Torte i kolači kao umetnička dela - Niška radionica Dela Bosa dnevno proizvede i do 100 kg poslastica

O umetničkoj radionici za izradu torti i kolača Dela Bosa iz Niša Ekonometar je pisao pre sedam godina, na trogodišnjicu njenog osnivanja. Bio je to početak koji obećava, jer je već prvih godina vlasnica i osnivač Bosa Milanović opravdala ambiciozni atribut – umetnička. Već tada su iz njene radionice izlazile torte i kolači lepog izgleda i prepoznatljivog ukusa i svojim kvalitetom osvajali brojne kupce: hotele, restorane, organizatore konferencija, crkvene velikodostojnike, mladence, razne slavljenike...

Danas, kada Dela Bosa obeležava desetogodišnji jubilej, posao ide bolje nego ikad, proizvodnja je povećana, kvalitet podignut na viši nivo, asortiman proširen, a vlasnik radnje je u međuvremenu postao Bosin sin Dejan koji je ostao bez posla u firmi u kojoj je proveo dve decenije.

Torte, pogotovu, slavljeničke, predstavljaju prava umetnička dela, koja neretko kreiraju sami naručioci, a Bosa je posebno ponosna na dečje i mladenačke torte.

– Pratimo trendove. Kada su u pitanju dečje torte, mališani sami naručuju junake iz crtanih filmova, sportske idole, kućne ljubimce, ispisuju svoja imena, nadimke, naručuju i boju. Priznajem, nekad su zahtevi iznad naših mogućnosti. Traže, recimo, da im kućni ljubimci budu nasmejani. To su moje male mušterije koje su uvek iskrene i njihovo mišljenje veoma cenim. I neki mladenci učestvuju u kreiranju torte, iscrtaju, ispišu. Ima i onih koji sve prepuste nama - priča Bosa za Ekonometar.

Iz njene radionice izašlo je mnogo likova, oblika, boja, raznih ukusa, lepih torti, ukusnih kolača. Posao je naporan, na izradi neke zahtevne torte utroše i po nekoliko sati, ali umor prođe kada ugledaju ozareno lice mušterije. Bosa kaže da iz njene radionice niko ne sme da izađe nezadovoljan. Ovo je manufakturna proizvodnja, sve se radi ručno i zato je svaki proizvod osoben.

Godine 2012. Bosa je otišla u penziju, a radnja je registrovana na njenog sina Dejana Milanovića, koji se do tada bavio elektronikom. Žao joj je, kaže, što on nije u svojoj oblasti, ali, elektronika je otišla nekim drugim tokom, a Dejan joj je sada desna ruka i bez njega ne bi mogla da održava ovoliku proizvodnju. On joj je i ranije pomagao, ali je proizvodnja bila manja. Dejan je dvadeset godina proveo u firmi Komtel koja se bavila kompjuterima. Radio je kao serviser, ali je uvek nalazio vremena da pomogne majci u radnji. Kada se firma ugasila, nije morao da brine za posao, jer ga je čekala Bosina radionica koja je već bila na dobrom glasu.

– I ranije sam bio angažovan u radnji kao "spoljni momak", vozio sam, dovozio, pomagao majci. Kada sam ostao bez posla, preregistrovali smo radnju na moje ime. Da budem iskren, ja sam sada glavni na papiru, ali majka sa svojim iskustvom i dalje ima glavnu reč. Ipak smo njenom zaslugom došli do ovog nivoa. Moje je da održim taj nivo, da razgranam posao i da ga dalje unapređujem - iskren je Dejan.

U unapređivanju posla mnogo mu pomažu domaći i inostrani sajmovi hrane na kojima može dosta da se nauči o samoj tehnologiji izrade kolača i torti, ali još više o opremi koja se iz dana u dan osavremenjuje. Bio je na jednom od najvećih sajmova te vrste u Istanbulu koji je takmičarskog karaktera. Nije mu bio cilj da se takmiči, već da uči, da stiče nova iskustva. Bio je u Italiji, Makedoniji, Crnoj Gori.

– Na sajmovima može mnogo da se nauči, da se razmene iskustva, ideje, vide inovacije u proizvodnji. Materijali su uglavnom isti, sve ono što imaju oni imamo i mi, ali nemamo sve alate koje imaju oni. Sve ono što može da se primeni kod nas, mi uvedemo u našu proizvodnju. Konkurencija u Nišu je velika, ali mi od samog početka nastojimo da se dokažemo kvalitetom - navodi Dejan.

Oboje se slažu da je ovo težak posao u kojem ne možete ništa da planirate, jer nikada ne znate kada će mušterija da se pojavi. Najviše posla ima u vreme svadbi i slava. Dešava se da rade i subotom i nedeljom, čak i praznikom. Bosa se seća dočeka ove, 2016. godine, koju su zamalo dočekali u radionici. Razišli su se, kaže, jedan sat pre ponoći. U vreme Svetog Aranđela i Svetog Nikole, kada je i njihova slava, potražnja je tolika da se dešavalo da prodaju kolače koje su izdvojili za svoju slavu. Dnevno iz njihove radionice izađe i po stotinu kilograma torti i kolača.

– Ovo je "pipav" posao. Ponekad se uplašim kada vidim koliki posao nas čeka. Posebno kada je reč o svadbenim tortama. Zamislite tortu na tri sprata, a svaki sprat je priča za sebe. Bitno je da imate svoje mušterije i da imate radnike koji hrane svoje porodice. Imamo šestoro zaposlenih i Dejan je sedmi, a to znači da od ovog posla živi sedam porodica. Dejan školuje dvoje dece. Konkurencija je velika i mi se ne plašimo ravnopravne trke, ali mnogi rade "na crno", nisu registrovani, ne plaćaju nikakve obaveze. Ne sumnjam da i oni rade dobro, ali rade bez obaveza, a mi radimo sa prijavljenim radnicima i plaćamo sve obaveze - navodi Bosa.

Uvek u trendu

U ovom, kao i u svakom drugom poslu, morate da pratite inovacije i da budete u trendu. U tome veliku zahvalnost duguju internetu.

– Internet je čudo. Ranije smo sve sami kreirali. U našim časopisima nema mnogo o ovome. Na internetu vam je sve dostupno, ali se sve brzo menja i morate da budete u toku. Inoviraju se i pomagala – mistrije, glačala za torte, špahtle, modle, nešto od alata morate i da improvizujete, ističe Bosa.

Autor: Milan Momčilović

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Ekonometar. Poziv na pretplatu www.nirapress.com)