Toplica Spasojević, vlasnik ITM Grupe - Srbin kojem veruje čitav svet
Kada me neko pita koji je fudbalski klub "veći" – Zvezda ili Partizan, ja samo kažem da pogleda film "Davitelj protiv davitelja" koji počinje rečima: "Beograd je grad sa milion i sedamsto hiljada stanovnika, 25 bioskopa, 20 pozorišta i jednim velikim fudbalskim klubom". Ja na to dodajem – zna se kojim – uz osmeh priča
Toplica Spasojević, predsednik "crveno-belog" kluba, predsednik ITM "Group", Udruženja korporativnih direktora, član Upravnog odbora kluba "Privrednik", guverner u Privrednoj komori Japana, potpredsednik Nacionalne alijanse za regionalni razvoj Srbije, član predsedništva Saveza ekonomista Srbije, poslovni čovek 2006. godine, jedan od najuspešnijih poslovnih ljudi u Srbiji, humanista, ljubitelj pozorišta i dobre muzike i otac troje dece.
Toplica Spasojević rođen je 1956. godine u Svilajncu. U Beograd dolazi na studije ekonomije, koje završava 1980. posle čega se, neko vreme, paralelno aktivno bavio sportom i ulazio u menadžerske vode u "Jugoslavijakomercu". Karijeru košarkaša je zbog drugih poslovnih uloga morao da napusti, ali ljubav prema sportu nikada nije nestala. Od novembra prošle godine dobio je još jednu sportsku "priliku" u životu na čijoj realizaciji sada radi. Novi predsednik FK "Crvena zvezda", kada je došao na tu funkciju, nije ni slutio šta ga čeka, ali je optimista i veruje da će uspeti da oporavi fudbal u Srbiji.
Na direktno pitanje kako povratiti poljuljani ugled fudbalu posle još uvek aktuelnih finansijskih afera, kaže:
– Samo aktivnom ulogom društva. U upravne odbore moraju da dođu ljudi od ugleda koji to neće prokockati. Odgovorno tvrdim da u ovom momentu FK "Crvena zvezda" radi apsolutno sve po zakonu i pridržava se svih načela dobrog korporativnog upravljanja. Trudimo se da budemo transparentni pre svega zbog 2,7 miliona naših navijača u Srbiji i milion u inostranstvu – priča naš sagovornik.
Toplica Spasojević za "E magazin" objašnjava da je sebi postavio cilj: vraćanje ugleda fudbalu kroz etičke principe poslovanja, promovisanja pravih vrednosti i povratka stava da je sport zabava, a ne rat. Ako istraje u tome, kaže, njegova predsednička funkcija ima smisla. Prvo što je s tim ciljem uradio jeste davanje ličnog primera za ugledanje, kako bi se smanjilo nasilje na stadionima. Tako sa predsednikom FK "Partizan" zajedno gleda derbi. Dvojica predsednika su shvatili kako su oba kluba na istom zadatku. Svesni su, takođe, da se na stadione preslikava društveno stanje, da se sve traume i nezadovoljstva najlakše ispoljavaju kroz nasilje i da su još od rimskog Koloseuma i Olimpijskih igara stadioni korišćeni za kanalisanje viška energije. Zato su ljudi iz fudbala napravili "Teze za strategiju ozdravljenja sporta" koje se tiču svih sportova i problema koje oni nose. Finansiranje, društveni uticaj, rad sa navijačima, samo su neki od njih. Kada to kaže čovek koji se 15 godina profesionalno bavio sportom, koji ga godinama sponzoriše, koji ima bogato internacionalno poslovno iskustvo i koji je već osamnaest godina ne čelu kompanije ITM "Group" sa 1.600 zaposlenih i godišnjim obrtom od 200 miliona evra, onda to ima kredibilitet.
Liderstvo od početka.
Kada je naš sagovornik tek ulazio u poslovne vode, sistem vrednosti, hijerarhija i procedure bili su dobro pozicionirani. Sveže diplomirani dvadesetčetvorogodišnji ekonomista beogradskog Univerziteta na prvom poslu sa kolegama iz "Jugoslavijakomerca" osmislio je novu poslovnu strategiju i već 1985. postao direktor sektora. Četiri godine kasnije potpisuje se kao glavni i odgovorni direktor da bi 1989. već bio na mestu predsednika UO. Iste godine firma postaje distributer godine za kompaniju "Soni", a sam Spasojević menadžer godine. Lider se već tada mogao prepoznati. Ipak, ubrzo je postalo sasvim jasno da društvena preduzeća nemaju perspektivu. Nažalost, raspad Jugoslavije, ratovi, sankcije, ekonomska kriza i politička elita tog doba nisu dozvolili Srbiji da krene u privatizaciju.
– Prednost privatnog sektora je velika. Mnogo smo izgubili što u to vreme nismo otpočeli privatizaciju jer bi do sada srpska privreda dominirala, što bi automatski značilo i veći politički i vojni uticaj u svetu – konstatuje Spasojević.
Shvativši značaj i mogućnosti privatnog sektora na vreme, Spasojević nije mogao da čeka Srbiju da se izbori sa politikanstvom. Ranih devedesetih, sa kumom i kolegom sa studija Sinišom Rakovićem osniva ITM. Počeli su sa distribucijom sportske opreme kompanije "Najk". Mladi ljudi, puni entuzijazma i sa velikim poslovnim ambicijama, nisu se zadovoljili srpskim tržištem – već u prvoj godini privatnog preduzetništva otvaraju preduzeća u Moskvi, Beču i Makedoniji. Pomirili su u to vreme nepomirljive principe poslovanja Istoka i Zapada. Danas, gotovo dve decenije kasnije, ITM "Group" je sistem od 20 preduzeća u sedam zemalja. Opseg poslovanja je toliki da ukratko prikazan zaslužuje ceo jedan antrfile. Počeli su sa distribucijom brenda "reebok", zatim "nike", a ovih dana zanimaju se za "filu".
Ubrzo po početku saradnje, 1996. godine ITM postaje distributer "Nike" godine u svetu. Godine 1992. Spasojević odlazi u London da bi dve godine kasnije na insistiranje rukovodstva ove kompanije bio smešten na čelo predstavništva u Moskvi i držao pod kontrolom rusko tržište. Tako veliko poverenje svetskog privrednog giganta Spasojević nije mogao da odbije. Već tada je bilo jasno da se otvorio put ka vrhu. I danas Spasojević živi na relaciji London–Beograd–Moskva. Posle dve i po godine života u Moskvi, tvrdi da su Rusi napravili privredno čudo isključivo zahvaljujući neverovatnoj energiji koju taj narod ima. Svakog meseca Spasojević po nekoliko dana provede u istočnoj i zapadnoj prestonici. U Moskvi je stekao mnoge prijatelje, a u Londonu mu žive i obe ćerke i unuk. Tamo se nalazi i njegov omiljeni noćni klub. Veliki je ljubitelj džeza, ali i klasične muzike, klasičnog roka i bendova kao što su "Simple Mind", "Simply Red", REM, "Moloko" i drugi. Najviše vremena, ipak, provodi u Beogradu, gde živi sa suprugom i sinom, srednjoškolcem. Kada završi sa svim poslovnim i društvenim obavezama koje ima, često voli da sa suprugom ode u pozorište. Beogradsku filharmoniju na Kolarcu slušaju svakog drugog petka.
Raspored časova prezauzetog čoveka.
Spasojevićev dan počinje ujutru u sedam i petnaest, a završava se noću oko jedan. Pre spavanja obično čita, sluša muziku i priprema se za sutrašnji dan. Prva jutarnja obaveza je već tradicionalni jutarnji kolegijum ITM-a. Ručak je uglavnom "poslovni". Od novembra, svakog dana kada je u Beogradu, od dva sata je već u prostorijama Zvezde. Vikendom voli da sa prijateljima sedi u kafićima. U međuvremenu obavlja mnoge druge društvene obaveze koje ima kao član mnogih uglednih poslovnih klubova.
Na pitanje kako uspeva da uskladi vođenje kompanije i obaveze predsednika fudbalskog kluba i predsednika Udruženja korporativnih direktora sa svim ostalim obavezama, Spasojević se samo blago osmehnuo, sležući ramenima. Odaje utisak čoveka koji zaista sve može, hoće i ume, a to pojačavaju i dalji ambiciozni, ali, kako ističe, realni i ostvarljivi planovi koje ima. Trenutno je usredsređen na podizanje iz pepela fudbalskog ugleda, imidža i moći. Sledeće godine u planu su gradnja dva nova tunela i stadiona sa veštačkom travom, kao i muzej – kuća slavnih i franšiza za Zvezdin kafić.
Na drugoj strani, ITM "Group" očekuju veliki građevinski poduhvati: proširenje distributivnog centra, građenje velike moderne poslovne zgrade i slični radovi na još nekoliko lokacija u Beogradu. Njegov recept je, naglašava, dobra organizacija, jer sad ulazimo u mirniju fazu tranzicije i samim tim uslovi za poslovanje će biti bolji. Ne treba zanemariti ni državna preduzeća koja još uvek "proizvode" 38 odsto bruto društvenog proizvoda. U korak sa svetom se može ići samo sa dobrom organizacijom i većom brzinom jer se danas na planeti znanje udvostručuje svakih deset godina, ističe Spasojević.
Društveno angažovanje.
Priču o jednom od udruženja u kojima aktivno učestvuje – Udruženju korporativnih direktora Srbije – Spasojević počinje upozoravanjem da će svi korporativni direktori ubuduće na određeni vremenski period ići na testiranja ukoliko žele da obnove sertifikat. Odgovornost je velika jer su to ljudi koji vode velike korporacije sa 300.000 do 400.000 zaposlenih. Oni su mišljenja da je u našoj zemlji politička moć dovedena do apsurda a reč ekonomista zanemarena. Njihova ideja je bila udruživanje da bi se lakše izborili za svoje ideje. Osim ovog udruženja, Spasojević je, između ostalog, i član kluba "Privrednik".
– O klubu "Privrednik" ima protivrečnih mišljenja. I on pokušava da bude transparentan i trudi se da organizuje različite humanitarne akcije. Sam za sebe klub nema moć, ali pojedinci u njemu i te kako imaju i žele da se aktivno uključe u ekonomska događanja u zemlji preko ove institucije – prokomentarisao je organizaciju Spasojević.
Svojim znanjem i iskustvom stečenim u inostranstvu, prvi čovek ITM-a pokušava da doprinese i kroz aktivnosti na izradi nacionalnih strategija razvoja. Sa ministrima Vlade Srbije i istaknutim privrednicima i ekonomistima poput Predraga Bubala, Božidara Đelića, Dragoljuba Vukadinovića iz "Metalca", profesora Jurija Bajeca i drugih urađene su već dve koje su se ticale održivog razvoja Srbije i Beograda. Mišljenja je da nam ne manjkaju strategije već njihova primena. Ipak, Spasojević ističe da u narednih mesec dana ne bi voleo da bude u koži političara s obzirom na to da ih očekuje nekoliko važnih odluka...
Slobodno vreme.
Kada ne radi, Spasojević voli da igra tenis ili trči oko Ade Ciganlije. Velika ljubav mu je i astronomija, pa kod kuće ima nekoliko teleskopa. Zna puno o drevnim narodima Inkama i Majama, često pominje flamanske slikare. U istom čoveku nalaze se svestrana interesovanja, savršena organizovanost, odgovornost, sposobnost za promene, razumevanje i prisebnost. Motivaciju za veliku društvenu angažovanost nalazi u odrastanju u vremenu kada su društvene vrednosti bile neprikosnovene. Za tako sposobnog čoveka koji se nije "izgubio" ni u tranziciji ni u silnim uspesima nije preterano u nekom drugom filmu reći – Beograd je grad sa milion i sedamsto hiljada stanovnika, 25 bioskopa, 20 pozorišta i jednim velikim fudbalskim klubom čiji je predsednik Toplica Spasojević.
Košarkaš–direktor
Spasojević je, sam kaže, još kao klinac bio veliki ljubitelj sporta. Sedamdesetih godina, u vreme kada je odrastao, u tadašnjoj Jugoslaviji je košarka bila veoma popularna tako da se naročito posvetio ovom sportu i zavoleo ga. Punih petnaest godina on se profesionalno bavio košarkom. S obzirom na to da su vrhunskom sportisti neophodna dva treninga dnevno, znao je da istovremeno ne bi mogao da studira, tako da je od prve lige odustao. Izvesno vreme je čak istovremeno bio direktor i profesionalni košarkaš. Kada su već učestala poslovna putovanja 1985, konačno je morao da ostavi aktivno bavljenje sportom. Rekreativno, pažnju je počeo da mu privlači tenis, a sve više i golf. Prestao je da igra, ali nikada stvarno iz sporta nije izašao. Pratio je i sponzorisao mnoge klubove u zemlji i inostranstvu, a od novembra prošle godine na čelu je "crveno-belog" fudbalskog kluba.
Čime se sve bavi ITM?
U sistemu ITM danas posluje 20 preduzeća u sedam zemalja. ITM "Holding" okuplja ITM "Group", ITM "Industrokomerc", ITM AED "Serbia", brokersku kuću ITM "Monet", poznate restorane u Beogradu i Herceg Novom "Sport cafe International", Distributivni centar "Šimanovci". Generalni su zastupnici brenda "Tommy Hilfiger", zvanični distributer za "Simensove" kućne aparate, "Pionir", JVC, "Vilkinson", "Loreal", "Garnije", "Rejndž" FILA, opreme za pivarstvo, ulja, maziva. Bave se još i čelikom, investicionim fondovima, preciznom mehanikom, poljoprivrednom proizvodnjom, ugostiteljstvom i tako dalje. Uopšteno ITM "Group" se od 1990. godine do danas bavi distribucijom raznih vrsta proizvoda i logistikom, a, prema Spasojevićevim rečima, pokrivaju oko 11.000 većih objekata.
Piše: Ivana Ristić
izvor :