Dobri prinosi, a nisu GMO - Biljne sorte i hibridi Poljoprivrednog instituta RS šansa za proizvodnju zdrave hrane

U vreme kada proizvodnja genetski modifikovanih sorti semena u svetu sve više uzima maha, Poljoprivredni institut Republike Srpske može da se pohvali uzgojem zdravstveno bezbednih i sopstvenih sorti strnih žita, krmnog bilja, industrijskog bilja, povrća i hibrida kukuruza. Sorte i hibridi stvoreni u Institutu na klasičan konvencionalan način ne zaostaju po prinosu u odnosu na modifikovane biljne vrste.

- Republika Srpska ima Zakon o genetički modifikovanim biljnim organizama (GMO), koji zabranjuje uzgoj genetički modifikovanih biljaka. Poštujući taj zakon, celokupni programi oplemenjivanja važnijih biljnih vrsta, kao i proizvodnje semenskog i sadnog materijala Instituta konciprani su na konvencionalnim metodama. To znači da su sve naše sorte i hibridi stvoreni klasičnim metodama oplemenjivanja i da nisu GMO i svakako predstavljaju šansu u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane - kaže direktor JU Poljoprivredni institut Republike Srpske Vojislav Trkulja.

Institut ima 45 priznatih sorti i hibrida, a za ostvarene rezultate u oblasti poljoprivrede može da se pohvali zavidnim brojem nagrada i priznanja. Kada je reč o strnim žitima, semenska proizvodnja ovih kultura u Institutu odvija se na godišnjem nivou na oko 100 ha, proizvodnja semena krmog bilja, soje, uljane repice, graška za ljudsku ishranu i semenskog kukuruza na oko 150 ha. Godišnje se u Institutu proizvodi više od 400 tona semena strnih žita, oko 100 tona semenskog kukuruza, 50 tona soje i semena krmnog bilja oko 50 tona. Institut raspolaže savremenim laboratorijama za agrohemiju i agroekologiju, zaštitu bilja, semenarstvo i biotehnologiju.

- Prioriteti u radu Poljoprivrednog instituta RS biće proširivanje i dalje opremanje laboratorija, te uvođenje novih analiza i dalja akreditacija laboratorija, kao i primjena savremenih metoda u druge oblasti istraživanja. Posebnu pažnju ćemo posvetiti uvođenju savremenih metoda selekcije i oplemenjivanja gajenih biljaka, pre svega korišćenju molekularnih markera, mikrosatelita i drugih savremenih metoda molekularne biologije - ističe šef Zavoda za strna žita Poljoprivrednog instituta Dragan Mandić.

Da bi držali korak sa savremenim svetskim tokovima, Institutu će i dalje biti prioritet usavršavanje istraživačkog kadra, a nastaviće i saradnju s privredom.

- Opremljene i akreditovane laboratorije Instituta treba, između ostalog, da budu i servis poljoprivrednim proizvođačima u smislu izdavanja međunarodno priznatih sertifikata za izvoz raznih vrsta domaćih poljoprivrednih proizvoda. Time će Institut opravdati značaj za ukupni razvoj poljoprivrede RS - ocenio je naučni savetnik u Zavodu za strna žita Novo Pržulj.

Biljne vrste

Među ukupno 45 priznatih sorti i hibrida raznih poljoprivrednih biljaka, koliko je stvoreno u laboratorijama Instituta, nalazi se 13 sorti ozime pšenice, dve sorte ječma, dve sorte tritikale, jedna sorta raži, jedna sorta zobi, devet hibrida kukuruza, četiri sorte lucerke, četiri sorte soje, dve sorte smiljkite, jedna sorta stočnog graška, četiri sorte trava i dve sorte paprike.

Jubilej 70 godina

Poljoprivredni institut Republike Srpske ove godine proslavlja 70 godina uspešnog rada. Biće održano oko 60 prezentacija delatnosti i rezultata Instituta na celoj teritoriji Republike Srpske.

- Ovaj značajan jubilej obeležićemo zajedno s našim osnivačem, poslovnim partnerima i drugim saradnicima, a osvrnućemo se i na naš istorijski rad i promociju ostvarenih rezultata, kao i planova - rekao je Trkulja.

Poljoprivredni institut RS Banja Luka

Poljoprivredni institut RS

Vojislav Trkulja

biljni hibridi

uzgoj strnih žita

uzgoj krmnog bilja

uzgoj industrijskog bilja

hibridi kukuruza

Zakon o genetički modifikovanim biljnim organizama RS

GMO

strna žita

soja

uljana repica

grašak

semenski kukuruz

Dragan Mandić

Novo Pržulj

agrohemija

agroekologija

pšenica

ječam

raž

tritikala

kukuruz

lucerka

smiljkita

paprika