Slobodan Perunović, savetnik generalnog direktora Beogradskog sajma – uvek u petoj brzini

Nikada u leru, Slobodan Perunović, vozio je i vozi u petoj brzini kroz ceo svoj život, a prijatelji i poslovni partneri oko njega su već navikli na njegovu brzinu, ekspeditivnost, efikasnost i energiju.

- Uvek sam težio da iskoristim sve lepe trenutke koji su mi se pružili u životu i zahvaljujući mojim putovanjima i boravku po belom svetu, imao sam priliku da doživim razne nezaboravne momente i zadovoljstva među kojima se najradije sećam boravka u egzotičnim zemljama gde sam sa prijateljima uživao u toploj klimi, dobroj muzici i neizbežnim koktelima, mojito, cuba libre ...

- Nikada nisam imao poroka, sem zadovoljstva da zapalim kubanski tompus, naviku koju sam stekao na Kubi pre mnogo godina i uz njega ,kako kazu klinci ’’ kuliram’’ i obavljam svoje poslove i obaveze sa zadovoljstvom. Uvek sam se trudio da se družim sa ljudima koji poseduju pozitivnu energiju i optimizam i to mi je pomagalo, a i dan danas pomaže - da sve eventualne probleme rešavam na zadovojavajući način, spokojno i bez stresa – objašnjava u razgovoru sa urednikom eKapije Slobodan Perunović.

Beogradski sajam

Dvadesetpetogodišnju karijeru "spoljnotrgovinca" gradio je u SFRJ gigantu, nekada jednoj od najmoćnijih spoljno trgovinskih firmi u ovom delu svetu – INEX-Interexportu, radeći kao predsatvnik u Poljskoj, Alžiru, Teheranu, Bugarskoj.... Naravno da su ta putovanja i boravci na raznim meridijanima ostavili lepe uspomene, specifične za svako podneblje, a žestok poslovni ritam omogućio je našem sagovorniku da upozna veliki broj poslovnih partnera i puno prijatelja sa kojima je do današnjih dana ostao u dobrim i prijateljskim odnosima.

- Živeo sam život, provodio se još kako i prilikom boravka u Tunisu, Engleskoj i prethodno pomenutim zemljama naučio francuski, španski, italijanski, engleski, poljski i bugarski jezik. Operativac sam po ubeđenju, a diplomirani inženjer organizacije i ekonomista po osnovnom obrazovanju. Osim funkcije savetnika generalnog direktora, direktor sam i WTC-a (World trade centra) Beograd koji se nalazi u okviru Beogradskog sajma a koji, između ostalog, organizuje susrete brojnih inostranih poslovnih delegacija našoj zemlji, kao i putovanja naših privrednih delegacija u inostranstvo na tematske susrete. U saradnji sa inostranim centrima ove velike mreže, kao i sa komorama i drugim institucijama u Srbiji, uspostavljamo kontakte sa potencijalnim sagovornicima, organizujemo posete firmama, sajmovima, pripremamo promocije, prezentacije, kao i učešća na međunarodnim skupovima – navodi Perunović objašnjavajući, da se ponekad pasivna uloga savetnika sudara sa njegovim adrenalinom i velikom enrgijom koju poseduje. Zato je pre nekoliko godina inicirao osnivanje još jedne sajamske manifestacije, koja je danas već domaći brend - Sajma banakarstva, opreme, usluga , osiguranja i investicija (BANK EXPO).

- Finansijsko tržište i banke su se naglo razvile proteklih godina i zato sam sa svojim saradnicima organizovao manifestaciju BANK EXPO, čiji je cilj od početka bio da predstavi najnovija rešenja u savremenom bankarstvu, kroz sajamske nastupe stranih i domaćih banaka, proizvođača opreme za čuvanje i transport novca i vrednosti, prikaze opreme za rad sa gotovim novcem, opreme za menjačnice, elektronsko bankarstvo, investicioni projekti itd. Na bazi sugestija dosadašnjih izlagača, prvenstveno banaka, doneli smo odluku da se sajam ove godine održi u izmenjenom terminu i to od 8. do 10. oktobra 2008. godine na Beogradskom sajmu.

Život u petoj brzini, uvek na točkovima

- Od malih nogu imao sam afinitet za kretanje na točkovima. Prvi put sam leteo avionom sa osam meseci, a u Molerovoj ulici na Čuburi sam prvi vozio bicikl sa pomoćnim točkovima, koji mi je otac, inače pilot, doneo iz Belgije. Kasnije sam imao i rolšule, veće bicikle, mopede i motore. Automehaničarski zanat sam izučio iz hobija na Kubi. Vozio sam moto-trke i bio vicešampion Kube. Kada sam se vratio u Beograd, prešao sam na automobile i vozio relije par godina. I dan danas mi je zadovoljstvo da putujem automobilom i da u toku dana pređem 1.000 km, a zatim uveče sa zadovoljstvom odem u neki restoran ili izlazak sa prijateljima- priča Perunović.

- Deo života proveo sam na Kubi sa roditeljima koji su bili na službi. Tamo sam imao dva zadatka - da uživam i da učim, i oba sam dobro kordinirao i ostvario. Kubanski duh je zaista izvanredan. Predivne plaže, gostoprimivi, dobrodušni ljudi i fenomenalni noćni život su nezaboravne uspomene koje nosim iz ove zemlje. Takođe, sudar siromaštva i teškog života u materijalnom smislu i veliko duhovno blago ljudi koje sam sreo na Kubi naveli su me da svoju životnu pesmu pevam u "duru", nikada u "molu" – navodi Slobodan Perunović.

Naučivši španski, bio je jedan od retkih prevodilaca u to vreme u Beogradu, ovog danas vrlo popularnog jezika. Radio je i prevodio za Novosti, Sport, Invest Import, Interexport i druge institucije i zarađivao za tadašnje prilike dosta para.

- Bilo je to srećno vreme, putovali smo u Trst, Budimpeštu, po nekadašnjoj velikoj Jugoslaviji, provodili se u Zagrebu u diskoteci kod Pante, sedeli u Operi i provodili nezaboravne trenutke u beogradskoj Maderi, Poslednjoj šansi, Topčiderskoj noći, u Skadarliji, u Golfu, diskoteci Kod Laze u Klubu književnika itd. Rado se sećam tog perioda kada smo imali pasoš u džepu i putovali kada smo hteli i gde god smo hteli. Danas, moji sinovi bez raznih peripetija ne mogu da idu u inostranstvo, a da bi dobili vize, moram da molim prijatelje po belom svetu da im šalju pozivna pisma i raznorazne garancije.

Beograd – Havana

Na Kubi sam poslednji put bio 1999. godine, kao šef projekta opremanja aerodoma u Varaderu, glavnom turističkom gradu, sa 20 km peščanih plaža. Ovaj turistički centar je počeo da se razvija kada je Ireni du Pont Nemurs, američki milioner, izgradio kompleks na ostrvu. Stekao sam veliki broj prijatelja i družim se sa Kubancima koji dolaze u Beograd. Družim se i sa ambasadorom Kube u Beogradu, Huliom Sesar Kansio Fererom i sa njegovom suprugom koji su divni ljudi i koji me često u razgovoru vraćaju u nezaboravna vremena kada sam živeo tamo.

Kaže da izlazi često u beogradske restorane i klubove u društvu ljudi iz biznisa, prijateljima i poslovnim partnerima koji dolaze u poslovne posete Beogradskom sajmu. Rado sedi u porodičnom kafiću "Zlatna Kornjača" u Beogradu, koji vodi njegova supruga uz pomoć sinova sa uspehom već 18 godina i kroz koji je za to vreme prošlo mnogo poznatih i javnih ličnosti i stalnih gostiju koji ne mogu a da ne dođu svakodnevno na dobar espresso Lavazza. Nije mu strano da u istom danu u određenim situacijama radi sa drugarima razne "obične" poslove obučen u radnom odelu ili farmerkama a uveče elegantno obučen prisustvuje raznim prijemima, koktelima i drugim svečanim manifestacijama koje se održavaju u Beogradu.

Tako svoj život u petoj brzini živi Slobodan Perunović zahvaljujući dobroj formi i zdravlju i ne pomišlja da u skorije vreme u bilo čemu uspori i promeni ritam na koji je već decenijama navikao. Rad, aktivnosti i uspesi u poslovanju Beogradskog sajma daju mu dodatni elan i entuzijazam za nove uspehe i rezultate.