Trijumf mehanizacije - Odjeci sajma EIMA 2016 u Bolonji

Italijani imaju tradiciju i poznati su po tome da umeju da organizuju sajamske manifestacije koje privlače poslovne ljude iz celog sveta. Sredinom novembra održan je sajam "2016 EIMA International" u Bolonji, koji je po posećenosti i sklopljenim poslovima oborio rekorde. Pri tome, nije reč o modi ili automobilima, već o na prvi pogled ne baš tako atraktivnoj oblasti: poljoprivrednoj i baštenskoj mehanizaciji. Ipak, biznis krugovi u celom svetu znaju da se na ovom sajmu, upravo posvećenom poljomehanizaciji, uvek događa nešto bitno, da se predstavljanje nekih italijanskih tehnoloških inovacija čuva baš za ovu priliku i da nema u svetu veće poslovne sektorske arene za sretanje i ugovaranje poslova.

Uz rekordni broj poslovnih posetilaca tokom petodnevnog sajma – 285.000 iz 140 zemalja sveta (80 zvaničnih delegacija), 2016 EIMA International je završen, kako su organizatori, ali i italijanski i svetski mediji ocenili, trijumfom mehanizacije. Da ne zalazimo previše u brojke, dovoljno je reći da je održano više od 3.000 B2B sastanaka i da su njihovi akteri bili ljudi iz struke iz Južne Amerike, severne Afrike, sa Bliskog istoka, iz Jugoistočne Azije, bivših sovjetskih repubilka, iz Okeanije, balkanskih zemalja. Bile su i firme iz Srbije, a njihovi predstavnici dele navedene utiske.

Milan Pršić, direktor u firme "Agrouniverzal" iz Gornjeg Milanovca, koja je distributer italijanskih proizvoda na srpskom tržištu, navodi da je i ove godine u Bolonji bilo "puno proizvođača čije su mašine kompatibilne srpskom tržištu, što se tiče reljefa, veličine poseda, prisustva kategorije traktora... jednom rečju, to je veoma bitan i dobro organizovan sajam za sve koji u Srbiji imaju veze sa poljoprivrednom proizvodnjom".

Italijanski partneri su, navodi sagovornik eKapije, predstavili inovacije u oblasti voćarskih traktora i priključnih mašina koje su nezamenljive u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji.

- Tu su svakako traktorske sitnilice, mulceri, rotacione drljače, savremene mašine za zaštitu-atomizeri, prskalice i sve drugo bez čega je nezamisliva moderna biljna proizvodnja.

"Agrouniverzal" dugo i uspešno sarađuje sa italijanskim firmama.

- Italijanski proizvođači su poznati po izuzetnom dizajnu i funkcionalnosti svojih proizvoda, kao i po veoma prihvatljivim odnosom cene i kvaliteta - navodi Pršić i dodaje da su imali kontakte sa novim italijanskim proizvođačima, a kao rezultat očekuju start saradnje početkom sledeće godine iz oblasti transporta, primarne obrade zemljišta, zaštite i setve.

Nove poslove ugovorilo je i privredno društvo za proizvodnju i promet "Agrol" iz Temerina, koje već 15 godina sarađuje sa italijanskim proizvođačima poljoprivredne opreme. Po rečima generalnog menadžera "Agrol"-a Vladislava Principa, osim kontakata i produbljene saradnje sa devet dugogodišnjih partnera - od kojih su najveći "Caffini" i "Bianchi", temerinska firma dogovorila je u Bolonji i saradnju sa firmama koje proizvode specijalizovane mašine za voćarstvo "Psenner" i "Fama", čije su proizvode, inače, ove godine prvi put promovisali na srpskom tržištu.

I Pršić i Princip posebno ističu aktivnosti i visok profesionalni nivo ICE - Italijanske agencije za spoljnu trgovinu organizacije posete sajmu, i navode da je italijansko Udruženje proizvođača UNACOMA, čiji je ICE partner, srpskoj delegaciji posvetilo veliku pažnju.

Jedna od vodećih tema sajma EIMA 2016 odnosila se na globalne izazove u poljomehanizaciji: rastuću potrebu u svetu za hranom, klimatske promene i nedostatak resursa. Ekspertska predviđanja ukazuju da će do 2024. godine vrednost konzumirane hrane porasti širom planete – u SAD i Kanadi za 19%, u pet centralnih zemalja EU 17 %, dok će najveći rast biti u zemljama u tranziciji ili razvoju. Istovremeno, zemljama u razvoju, prvenstveno Indiji i Kini, predviđa se nagli i duplo veći rast u odnosu na razvijene zemlje, što će uz razvoj gradova, dovesti do velike potražnje i za strujom, vodom, prevozom, zdravstvenim uslugama ...

A upravo rast stanovištva, urbanizacija i bolji uslovi života vode u "vesternizaciju" ishrane i sve veću potražnju tzv. hrane blagostanja. Istovremeno, sve je manje obradivog zemljišta u svetu, klimatske promene sve više uzimaju danak, odnos ponude i potražnje je nepredvidiv i može biti uzdrman u svakom trenutku političkim nestabilnostima, uvođenjem protekcionističkih mera, naglim rastom cena energenata...

Rešenje je, očigledno, u nalaženju načina da se obezbedi rast poljoprivredne proizvodnje uprkos svim faktorima rizika. Italijanski i svetski stručnjaci slažu se da se osim boljom edukacijom i pospešivanjem tehničkog napretka ka željenom cilju može stići boljom mehanizacijom u razvijenim i zemljama u razvoju. Time će se obezbediti veća produktivnost (smanjenjem štete i gubitka useva), veća održivost, odnosno smanjiti korišćenje goriva, vode, hemikalija i ekonomskim benefitima za poljoprivrednike, koji bi, na duže staze gledano, imali manje radnih sati i manje proizvodnih troškova.

Veća primena mehanizacije u poljoprivredi obeležila je 21. vek i očigledno je da su svi svesni njene važnosti. Prema podacima "Nomisma on UN Comtrade" (međunarodna baza podataka pri UN), vrednost uvoza traktora i poljomehanizacije u periodu 2010 – 2015. godina, u 15 vodećih zemalja-uvoznika iznosio je 4,7 mlrd USD. Među njima je i Srbija, na 12. mestu, čiji je uvoz poljoprivrednih mašina u periodu od posmatranih pet godina porastao za 92% i koja je, uz Bugarsku i Mađarsku, jedina evropska zemlja na ovom spisku. Mjanmar, Kambodža, Filipini, Kuba i Alžir su na vrhu liste.

Prema istom izvoru, kada je u pitanju potražnja za konkretnim mašinama ili opremom za poljomehanizaciju, projekcija za narednih deset godina upućuje na to da će SAD, Nemačka, Francuska, Kina, kao i Bocvana, imati rast potražnje traktora. Amerikanci će, po ovoj studiji, imati izrazit rast potražnje za irigacionim sistemima, Kina za krmnim kombajnima, a Indija za tehnologijom za preradu hrane...

Činjenica je da se italijanski proizvođači opreme smatraju međunarodnim etalonom kada su u pitanju tehnologija prerade hrane i pakovanja. Superiornost u nekim oblastima (kao što su konzerviranje paradajza i voća, punjene testenine i salame), poslednjih godina proširila se i na inovativne tehnologije kao što su tretman visokim temperaturama i aseptična pakovanja namirnica niske kiselosti ili tehnologija za fina peciva i konditorske proizvode, kao i smrznutih gotovih jela sa produženim vekom na rafovima prodavnica.

Poslednjih godina, potpuna automatizacija uključila je široku primenu mehatronike, sa robotizacijom sve većeg broja operacija i onlajn nadzora, kao i pojedinačnih mašina i celokupnog proizvodnog procesa. Time su se Italijani i ovog puta pohvalili u Bolonji.