(E Magazin) Investitori i privrednici ponovo povezuju Balkan
Nakon što su utihnuli ratni bubnjevi, prašina se slegla, a dim razišao, stanovnici nekadašnje „velike” Jugoslavije krenuli su u proces obnove pokidanih ekonomskih veza. Na poslovnom nebu regiona pojavio se novi model korporativnog poslovanja – regionalne mreže. Njihova delatnost se ostvaruje zahvaljujući mreži međusobno zavisnih preduzeća u određenom regionu. U većini velikih multinacionalnih kompanija, svaka organizaciona jedinica je prvenstveno povezana sa centralom, i prestanak njenog rada uglavnom ne ostavlja značajnije posledice po funkcionisanje ostatka sistema. Sa druge strane, u regionalnim mrežama postoje izuzetno snažne veze između samih kćerki-firmi, velikim delom zbog njihove suštinske međuzavisnosti. Ove kompanije su svoje poslovanje prvenstveno usmerile na područje nekadašnje SFRJ i nekoliko susednih zemalja – Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku... Osnivači su mahom ljudi koji su se i u „srećna vremena” bavili poslovnom saradnjom jugoslovenskih republika, i koji su svoju šansu videli u ponovnom povezivanju sa starim partnerima.
Stare veze stvaraju poslove
„Kada se analizirao krah ekonomije u Srbiji i `trećoj` Jugoslaviji, onda su mnogi na prvo mesto stavljali sankcije. Međutim, ekonomska analiza je pokazala da je glavni uzrok ogromnog sloma privreda bivših jugoslovenskih republika (ili, u najmanju ruku, problema koje su sve imale u to vreme, pa čak i Slovenija) zapravo raspad bivšeg jugoslovenskog tržišta. Dakle, `bratstvo i jedinstvo` je bilo malo, ali je ekonomija bivše SFRJ bila svojevremeno dimenzionirana, uz gomilu grešaka, za jedno tržište od 24 miliona ljudi. Ceo sistem je bio međusobno zavisan. I ekonomski, ali i tehnološki i u svakom drugom smislu”, priča prof. dr Jurij Bajec, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta i stručni saradnik Ekonomskog instituta.
Burnih devedesetih godina, čak i bivšim članicama federacije koje nisu bile pod sankcijama ostao je „slobodan” veliki deo spoljne trgovine, jer nisu mogle da ga realizuju na tržištima Zapadne Evrope. Tako da su, početkom 21. veka, kad su se stvorili uslovi za normalnu ekonomsku saradnju, proradile stare veze. „Ako vi razgovarate sa nekim investitorom iz Danske, i predložite mu da dođe u neku Srbiju, posle 10 godina rata, sankcija, NATO-a, taj će pasti u nesvest. Ako pozovete nekog Slovenca, koji je radio do pre neku godinu, sa konkretnim ljudima, sa konkretnim preduzećima, sa konkretnim iskustvima, njemu je mnogo lakše da to uradi. Zahvaljujući dobrom poznavanju tržišta, uslova poslovanja, sličnostima u mentalitetu, jeziku, kulturi... ovi ljudi potpuno drugačije sagledavaju situaciju i realnije procenjuju rizik”, navodi prof. Bajec.
Još ima mesta za nove igrače
Kako nastavlja, drugi razlog za širenje regionalnih mreža je postojanje zone slobodne trgovine u regionu, koja stvara tržište od oko 50 miliona ljudi. Treći razlog je što su u pitanju tržišta koja tek nastaju i šire se, nudeći veliku mogućnost zarade. Potencijalnom investitoru je npr. mnogo privlačnije da uloži sredstva u posao u Srbiji, koji će mu doneti zaradu od 30% ili više, nego u Švajcarskoj, gde će zaraditi svega 3%. Bitan uslov je, naravno, sposobnost snalaženja u lokalnim uslovima.
„Karte još uvek nisu podeljene, ima mesta za nove igrače. Ne treba zaboraviti sledeću bitnu karakteristiku poslovanja u zemljama jugoistočne Evrope. Nijedna od tih zemalja nije još ušla u Evropsku uniju i investitori znaju da sistem nije do kraja izregulisan. Sa jedne strane, to je problem, zbog nedovoljne pravne sigurnosti i izloženosti brojnim neekonomskim rizicima. Ali, sa druge strane, oni su svesni da se ovde neki poslovi mnogo lakše završe nego u nekoj sređenoj zemlji”, završava prof. Jurij Bajec.
Slovenačke mreže na srpskom internetu
Pokretači regionalnih mreža nisu odoleli privlačnosti nerazvijenog i perspektivnog lokalnog tržišta informacionih tehnologija. Dva primera preduzetnosti slovenačkih informatičara, „Pogodak” i „Sinfonika” stigla su ove godine na prostor Srbije. Sem slične oblasti poslovanja, zemlje porekla i regionalnih ambicija, zajedničko im je angažovanje domaćih stručnjaka u ciljnim zemljama, kao i brza ekspanzija, posledica već pomenute nerazvijenosti tržišta i nedostatka „ozbiljne” konkurencije.
Rukovodstvo „Sinfonike” pokrenulo je strategiju povezivanja provajdera telekomunikacionih usluga (pre svega internet provajdera) u regionu, računajući upravo na regionalne mreže kao glavne klijente. Preduzeće je nastalo sredinom prošle godine udruživanjem više vodećih firmi u Sloveniji, a početkom januara njegova aktivnost je počela u Srbiji i Hrvatskoj. Prisutno je u Sarajevu, Zagrebu i Banjaluci, uz planove da se ide dalje – Crna Gora, Makedonija, Bugarska, Rumunija... su neke od predviđenih meta. Kako kaže Maja Radosavljević, direktor internet sektora beogradske „Sinfonike”, cilj je zaokruživanje svih telekomunikacionih usluga, a saradnja sa matičnom firmom se prvenstveno ogleda u razmeni znanja, iskustava i – klijenata. „Klijenti vole da se vežu. Ukoliko firma koja je u Sloveniji naš korisnik krene u ekspanziju, postoji 95% šansi da će i u ostalim zemljama koristiti naše usluge. Želja nam je da svim našim klijentima koji na ovom području imaju svoja predstavništva ponudimo da s jednom kućom zadovolje sve potrebe za telekomunikacionim uslugama”, objašnjava Maja Radosavljević brz razvoj svoje kompanije. U ovom trenutku, „srce” firme je u Ljubljani, ali je predviđeno da se u narednih godinu dana oforme dva operativna centra, čime bi beogradska ispostava postala centrala za istočni deo regije.
Početkom aprila počeo je sa radom projekat lokalizovanog internet pretraživača za područje Srbije i Crne Gore, na adresi www.pogodak.co.yu. Pokretač „Pogotka”, koji je u nepuna tri meseca rada postao jedno od 15 najpopularnijih srpskih „internet svratišta” je ljubljanska firma „Novoforum”, inače osnivač najpopularnijeg slovenačkog pretraživača www.najdi.si. „Naša prednost je što smo sasvim prilagođeni ovdašnjem prostoru i srpskom jeziku. Zbog velike sličnosti sa jezicima okolnih zemalja, na svetskim pretraživačima se obično dobijaju rezultati vezani za Sloveniju i Hrvatsku, gde je internet ipak na višem nivou. Pri ukucavanju opštih pojmova, kao što je npr. reč `marketing`, dobija se gomila stranica na engleskom, tako da na prvih nekoliko stotina strana nema nijednog rezultata za domaće korisnike. Naši urednici vode računa o tome da se u našoj bazi nalaze isključivo domaći sajtovi. Sem toga, program obezbeđuje pretragu po rodovima, po broju po padežu”, nabraja Bojan Rendulić, direktor beogradskog „Pogotka”, prednosti njihovog pretraživača.
Širenje iz Beograda
Kao i u slučaju „Sinfonike”, nadležni iz „Novoforuma” su odlučili da im Beograd bude važan oslonac u pohodu na region. Za sada je baza podataka u Sloveniji, ali...
„Kad Pogodak postane značajan za internet u Srbiji, on će odigrati značajnu ulogu za dalje širenje u Makedoniju, Rumuniju i Bugarsku. Sama ideja regionalne mreže lokalizovanih pretraživača je da se njihovom interakcijom dobije jedan efekat energije. U pitanju je dugoročna investicija. Sam Pogodak je za sada omogućio napredne pretraživačke tehnike, koje korisnici ranije nisu bili u mogućnosti da koriste. Ono što će u budućnosti omogućiti, to su napredne tehnike oglašavanja na internetu, uključujući oglašavašavanja na pretraživačima, preko ključnih reči, kao i `plaćanje po kliku`. Istraživanja ukazuju da će u sledećih nekoliko godina oglašavanje na pretraživačima preuzeti primat nad oglašavanjem u štampanim medijima. Već sada, to je industrija koja ima najveći rast u odnosu na sve druge vidove oglašavanja”, otkriva Bojan Rendulić interes koji su slovenački investitori pronašli u ovoj ideji.
Grčka trgovina osvaja region
Dok se većina regionalnih mreža širi sa severa ka jugu, lanac hipermarketa „Veropoulos” se odlučio za napredovanje u suprotnom smeru. Pokrenut u Grčkoj 1973. godine, u međunarodno širenje je krenuo krajem devedesetih godina. Danas se „Vero” znak može videti na 205 objekata, lociranih u 47 gradova u Grčkoj, Makedoniji i Srbiji.
U Beogradu lanac za sada poseduje dva objekta, ukupne površine 12.500m2, u koje je investirano 14 miliona evra, a u planu je otvaranje još tri objekta u naredne tri godine. Od 21.000 artikala, 4.500 je grčkog porekla, a ostatak obezbeđuje 480 lokalnih pretraživača.
Stručnost omogućava protok energije
Koliko je iskusno rukovodstvo bitno za funkcionisanje regionalne mreže kompanije u „balkanskim” uslovima shvatili su i u prvom trgovcu električnom energijom na ovim prostorima – internacionalnom holdingu ”Energy Financing Team”.
„Naša kompanija je bila pionir kada je u pitanju trgovina električnom energijom u regionu jugoistočne Evrope. Sada je situacija drugačija, konkurencija je velika, na svakom tenderu se pojavi šest do osam kompanija. U 99% slučajeva faktor koji pravi razliku na tenderu je najbolja cena koju mi dajemo. Razlog za to je profil ljudi koji rade ovde i koji vode posao. EFT je zaposlio najbolje ljude iz tog sektora u regionu. Ljude koji poznaju sistem iznutra i koji su bili deo njega po 20–30 godina. Oni veoma dobro znaju i kapacitete i potencijale svakog energetskog sistema, mogu dobro da procene sve faktore koji utiču na nivo proizvodnje električne energije. Sve to se odražava na dobru procenu faktora rizika, koji je ključna stavka u našem poslu”, objašnjava Nenad Savić, direktor za komunikacije EFT-a. Ova međunarodna kompanija posluje u 17 zemalja, sa posebnim akcentom na razvijanje mreže u jugoistočnoj Evropi. Najveći klijent im je Grčka, u kojoj ostvaruju 60% poslovanja, dok na Srbiju otpada svega oko 2% ukupnog prometa firme.
„Električna energija kao roba koja se iznosi na tržište je relativno nov pojam. Tek direktivom EU koja je doneta devedesetih godina prošlog veka postaje roba kao i svaka druga, koja je izložena svim zakonima tržišta i pojavljuje se na berzi. U našem regionu to se događa nešto kasnije. Princip organizacije EFT-a je da imamo lokalne kompanije u svim zemljama u kojima zakoni to zahtevaju. Glavni izvoznici energije su Bosna, Rumunija i Bugarska, a veliki uvoznik Grčka”, objašnjava Mirko Ivanković-Ivandekić, menadžer dugoročne trgovine u EFT-u, tokove struje u jugoistočnoj Evropi.