Izlaz iz sive ekonomije - Da li smo na pravom putu?

U petak 23. decembra NALED i AmCham održali su značajnu konferenciju pod nazivom "Izlaz iz sive ekonomije". Na konferenciji je učestvovalo nekoliko ministara i istaknutih državnih službenika koji su objasnili napore koje ulažu u koordinaciju rada inspekcijskih službi i njihovu racionalizaciju, kao i u unapređenje rada administracije uopšte.

Ministarka Ana Brnabić je najavila kampanju i nagradnu igru koje će podići svest javnosti. Goran Kovačević, predsedavajući Upravnog odbora NALED-a, naglasio je značaj izmene aktuelnih 247 parafiskalnih nameta kako bi oporezivanje bilo transparentnije.

Na kraju konferencije, premijer Aleksandar Vučić apelovao je na građane da uvide prednosti plaćanja poreza koje se tiču njih samih, jer se od poreza finansiraju bolnice, škole i penzije. Sledećeg dana Tanjug je objavio izjavu premijera da se planira smanjenje poreza na zarade za iznose od 70.000 RSD naviše, ali ne i na minimalne zarade, za koje, prema izveštaju, postoje navodi da ih firme isplaćuju zaposlenima i dodaju "neki iznos na ruke".

Postoje dva uslova koja moraju biti ispunjena da bi ljudi plaćali porez na duže staze. Prvo, moraju u tome videti sopstvenu korist. Drugo, moraju biti uvereni da će se njihov novac trošiti na propisan način.

Kada ljudi uvide da povećanje broja poreskih obveznika i naplate poreza smanjuje stope odbitaka (ali ne samo ono što srpska vlada zove "porezom", i što predstavlja mali deo odbitaka), videće na delu i prednosti za sebe. Upravo zbog toga je ova poslednja izjava premijera tako važna i dobro došla. Šteta je što je izjava sročena tako da stigmatizuje mnoge kompanije koje nisu u stanju da isplate više od najnižih plata.

Pod pretpostavkom da je premijer mislio na bruto zaradu, neto bi bila oko 42.000 dinara. S obzirom na to da je prosečna plata u Srbiji u novembru 2016. bila oko 46.000 dinara, obećane poreske olakšice bi uticale na nešto više od polovine svih zarada, bez ikakvog podsticaja za preduzeća sa najnižim zaradama, koja pokušavaju da prežive, ili onih neregistrovanih, koji žele da uđu u zakonito poslovanje.

Danas mnogo malih firmi, koje zapošljavaju najviše ljudi u Srbiji, jedva spajaju kraj sa krajem. Cene su niske, a konkurencija žestoka: ove kompanije ne mogu da povećaju plate pre svojih konkurenata. Njihovo učešće u sivoj ekonomiji, bilo plaćanjem niskih zarada ili neregistrovanjem, uglavnom nije stvar izbora – to je rezultat višedecenijske vladine politike koja je konkurentnu prednost dala neregistrovanim firmama i zaposlenima "na crno".

Da bi se izmenila duboko ukorenjena situacija, potrebno je mnogo više od dobrog PR-a, potreban je jasan i snažan signal da će od sada politika biti drugačija. Neophodna je sveobuhvatna inicijativa, naravno bez upiranja prstom.

Smanjenje previsokih nameta na zarade za najniže plate je jedini način da se započne dobar ciklus. Uspešne ekonomije imaju nultu stopu nameta na prvi deo svake zarade, a zatim se stopa podiže sa njenim porastom. Takav sistem bi postepeno uključio one koji žele da posluju po zakonu, ali ne mogu. Mislim da se ovo odnosi na većinu njih.

Drugo, da li će njihov novac biti potrošen na odgovarajući način? Ne morate da razgovarate sa mnogo ljudi u Srbiji da vidite da je njihovo viđenje poštenja vlasti na veoma niskom nivou, da ne govorimo o njihovom stavu o skandaloznim javnim nabavkama svega, od nekretnina do sijalica. Pri tome, njihova sveprisutnost nije toliko strašna koliko reakcija ljudi na njih: oni čak nisu ni besni, već samo sležu ramenima: "šta drugo očekuješ?". Da bi ova inicijativa bila zaista uspešna, mora da je prati istinska rešenost da se uhvati u koštac sa korupcijom.

Još jednom, vidimo kako sve dobre reformske inicijative propadaju kada se ne čini ništa da se umanje rizici od korupcije. Dobar PR može samo da pomogne suštinskoj inicijativi, i to samo ako javnost u tome vidi etički pristup. Dok to ne postane primarni cilj, reforma će biti samo delimično uspešna.