Do novog predsednika Amerike uz pomoć srpskih mašina - Tim programera iz Srbije osmišljava softvere za elektronsko glasanje

Malobrojni su naši sugrađani koji znaju da su Barak Obama, Hilari Klinton i Donald Tramp glasali na mašinama čije su softvere programirali Srbi. Istovremeno, zahvaljujući ovom izumu iz Srbije, glasali su domoroci sa filipinskih ostrva, kao i stanovnici Mongolije. Njima ne trebaju reklame, u javnosti su skoro potpuno nepoznati, ali su pravi majstori svog posla. Programeri iz beogradskog ogranka kanadske kompanije Dominion voting sistem osmišljavaju isključivo sisteme za elektronsko glasanje koji se koriste uglavnom u Americi, Aziji i Kanadi. Ovi računari su prilagođeni i ljudima sa posebnim potrebama, pa, recimo, oni koji ne vide dobro mogu da izaberu opciju glasanja izgovarajući ime političke opcije ili kandidata kojeg biraju. Kada su pre šest godina na Filipinima organizovani prvi elektronski izbori na svim nivoima vlasti, zahvaljujući ovim mašinama, prvi nezvanični rezultati bili su poznati već 30 minuta posle zatvaranja biračkih mesta.

U svetu se koristi oko 150.000 glasačkih mašina sa njihovim softverom koji se koristi u 50% zemalja u kojima birači glasaju elektronski. Najveće tržište Dominiona je američko, a mašine su prilagođene federalnim zakonima svake države. Svi uređaji prolaze stroge kontrole, kako funkcionalne, tako i bezbednosne.

Goran Obradović, diplomirani inženjer elektrotehnike, jedan je od osnivača ove kompanije čije je sedište u Torontu. Firma je osnovana pre 12 godina, a 2005. godine Obradović je otvorio predstavništvo u Beogradu. U celoj kompaniji radi oko 250 programera, a u Beogradu pedesetak. U poslednjih deset godina, kako kaže, uslovi poslovanja u Srbiji su se značajno promenili.

– Danas nije jeftinije imati firmu u Beogradu, nego u Torontu. Da biste zadržali dobrog programera morate dosta da ga platite, a teško je naći stručnjaka kakav je nama potreban. Jedno vreme smo zapošljavali tek diplomirane studente ETF-a, Prirodno-matematičkog fakulteta ili Fakulteta organizacionih nauka, i to je bio pun pogodak. Sve svoje obaveze prema državi i zaposlenima redovno izmirujemo. Nema nikakvog značajnijeg podsticaja za inovacije, ali i bez toga ostvarujemo zavidne rezultate – ističe Obradović, koji je magistrirao na Univerzitetu u Torontu.

Da su IT proizvodi iz Srbije poznati širom sveta, dokazuje i tim programera sa Voždovca koji su osmislili aplikaciju Buildikon koju koristi 200 građevinskih firmi širom sveta. Osnovni cilj ove mobilne i veb-aplikacije je poboljšanje komunikacije među članovima tima koji radi na jednom projektu i bolja organizacija posla na gradilištu.

Zahvaljujući ovom izumu, svaki arhitekta, šef gradilišta, investitor ili izvođač radova u svakom trenutku može da vidi kako napreduju radovi, da li je rok ili budžet probijen i kako to može biti sprečeno.

Đorđe Filipović, direktor IT kompanije 30 hils, čiji su programeri učestvovali u ovom projektu, naglašava da je ova aplikacija namenjena građevinskim kompanijama, čiji se menadžeri suočavaju sa greškama i finansijskim gubicima usled loše organizacije posla.

Radnici svakodnevno unose izmene, prate projektnu dinamiku, rad na terenu i procenjuju kako posao može biti završen bez dodatnog ulaganja novca ili vremena. Inženjeri na terenu prate napredak posla, beležeći sve promene u aplikaciju, prate trošenje materijala, šalju fotografije sa nalozima za nastavak posla.

Buildikon je nagrađen na najvećem sajmu inovacija i investicija (Belgrade venture forum) na kojem je učestvovalo više od 30 startap kompanija iz regiona.

Aplikacija je nastajala desetak meseci, a na njoj je radilo osam programera. Krajem prošle godine lansirana je njena prva verzija, a potom i konačno rešenje.

– Došli smo na ovu ideju budući da su građevina i poljoprivreda dve jedine industrijske grane koje još nisu digitalizovane. Imali smo informaciju da čak 90 odsto građevinskih projekata kasni ili da probija budžete, a naša aplikacija je veoma korisna jer jasno ukazuje koji zapravo uzroci dovode do najvećih problema – kaže Đorđe, koji se školovao na Univerzitetu Sirakuza u Njujorku i takođe se po završetku studija vratio u Beograd. Njegov tim, u saradnji sa jednom američkom startap kompanijom, trenutno radi na razvoju aplikacije za testiranje vina. Biće iskorišćena najpametnija mašina na svetu, takozvani Peper robot kojeg će programeri "podučiti" da klasifikuje vina i da savetuje ljude kako da izaberu baš ono što im je neophodno.

Kada ova aplikacija zaživi, ljubitelji vina će moći u supermarketima da izaberu željeni proizvod elektronski, birajući željene parametre. Ili će jednostavno izgovoriti: "Želim roze za vruć letnji dan." Osim preporuke za vino, robot će izlistati i recepte za jela koja bi mogla da budu poslužena.