja Strniša) U 2015. godini Slovenija je imala 3.417 gazdinstva uključenih u organsku proizvodnju, dok ih je u Srbiji registrovano oko 2.000. U susedstvu 4,7% svih gazdinstva su organska, zajedno obrađuju 42.000 hektara zemljišta ili malo manje od 9%, po čemu su poprilično ispred nas uzimajući u obzir da Srbija ima znatno više poljoprivrednog zemljišta. Zanimljivo je i da je organsko gazdinstvo u Sloveniji u proseku dva puta veće od konvencionalnog.

Slovenačka poljoprivredna politika biće i ubuduće usmerena na subvencionisanje organskih proizvođača, ali iako su one najčešći vid podsticaja organske proizvodnje, potrebno je ispuniti veliki broj uslova da bi se dobila ova vrsta pomoći. Zato je osim državne, važna i podrška finansijskih institucija.

Nova ljubljanska banka Slovenije, spremno podržava organske proizvođače.

- Cilj Slovenije je da do 2020. godine 20% zemljišta bude pod organskom proizvodnjom, pa iako nemamo posebne programe za organske proizvođače, interes postoji i banka se uvek uklapa u finansiranje zanimljivih projekata. Ako pomoć države bude dodatno išla u ovom smeru i banka je spremnija da finansira ovakve projekte – kaže Darko Jurić, savetnik za mala i srednja preduzeća u ljubljanskoj NLB banci.

Podršku organskim proizvođačima slovenačka banka pruža i u Srbiji. U toku je NLB Organic konkurs, u okviru kojeg će se šesti put nagraditi tri najbolja projekta novčanom nagradom u ukupnom iznosu od milion i po dinara. U beogradskom predstavništvu banke ističu da organska proizvodnja predstavlja veliki potencijal za ekonomiju Srbije. Najveći deo proizvodnje se izvozi, i to na evropska tržišta, a vrednost plasmana organskih proizvoda dostigla je 20 mil EUR.

Osim finanisaranja, jedan od najvećih izazova za organske proizvođače u narednom periodu biće udruživanje. To naglašava i državna sekretarka u slovenačkom ministarstvu, ističući da poljoprivrednici još nisu u dovoljnoj meri organizovani u zadruge. Iako, kako kaže, daju subvencije za ovakvo povezivanje organskih proizvođača, nisu zadovoljni postignutim.

- U 2013, 2014. i 2015. godini imali smo specijalne subvencije za organske zadruge i na konkurs se javilo pet zadruga, ali činjenica je da zadrugarstvo prestane kada se subvencije iskoriste. Zadruge su dobar oblik povezivanja poljoprivrednika jer su u njihovom vlasništvu i sa njima imamo dobra iskustva na drugim područjima, na šta računamo i u domenu organske proizvodnje, budući da je to je preduslov za rast ovog sektora – kaže Strniša.

Kako dodaje državna sekretarka, danas svi organski proizvođači svoje proizvode prodaju direktno na pijaci ili gazdinstvu, ali ako bi želeli da ih plasiraju i u trgovinama, to ne bi mogli da urade pojedinačno. Za ujednačen plasman, neophodno je povezivanje kako bi se garantovala isporuka.

Ugovorena poljoprivredna proizvodnja, prema njenim rečima, garantuje stalnost i stabilnost u poslovanju poljoprivrednika, pa je kontinuitet u prodaji i podršci neophodan, a to je ujedno i potreba i jedan od glavnih prioriteta i organskih proizvođača u Srbiji.

I.B.