Iz Srbije se godišnje pošalje 3.000 uzoraka matičnih ćelija - Otvaranje prve javne banke dodatno će osnažiti svest o važnosti njihovog čuvanja

U Srbiji 5% trudnica sačuva matične ćelije novorođenčeta na porođaju. Ako se poredimo sa regionom, naša zemlja se nalazi među liderima – u Sloveniji se ovaj broj kreće oko 2-3%, Hrvatskoj ispod 1%, Makedoniji i Bosni 2,5-3%, Crnoj Gori 4%, dok prednjači Rumunija sa oko 7%. Ipak, Srbija i dalje nema nijednu javnu banku matičnih ćelija.

Iako je otvaranje ove ustanove u okviru Institita za majku i bebe u Novom Beogradu najavljeno za ovu godinu, ona, po svemu sudeći, neće biti završena na vreme. Razlozi su pre svega finansijske prirode. U međuvremenu, čeka se i otvaranje Banke matičnih ćelija u Kragujevcu u okviru Centra izvrsnosti, čiji je početak rada takođe najavljivan za 2017.

Dok Srbija ne dobije prvu javnu banku, koja će dodatno doprineti podizanju svesti o značaju čuvanja krvi iz pupčanika, svima koji žele da sačuvaju matične ćelije svoje dece i dalje preostaje neki od stranih trezora. U Srbiji je registrovano 12 privatnih banaka matičnih ćelija, od koji su 3 lideri i nose 95% market share-a.

- Godišnje se u razne evropske banke iz Srbije pošalje oko 3.000 uzoraka – kaže za eKapiju Nebojša Petrović, osnivač Bio Save Group.

- Taj broj se ne menja već par godina unazad, a moguće je da se u ovoj godini ostvari pomak od 10,15%, zbog raznih pogodnosti koje banke pružaju klijentima.

Uzorci krvi iz pupčanika za klijente Bio Save-a iz Srbije, Crne Gore, Makedonije, Albanije, BiH, Hrvatske i Slovenije čuvaju se u nemačkoj banci matičnih ćelja Vita 34, čiji je ova kompanija deo. Za 5 godina poslovanja u Srbiji BioSave-u je gotovo 3.000 trudnica poklonilo poverenje da sačuva matične ćelije svog deteta.

- Vita 34 kao najstarija evropska banka matičnih ćelija sa 20 godina iskustva, ima 150.000 klijenata i do sada 30 lečenja, odnosno povučenih uzoraka za lečenje dece. Svi uzorci su osigurani kod HDI Gerling, što znači da bi i u slučaju eventualnog prestanka rada banke, osiguravajuća kuća bila u obavezi da čuva uzorke na 50 godina – kaže Petrović.

Matične ćelije mogu se transformisati u bilo koji drugi tip ćelija u telu, pa je mogućnost regeneracije jedinstvena u medicini, dok se mnogobrojnim istraživanjima opseg primene stalno širi. Trenutno se oko 85 bolesti leči uz njihovu pomoć.

- Čuvanjem matičnih ćelija danas investirate u medicinu sutrašnjice, a vaša beba će živeti u svetu medicinskog napretka – objašnjava Petrović.

- Pokušavamo da na bilo koji način pomognemo i otvaranje prve javne banke matičnih ćelija u Srbiji, čiji bismo bili partneri. U regionu javna banka postoji u Hrvatskoj, u Italiji ih je čak 25, i to su jako korisne stvari – otvaranjem javne banke ulazi se u Evropski registar i na taj način mogu da se povlače i menjaju uzorci uskladištene krvi. I nama, privatnim bankama, koristilo bi otvaranje ove ustanove, jer bi se tako dodatno podigla svest o važnosti čuvanja matičnih ćelija.

Naučnici na polju terapija matičnim ćelijama u narednim godinama očekuju dalji razvoj saznanja i usavršavanja. Vita 34 tako, između ostalog, istražuje i nove mogućnosti terapije kod moždanog udara, infarkta, oboljenja krvotoka i dijabetesa tipa 1.

Cena čuvanja

Skladištenje matičnih ćelija u javnim bankama je besplatno, dok je prosečna cena čuvanja u privatnim bankama u Srbiji oko 2.000 EUR za period od 20 godina.

Ugovori se u BioSave-u potpisuju na 20, 30, 40 ili 50 godina. Oni su, inače, jedina banka koja daje mogućnost čuvanja matičnih ćelija na 50 godina. Cena u Srbiji, za čuvanje od 20 godina, iznosi 1.980 EUR, bez godišnjih obaveza. Čuvanje na 20 godina može se platiti i na 48 mesečnih rata.

Okretanje personalizovanoj medicini

Usmerenost razvoju koncepta personalizovane medicine u narednom periodu biće prioritet za najveći broj zdravstvenih i farmaceutskih kuća. To potvrđuju i u Bio Save. Budući da individualne razlike imaju veliki uticaj na delovanje lekova, u ovoj kompaniji ističu da će, osim popularizovanja značaja čuvanja matičnih ćelija, u 2017. raditi na promociji nove usluge - jedinstvenog testa STRATIPHARM kojim se dobija personalizovani genetski profil deteta na približno 300 lekova, odnosno medikamenata koji kod deteta tokom celog života mogu izazivati neželjene reakcije. Uz pomoć njega tako, lekar može preciznije odrediti odgovarajući lek i dozu u odnosu na detetov genetski profil - koji lek mu odgovara, a koji ne.

Ivana Bezarević