Srbija će se snabdevati gasom i iz pravca Mađarske - Gradnja gasovoda zavisi od Evropske komisije

Kojim će pravcem ubuduće Srbija dobijati ruski gas, nije jasno ni posle sastanka u četvrtak (2. februar 2017) u Budimpešti, na kojem su Vladimir Putin i njegov domaćin mađarski premijer Viktor Orban razgovarali i o transportu i prodaji gasa i nafte. Jedno nije sporno - obe zemlje su zainteresovane za saradnju, ali gradnja gasovoda zavisi od odluke Evrokomisije, a ne od želja Budimpešte i Moskve.

Jedino što je izvesno jeste da, šta god se dogovorili, istim pravcem će se i Srbija prikačiti na rusku cev, odnosno na mađarski dogovor.

- Putin je rekao da će Mađarska, bez obzira na tranzit gasa kroz Ukrajinu, moći da se snabdeva preko Severnog toka 2 ili Turskog toka, u zavisnosti od toga koji će se pravac graditi. To sve isto važi za Srbiju - nezvanično kažu u Ministarstvu energetike.

Mađari imaju sa Gazpromom dugoročan ugovor do 2019. za kupovinu ruskog gasa preko ukrajinskog Beregova i austrijskog Baumgartena. Sada Mađarska kupuje 5,5 milijardi kubika ruskog plavog goriva, što je oko 60% potreba te zemlje.

- Predsednik Putin nam je garantovao da će ruski gas i nafta sigurno stizati u Mađarsku. Sve ostalo su tehnička pitanja - rekao je premijer Orban.

Putin je potvrdio da će zaista učiniti sve da Mađarska dobije energente, jer je ona pouzdani i platno sposobni partner.

- Mi smo zainteresovani za prodaju naših energenata i tražićemo bilo koji put da ih dostavimo. Želimo da ta pitanja budu apsolutno depolitizovana i da imaju čisto ekonomski karakter. Ne nameravamo da se ljutimo na Bugarsku ili neku drugu zemlju zato što nisu imali hrabrosti u svoje vreme da reše pitanja sa Evrokomisijom oko Južnog toka. Ako su oni spremni da se vrate tom pitanju, mi takođe hoćemo, ali su nam potrebne garancije jer mi više ne možemo i ne želimo da naše kompanije imaju gubitke zbog nepromišljenih rešenja - rekao je Putin.

On je potvrdio da je sa Orbanom govorio ne samo o projektu Severni tok 2, nego i o Južnom toku, koji je stopiran. Gazpromovo rukovodstvo je ranije govorilo da ne namerava da produžava sa Ukrajinom ugovor o tranzitu plavog energenta, koji ističe početkom 2020.

Da bi Turski tok dobio nastavak preko Balkana, takođe treba da dobije saglasnost Evrokomisije, dakle nije dovoljna samo želja rukovodstva u Atini. Kapacitet ovog gasovoda je na početku trebalo da bude 63 milijarde kubika, kao što je pre toga planirano za prethodni gasovod. Ali kasnije su se Moskva i Ankara složile da na dno mora spuste dve, a ne četiri cevi. Osim toga, drugi cevovod će se spustiti tek kada se postigne dogovor sa evropskim potrošačima.

Zajam za Turski tok

Uprava ruske kompanije Gazprom odobrila je početkom januara 2017. kredit od 310 mil EUR svojoj ćerki kompaniji South Stream transport, koja će graditi gasovod Turski tok. Kredit je odobren na 3,5 godine, a koristiće se za plaćanje troškova nabavke cevi, skladištenja cevi i opreme, kao i radova na izgradnji gasovoda.

Turski tok će se graditi u dve linije, a očekuje se da će obe biti završene do kraja 2019. godine. Predviđeno je da prva linija bude namenjena turskim potrošačima, dok je druga namenjena evropskim zemljama.

Žalbe na Severni tok 2

Protiv Severnog toka 2 je više istočnoevropskih zemalja na čelu sa Poljskom, plus Ukrajina. Bivši premijer Ukrajine je govorio da puštanje Severnog toka 2 lišava Ukrajinu godišnje 2 mlrd USD koje naplaćuje od tranzita na svom gasovodu. U martu 2016. godine protivnici Severnog toka 2 poslali su pismo Evrokomisiji i tražili da se zabrani projekat. Interesantno je da je tada to pismo potpisao i mađarski premijer.

Adut Moskve za gradnju Severnog toka je taj što su u igri, kao partneri Gazproma, nemački gasni giganti, koji bi mogli da utiču na političko rukovodstvo svoje zemlje da pomogne da se cevi spuste na dno Baltika, jer od njih nikome ništa ne preti.