Otvaranje poglavlja o zaštiti životne sredine 2017. godine - Deo nove regulative i pitanje sakupljanja sekundarnih sirovina

Pregovaračka plaforma za Poglavlje 27 - Zaštita životne sredine u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom (EU) biće izrađena do jula 2017. godine, budući da se krajem te godine očekuje njegovo otvaranje bez pratećih merila, izjavio je savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Siniša Mitrović.

On je rekao da to podrazumeva ozbiljan posao koji neće moći da uradi samo administracija i da je zato važno da se svi koji učestvuju u tome uključe i u saradnji sa PKS, GIZ-om i drugim međunarodnim organizacijama daju doprinos u izradi pregovaračke platforme koja će biti obavezujuća i veoma važna za industriju, ali i lokalne samouprave i građane.

- To će podrazumevati niz posla, koji neće moći da uradi samo administracija. Već početkom novog projekta izrade nacionalnih implementacionih planova imaćemo više od osam ili devet radnih grupa koje će biti važne za posebne tokove otpada - rekao je Mitrović na konferenciji o odvojenom sakupljanju otpada i reciklaži u organizaciji Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i uz podršku Nemačke razvojne saradnje GIZ.

Kako je rekao Mitrović, 2016. godinu u ovoj oblasti obeležilo je uvođenje doktrine "cirkularna ekonomija", a ona će, istakao je, biti i "mejnstrim politika" u 2017. kada je u pitanju promena regultave.

On je ukazao da je važno da se reši to kako da sakupljači sekundarnih sirovina budu deo legalnog sistema.

Jelena Tesla, iz Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, ukazala je da su 2016. godine usvojene izmene Zakona o upravljanju otpadom, koji je stupio na snagu 1. marta.

Kako je rekla, preostalo je još posla, jer je potrebno sprovesti i nove izmene, ali i pravilnike koji iz toga proističu, na čemu se intenzivno radi.

Tesla je podsetila da je u toku projekat IPA koji se sprovodi u saradnji sa austrijskom Agencijom za zaštitu životne sredine i nemačkim Saveznim ministarstvom za zaštitu životne sredine.

Tim projektom planirana su četiri plana upravljanja otpadom - tri su za specifične tokove otpada, a četvrti je integrisani plan upravljanja otpadom.

- Radimo takođe na pravilnicima, koji su nam neophodni i koje treba da menjamo ili izradimo od početka, a jedna posebna komponenta je i edukacija u lokalnim samoupravama na temu izdavanja dozvola, lokalnih inspektora na temu kontrola koje treba da sprovode i zaposleni u komunalnim preduzećima na temu organizovanja reciklažnih centara i sakupljačkih mesta - rekla je Tesla.

U okviru projekta urađen je i vodič koji treba da pomogne zaposlenima u lokalnim samoupravama u kojima se sprovodi izdavanje dozvola i zaposlenima u komunalnim preduzećima.

Ona je ukazala da je primarna selekcija otpada zapostavljena i da se u vrlo malom broju opština intenzivira rad na primarnoj selekciji.

Vođa projekat GIZ IMPACT Klaus Schmidt ukazao je da je integracija neformalnog sektora od ključnog značaja kada je u pitanju ova oblast.

Cilj konferencije bio je da predstavi iskustava i trenutne prakse lokalnih samouprava i javno komunalnih preduzeća na poslovima primarne selekcije otpada, kao i uključivanja neformalnih sakupljača na sakupljanju sekundarnih sirovina.

Na skupu je predstavljeno trenutno stanje u Beogradu, Novom Sadu i Pančevu, kao i prvi rezultati studije o inkluziji neformalnog sektora koja se finansira sredstvima nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) kroz projekat GIZ IMPACT.

Prema nekim procenama, u Srbiji se reciklira svega 5 do 10% komunalnog otpada, što je daleko ispod proseka EU. Pored toga, procenjuje se da na poslovima sakupljanja otpada za reciklažu radi oko 30.000 neformalnih sakupljača koji pripadaju ugroženim kategorijama stanovništva.