Gde su "smeštene" slušaonice po meri zaposlenih studenata?

Više od polovine studentskih programa na fakultetima do 2019. godine će biti bazirano na onlajn metodama učenja, pokazuju istraživanja. Iako fakulteti ozbiljno ulaze u digitalnu trku, ekspanzija onlajn kurseva zamaglila je tu razliku između onlajn studiranja i neformalne dodatne edukacije na mreži.

Prema poslednjim podacima, krajem 2016. godine na platformama za besplatne masovne onlajn kurseve (MOOC - Massive Open Online Course) registrovano je 58 miliona polaznika. Na ovim platformama registrovano je više od 700 univerziteta, a korisnici mogu da pohađaju preko 6.800 kurseva. Sa više od 1.700 kurseva i 23 miliona registrovanih korisnika, Kursera (Coursera) je najveća platforma za beslatne masovne onlajn kurseve. Za petama joj je EdX sa 1.300 kurseva, a sa 480 kurseva - treća platforma ovog tipa po broju kurseva je FutureLearn.

Iako broj kurseva i prijavljenih učenika raste konstantno, u proseku tek između 5-10% prijavljenih korisnika zaista završi kurs. Razlozi za takav rezultat mogu biti različiti, ali ono što je zanimljivo je da većina polaznika već ima fakultetsku diplomu. Ova vrsta kurseva za svršene studente predstavlja način da unaprede svoje verštine, a ne zamenu za znanja koja se stiču kroz formalno obrazovanje.

Jedan od najprestižnijih tehnoloških univerziteta u svetu Institut za tehnologiju u Masačusetsu omogućio je besplatno dostupnim više od 2.200 kurseva na MIT OpenCourseWare. Iako korisnici mogu bez registracije da pristupe fakultetskim materijalima, oni nemaju mogućnost da dobiju sertifikat ili diplomu o završenom kursu.

Zaposlenim polaznicima najčešće se čini da im takva nastava odgovara zbog obaveza koje imaju, ali problem nastaje kada im poslodavac zatraži i formalnu potvrdu o stečenom znanju. Da bi završili neku obuku, stekli znanje i papir, polaznicima je značajno i da materijali i vebinari budu na domaćem jeziku, ali i da su obaveze jasne i rokovi unapred definisani. To većina pomenutih platformi na žalost, ne omogućava. Iako tek u povoju u našoj zemlji, postoje fakulteti koji nude najbolje od onlajn kurseva i formalnog studiranja.

O kvalitetu onlajn studiranja ukazuje i podatak da 56% diplomaca DOBA Fakulteta nakon sticanja diplome dobiju veću platu, menjaju posao na bolje ili napreduju na radnom mestu. DOBA, akreditovani fakultet iz Slovenije koji ima 17-godišnje iskustvo u onlajn obrazovanju i za sve te godine više od 3.300 studenata je steklo diplomu, od čega je čak 280 diplomaca iz Srbije.

Direktorka DOBA Fakulteta Jasna Dominko Baloh smatra da je znanje najvažnije, ali da je diploma akreditovanog fakulteta neophodna kao osnov.

- DOBA je prva i jedina visokoškolska institucija u jugoistočnoj Evropi sa međunarodnom akreditacijom onlajn studiranja UNIQU za oblast upotrebe informaciono-komunikacijske tehnologije (IKT). Kada završe međunarodne i akreditovane onlajn studije, diplomci DOBA Fakulteta su sigurni u svoje znanje, a diplomu zaista mogu da "unovče". Oni su svesni da imaju odličnu osnovu za dalju nadgradnju i učenje, jer je to proces koji se u modernom društvu nikada ne završava - objašnjava Dominiko Baloh.

Iako ne treba zaboraviti na dodatnu edukaciju putem kurseva, onlajn studiranje je mnogo više od slušanja snimaka predavanja profesora. Kako objašnjavaju sa DOBA Fakulteta, studentima su onlajn mentori i svi drugi saradnici na raspolaganju sedam dana u nedelji za sva studentska pitanja i dileme, što obrazovanje putem ovakvog fakulteta i dalje čini daleko konkurentnijim u odnosu na neformalne modele obrazovanja putem interneta. Tokom studiranja, studentima je na raspolaganju celokupna literatura i ostali potrebni materijali. Izgleda da je na DOBA Fakultetu svaki dan "dan otvorenih vrata", a na studentima je da zakorače u virtuelni amfiteatar i pronađu slušaonicu po svojoj meri.