NavMenu

Kremen i Dušica čuvaju tradiciju Negotinske Krajine - Vinarija Matalj gradi novi pogon i degustacionu salu (FOTO)

Izvor: eKapija Četvrtak, 06.04.2017. 16:04
Komentari
Podeli
Vinogradi vinarije Matalj (Foto: mataljvinarija.rs)Vinogradi vinarije Matalj
Vinovu lozu na terioriju današnje Srbije doneli su Rimljani, još u trećem veku. Od tada, do danas, vinarska tradicija u Negotinskoj Krajini nije prekidana, a u ovom kraju pod čokotima je danas ukupno oko 100 hektara.

Na ovom području smešteni su i vinogradi vinarije Matalj, koju je 2004. godine osnovao Nikola Mladenović.

- Moja porodica odlučila je da obnovi zapušteni vinograd na brdu Kremenjača u selu Tamnič. Posadili smo nove sorte, pre svega cabernet cauvignon, te počeli proizvodnju našeg najcenjenijeg vina Kremen - seća se Nikola Mladenović u razgovoru za eKapiju.

Vinarija Matalj godišnje proizvede oko 70.000 litara. Uz Kremen, proizvode i vina Kremen Kamen, Dušica i Terasa. Nazive su im, kaže nam Nikola Mladenović, davali po lokaciji vinograda.

- Kremen dobijamo iz vinograda Kremenjača u selu Tamnič, a vina Terasa Chardonnay i Terasa Sauvignon Blanc iz vinograda Terasa u selu Mihajlovac na Dunavu. Jedino smo Dušicu tako nazvali jer je vino za dušu - objašnjava Nikola Mladenović.

Ova vina koštaju od 700 do 4.000 dinara, a Mladenović kaže da je cena pokazatelj, ali nikako i garant kvaliteta. Glavno tržiste Matalj vinarije je Srbija, ali prodaju i u inostranstvu - oko 10% proizvodnje izvozi se u Nemačku i Dansku.

Za vino Kremen, kuća Matalj je dobila više priznanja. Grand Prix za najbolje vino Srbije osvajali su dve godine uzastopno, 2013. i 2014. godine.

Vlasnik vinarije Matalj Nikola Mladenović (Foto: mataljvinarija.rs)Vlasnik vinarije Matalj Nikola Mladenović
- Naravno kada smo započeli obnovu starih vinograda, nismo razmišljali o priznanjima i nagradama. Ipak, Negotin je oduvek bio poznat po kvalitetnim crvenim vinima, a nas vinograd je na izuzetnom mestu i očekivali smo da ćemo napraviti dobra vina. Priznanja su polako došla sama - veli naš sagovornik.

On ističe da su medalje i priznanja bitni i da služe promovisanju brenda, pogotovu ako dolaze sa relevantnih takmičenja. Zato će Matalj, dodaje naš sagovornik, nastaviti da učestvuje i na domaćim i na međunarodnim smotrama.

Nova vinarija povećava proizvodnju

Sagovornik eKapije najavljuje i ambiciozne planove za povećanje proizvodnje, čim novi pogon - na Bukovu iznad Negotina, bude otvoren.

- Zasad proizvodimo 70.000 litara, ali očekujemo da, nakon otvaranja novog pogona, tu brojku povećamo više nego dvostruko - na 150.000 litara. Gradimo moderan objekat koji će imati 1.600 m2. Osim proizvodnog dela, tu će biti i degustaciona sala, za do 100 posetilaca. Radovi teku prema planu. Useljenje očekujemo u junu ove godine, a okončanje svih poslova - odnosno otvaranje degustacionog prostora, u 2018. - kaže Mladenović za naš portal.

Zaštićeno geografsko poreklo negotinskog kraja

Vinari iz Krajine prvi su započeli usklađivanje geografskog porekla sa sistemom koji propisuje EU, još 2011. godine.

- Uz veliku pomoć Vlade i GIZ-a, 2015. godine usvojen je Elaborat o zaštiti vina sa oznakom geografskog porekla Negotinska Krajina. U proces je ušlo 14 vinarija, a završile su ga 12. Elaboratom je propisan kvalitet vina koji je neophodan da bi se na etiketi mogla istaći oznaka vina Negotinska Krajina, kao i pravila o proizvodnji grožđa i vina - objašnjava vlasnik vinarije Matalj.

Mladenović objašnjava da je veom značajno da vina i vinariju povezuju sa negotinskim krajem.

- Geografska odrednica nas povezuje sa tradicijom i istorijom u proizvodnji kvalitetnijeg vina, što samo doprinosi boljem marketingu Takođe, mislim da svako priznanje za naša vina, doprinosi boljoj promociji ove vinske regije. Tako da su te dve stvari povezane i međusobno se dopunjuju - kaže Mladenović.

(Foto: mataljvinarija.rs)
Plan njegove vinarije je da u narednom periodu poveća površinu vinograda, pod domaćim sortimentom.


- Trenutno smo fokusirani na završetak nove vinarije i njeno opremanje. Ove godine sadimo nove vinograde prokupca i kadarke, uz već posađene vinograde crne tamjanike, bagrine i začinke. Mislim da smo na dobrom putu da napravimo dosta vina od autohtonih sorti. Sadnja novih vinograda omogućiće nam da pokušamo da napravimo staru negotinsku kupažu - prokupca, kadarke i začinke, kao jedino nase tradicionalno vino - dodaje Nikola Mladenović.

Za kraj, sagovornik nam otkriva da je tajna dobrog vina u spoju "grožđa, klime i čoveka u najbolju moguću celinu". Potrebno je, kaže Mladenović, pre svega poznavati svoje gožđe, a zatim ga sa što manje intervencija pretvoriti u vrhunsko vino.

Miročki sir

U sastavu kompanije Matalj posluje i mlekara, sa kapacitetom prerade 2.000 litara mleka dnevno. Tu se proizvodi i miročki sir.

- Ideja za početak proizvodnje miročkog sira je potekla iz želje da tržištu Srbije predstavimo naš autohtoni sir, koji je bio neopravdano zapostavljen. Posebnost miročkog sira je ta što mleko sakupljamo iz bukvalno netaknute prirode, od stoke koja se napasa na obroncima Miroč planine i Deli Jovana. Ovaj sir je izuzetno termički stabilan, što ga preporučuje za grilovanje - objašnjava sagovornik eKapije.

Sanja Šojić


Fotogalerija
Vinarija Matalj u Negotinskoj Krajini
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.