Veliki bački kanal ugrožava životnu sredinu - Uskoro nastavak gradnje postrojenja za preradu otpadnih voda u Vrbasu

Radovi na izgradnji Centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda (CPPOV) u Vrbasu, kojim bi se obezbedilo čišćenje i revitalizacija Velikog bačkog kanala, najzagađenijeg vodotoka u Evropi, trebalo bi uskoro da budu nastavljeni.

Na deonici od šest kilometara kroz Vrbas, od prevodnice do "triangla", gde se spaja sa kanalom Bečej-Bogojevo, iz korita Velikog kanala treba izvući oko 400.000 kubnih metara mulja. Izgradnja CPPOV, za koju je EU obezbedila 15 mil EUR, počela je još 2011. godine, a trebalo je da bude završena do kraja 2014.

Kašnjenje su prouzrokovali izvođači, francusko-srpski i grčko-srpski konzorcijum, ali i opštine Vrbas i Kula, čija je obaveza bila da izgrade kanalizacione mreže u naseljima na svojoj teritoriji, kako bi otpadne vode iz domaćinstava preko magistralnog kolektora između dva susedna grada, završavale u CPPOV u Vrbasu, umesto u Kanalu.

- Najnoviji zastoj u izgradnji centralnog postrojenja, u kojem je završena linija za prikupljanje otpadnih voda, a treba da se uradi i linija za neutralisanje mulja, nastao je zbog odnosa EU, kao investitora, prema izvođačima radova. Kanalizacija je, doduše, urađena u Vrbasu, a za dovršetak mreže u preostalih pet naselja neophodno je više od 6 mil EUR. Dobili smo obećanje da će 3,2 mil EUR obezbediti Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine - objašnjava Milan Glušac, predsednik privremenog organa upravljanja u Vrbasu.

Opština Kula je izdvojila 300 miliona, a Pokrajina i Republika po 150 miliona dinara za dogradnju kanalizacije u Kuli i Crvenki, i izgradnju potisnog voda od Crvenke do magistralnog kolektora. Industrija mesa Carnex napravila je sopstveno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, ali je pristala da se priključi na CPPOV. Očekuje se da to isto učini i fabrika Vital, uz prethodni primarni tretman sopstvenih industrijskih otpadnih voda.

- CPPOV će proizvoditi ogromne troškove po kubiku prerađene vode, ako ne bude popunjen njegov optimalni kapacitet - upozorava predsednik Ekološkog pokreta Vrbasa Ratko Đurđevac.

Profesor dr Dejan Krčmar, sa Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, ističe da bez dovlačenja svih otpadnih voda iz kulske i vrbaske opštine u CPPOV, neće biti uspešno saniran ni Bački kanal.

- Analizom od 2014-2015. godine, na oko stotinu uzoraka utvrdili smo da je gotovo polovina od 400.000 kubika sedimenta u VBK visoko zagađena, pa su potrebne posebne mere zaštite prilikom deponovanja mulja da bi se izbegla šteta po životnu sredinu - ističe profesor Krčmar.

Za remedijaciju VBK resorno ministarstvo će od fondova EU zatražiti 35 mil EUR. Profesor Krčmar je predočio da zagađivači imaju rok do 2025. godine da postignu granične vrednosti kvaliteta otpadnih voda, ali da ih nadležni organi mogu naterati da to reše i ranije, ako se steknu ostali uslovi, navodi Milan Glušac.