RETROSPEKTIVA 2016 - Investicije u oblasti EKOLOGIJE koje su izazvale najveće interesovanje korisnika eKapije

Investicioni tim eKapije uradio je analizu i formirao rang listu investicija i investicionih ideja koje su izazvale najveće interesovanje/čitanost naših korisnika u 2016. godini. Rezultati su veoma interesantni, neki očekivani, mada ima i dosta iznenađenja, tako da smo upravo zbog toga odlučili da ove informacije podelimo sa vama.

Predstavljamo vam najzanimljivije projekte u kategoriji EKOLOGIJA.

Kao i prethodnih godina, naša lista nije velika i moglo bi se reći da 2016. nije bila godina investicija u oblasti ekologije. Narednih godina očekujemo da se to promeni, pre svega zbog usklađivanja sa standardima Evropske unije. Sadašnji institucionalni i administrativni kapaciteti Srbije za implementaciju i ostvarivanje zakonskih normi EU iz oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena su veoma slabi, naročito na lokalnom nivou. Upravljanje vodnim resursima i zaštita kvaliteta voda su među najznačajnijim prioritetnim područjima zaštite životne sredine u EU, jer obuhvataju dva vrlo osetljiva područja, a to su javno zdravlje i zaštita životne sredine. Izgradnja pogona za preradu otpadnih voda zato je veoma interesantna stranim investitorima i EU. Usklađivanje Srbije sa evropskim standardima trajaće i zahtevaće dosta sredstava, ali je sigurno da to moramo uraditi ako želimo da zatvorimo Poglavlje 27. Zbog toga u 2017. godini očekujemo mnogu dužu listu.

Dok se ovo ne desi, možete pogledati kakva je aktuelna situacija sa ekološkim investicijama u Srbiji.

Najviše pažnje čitaoca eKapije u 2016. godini izazvala je izgradnja energetski efikasne zgrade u Novom Sadu. Želja investitora objekta u Jovana Cvijića, koji je na prvom mestu naše liste, je da svojim znanjem, stručnošću i višedecenijskih iskustvom podigne lestvicu kvaliteta i tržištu ponudi nešto sasvim novo ali po relativno korektnim cenama. Ono što je posebna karakteristika ovog objekta i po čemu je potpuno jedinstven na tržištu je sistem grejanja i hlađenja je sistemom toplotnih pumpi zemlja voda.

Zgrada nema posebnih split sistema i nije priključen na gradsku toplanu, ima potpuno nezavisne instalacije. Koristi najsavremenije geosonde i toplotnu pumpu zemlja voda a grejanje i hlađenje objekta je putem podnog grejanja i unutrašnjih fanc-oil uređaja. Potrošnja energije je na apsolutnom minimumu troškova i svaki stan ima mogućnost nezavisne regulacije utroška energije. Korišćenjem digitalnih regulatora raspoređenih po stanovima, automatikom vođena instalacija garantuje da će korisnici plaćati samo energiju koju zaista i utroše.

U okolnostima kada je objekat termički izolovan u skladu vrhunskim materijalima, ovakav sistem instalacija garantuje minimalne troškove i velike uštede na godišnjem nivou u odnosu na klasične stanove, posebno one priključene na sistem javnih gradskih toplana. Danas aktuelni i sve potrebniji postulati energetske efikasnosti na ovom objektu nisu samo deklarativno ispoštovani, u pravom smislu te reči, Projekat JC10 je štedljiva kuća komforna za život.

Projekat JC10 d.o.o. je preduzeće namenski osnovano za potrebe izgradnje ovog objekta.

(Energetski efikasna zgrada Novi Sad) Drugo mesto na listi zauzela je opština Čajetina sa projektima izgradnje deponije i postrojenja za preradu otpadnih voda. Predsednik opštine Milan Stamatović ima plan da sa ovim projektima Čajetina do kraja 2020. godini postane prva ekološka opština u Srbiji. Do tada će na Zlatiboru biti izgrađeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, koje će rešiti problem zagađenja Crnog Rzava i njegove pritoke Obudojevice. Kraj radova na ovom postrojenju se očekuje do kraja 2017. godine, a njegova izgradnja koštaće 5 mil EUR. Nosilac projekta izgradnje je ljubljanski Hidroinženjering sa Beo hidro iz Beograda i Jedinstvom iz Sevojna. Fabrika za prečišćavanje otpadnih voda gradiće se u mestu Sastavci na Obudojevici, kilometar nizvodno od turističkog centra planine.

Opština Čajetina do sada je do lokacije izgradila pristupni put, dovela fekalne kolektore, obezbedila trafo stanicu i pribavila neophodnu vodoprivrednu saglasnost. Ovaj projekat obuhvata saniranje dve privremene deponije na teritoriji Čajetine, jedna je na Zlatiboru koja je nastala zbog trase gondole. Zbog konfiguracije terena u Čajetini je neophodno uraditi četiri postrojenja za preradu otpadnih voda - tako da je u drugoj fazi planirana gradnja postrojenja za preradu otpadnih voda na Mačkatu, Sirogojnu i Čajetini.

Fabriku otpadnih voda dobiće i Niš, koji se našao na trećem mestu. Osim toga, posle 50 godina deponija u Nišu više neće predstavljati opasnost po životnu okolinu. Urađena je kompletna sanacija, a pokrenut je i projekat izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i kanala koji će rešiti problem procednih deponijskih voda, koje prodiru i zagađuju podzemne. Na taj način, rešiće se i dugogodišnji problem sa pijaćom vodom u domaćinstvima u Belotincu i u još tri okolna sela u opštini Doljevac.

Hidrozavod je izradio projektnu dokumentaciju za izgradnju postrojenja za prečišćavanje procednih deponijskih voda, završetak postojećih obodnih i izgradnju novih kanala. U JKP Mediana objašnjavaju da će ovo biti najveća ekološka investiticija u poslednjih pet godina. Prema projektu predviđeno je da svi radovi budu završeni do proleća 2018. godine. Projekat, po kome će se izvoditi radovi, Grad Niš koštaće od 750.000 EUR do 1 mil EUR, a novac je obezbeđen od naknada za odlaganje otpada, koja je u Nišu uvedena pre tri godine.

Na polovnini ove liste (na četvrtom mestu) našla se investicija HE Đerdap. U toj hidroelektrani planiraju izgradnju postrojenja za prečišćavanje svih otpadnih voda koje će se nalaziti u naseljima Davidovac i Kladušnica kod Kladova. Projekat je tek na početku, za njega je izrađeno idejno rešenje i projekat, studija opravdanosti i studija uticaja na životnu sredinu sistema za kanalisanje i prečišćavanje otpadnih voda. Za ovu početnu fazu projekta zaduženi su Hidro com iz Smedereva i Statik iz Kovina.

U aprilu 2016. godine potpisan je finansijski sporazum sa Nemačkom razvojnom bankom KfW o donaciji od 1 mil EUR za izradu studije izvodljivosti i pripremu projekata za upravljanje čvrstim otpadom u Kruševcu i Vranju, što je bilo dovoljno za peto mesto na listi.

U pitanju su bespovratna sredstva, a izgradnja objekta za upravljenje komunalnim otpadom je investicija vredna 25 mil EUR.

Projekat fabrike za preradu otpadnih voda i kanalizacionog sistema u Kraljevu, vredan 17,1 mil EUR, zauzeo je šesto mesto. Za tu investiciju sredstva bi, kako je ranije najavljivano, ove godine trebalo da budu obezbeđena iz IPA fondova. Osim toga, novac treba da obezbede i Ministarstvo poljoprivrede i Grad Kraljevo. U Kraljevu se ova priča nalazi na listi prioritetetnih infrastrukturnih projekata Miinistarstva poljoprivrede, u oblasti upravljanja otpadnim vodama.

Rekultivacija napuštenih kopova u Vojvodini na kraju je eKapijine liste (sedmo mesto). Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine potpisao je u aprilu 2016. godine ugovor o dodeli bespovratnih podsticajnih sredstava za realizaciju projekata rekultivacije napuštenih kopova bez titulara na teritoriji Vojvodine, u vrednosti od od 30 miliona dinara. Sredstva po ovom konkursu dobile su vojvođanske opštine i mesne zajednice, u kojima se nalaze područja devastirana legalnom ili ilegalnom eksploatacijom mineralnih sirovina. Reč je o opštinama Kula i Bečej, mesnim zajednicama Lalić, Orešac, Donji Tovarnik, Banatsko Karađorđevo, Stari Lec i Kucura. Sredstva su utrošena za rekultivaciju takozvanih ekoloških crnih rupa.

Pogledajte kompletnu rang listu investicija u kategoriji EKOLOGIJA i uporedite koliko se ona slaže sa nekim Vašim razmišljanjima, ocenama i procenama.

I još nešto, da li ste videli koji projekti su izazvali Vašu pažnju, u kategoriji INDUSTRIJA, NEKRETNINE, POLJOPRIVREDA I PREHRAMBENA INDUSTRIJA, TRGOVINSKI CENTRI, TURIZAM, ZABAVA i REKREACIJA, ENERGETIKA, SAOBRAĆAJ, ZDRAVSTVO, TELEKOMUNIKACIJE i IT?