Aerodrom Nikola Tesla čeka odluku o restrukturiranju - Kupovina Sava Centra kompaniji donosi neophodan poslovni prostor

Jedna od najvažnijih tema u civilnom vazduhoplovstvu ove godine biće pronalaženje partnera za upravljanje Aerodromom Nikola Tesla, a procena koji bi model restruktuiranja ovog preduzeća bio najpogodniji očekuje se u prvim mesecima 2017. godine.

Prvi čovek aerodroma, v.d. direktora Saša Vlaisavljević, kaže da je "zadatak menadžmenta da ostvarimo što bolje poslovne rezultate" i u 2016. ukupno je investirano više od 16 mil EUR.

- Sve investicije finansiramo iz sopstvenih sredstava, bez kreditnih zaduživanja. Imamo profitnu stopu, tj. odnos između dobiti i prihoda daleko bolju od ostalih aerodroma u regionu i ovom delu Evrope. Naši prihodi su 85-90 mil EUR, a dobit će iznositi najmanje 26 mil EUR – objašnjava.

On navodi da je raspisan međunarodni tender za procenu kapaciteta Aerodroma Nikola Tesla. - Radimo i na tome da utvrdimo šta su naše slabe tačke. Verovatno možemo imati i 7 miliona putnika ako otklonimo 2-3 slabe tačke. Međunarodni dolasci su jedna od njih - dodaje.

Kada je u pitanju gradnja druge piste aerodroma, Vlaisavljević kaže da postoje primeri u svetu da aerodromi sasvim normalno funkcionišu sa jednom pistom.

- Mi sada analiziramo mogućnosti neometanog funkcionisanja beogradskog aerodroma sa jednom pistom i to nam je drugi međunarodni tender na kome trenutno radimo. Biće obavljena procena stanja naše piste, ali ne samo površinskog nego sva tri sloja. Kroz analizu isplativosti, razmotrićemo više varijanti. Realizacija će trajati tri meseca nakon čega ćemo znati koliki su procenenjeni troškovi, što znači da ćemo pre proleća imati kompletnu sliku stanja koju ćemo prezentovati državi - navodi on.

Ideju o kupovini Sava Centra, zajedno sa Beogradskim Sajmom i Energoprojektom, Vlaisavljević objašnjava željom da još više unaprede domaću privredu, a Beograd postave u centar evropskih kongresnih zbivanja, što je zajednički interes.

– Aerodrom nema svoju poslovnu zgradu. Menadžment aerodroma sedi u iznajmljenoj zgradi, a naši zaposleni sede u drvenim barakama. Treba da imamo svoj poslovni prostor, koji bi u Sava Centru bio značajno jeftiniji nego što je na aerodromu gde je kvadrat komercijalnog prostora petostruko skuplji. U slučaju kupovine, Grad Beograd bio bi većinski ili manjinski vlasnik, a mi bismo upravljali. Sava Centar sada mesečno gubi oko 80-90.000 EUR, a mi bismo za tri godine došli na nulu. U rekonstrukciju bismo uložili 30 mil EUR, a upravljanje Sava centrom povezali bismo za komercijalno poslovanje Aerodroma - dodaje.