Šta je ostalo od vojvođanske tekstilne industrije?

Od nekadašnjih tekstilnih giganata, kao i manjih tekstilnih pogona, u gotovo svakom vojvođanskom mestu, ta privredna grana se u Pokrajini svela na oko sto firmi koje zapošljavaju najviše po sto radnika.

U novosadskom Linonu se proizvodi HTZ oprema. Osim na svojih četrdesetak zaposlenih, direktor se u uvozu sirovina i plasmanu proizvoda oslanja na slične firme iz privatnog sektora.

Nikola Babić, vlasnik firme Linon, ističe da su u poslovanju sa javnim preduzećima problem tenderi, i da bi njemu i sličnim firmama mnogo značilo da je to transparentnije. U praksi dugoj preko dve decenije pomoć od države dobili su samo u finansiranju pripravnika u programu Prva šansa. Za sve druge subvencije za koje su konkurisali – odbijeni su.

Sa druge strane, privredniku koji je decenijama radio u inostranstvu, pa odlučio da investira u Srbiji, subvencije su nuđene, ali on misli da je takva poslovna politika pogrešna.

Aleksandar Kosovac, vlasnik firme Alex Fashion, kaže da je on, kao investitor, došao ovde da investira svoj novac, te da mu je neshvatljivo da uzme sredstva od države da bi zaposlio radnike.

- Problem je u drugome ovde. Država nudi pare, ali nemamo infrastrukturu za ove poslove. Treba graditi puteve i velike hale za više hiljada radnika, jer se samo iz njih može praviti ozbiljno unosan posao - kaže Kosovac i dodaje da pre svega treba obučavati radnike, jer prema njegovim rečima, uz stereotip da je u Srbiji, kako se to često kaže, jeftina radna snaga, ide i istina da budući tekstilci iz škola izlaze sa vrlo malo praktičnog znanja.

I dok naši ljudi mahom kupuju jeftiniju i manje kvalitetnu odeću uvezenu iz Azije, odeća proizvedena u Srbiji skupa je za domaće kupce i pretežno se izvozi po narudžbini stranih kupaca.

- Ono što je dobro u svemu tome, upravo takav način rada, gde se zahteva tačnost, preciznost, u smislu rokova, izrade i kvaliteta, nateraće našu privredu, tekstilnu u ovom slučaju, da bude odgovorna, ažurna, da radi kvalitetno - kaže Dragomir Đukić iz Privredne komore Vojvodine.

Privredna komora bi, kako je rečeno, u tom smislu trebalo da bude posrednik između privrednika i države.