Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Srbija mora da odškoluje i zadrži kadar za novu industrijsku eru - Neophodna reforma obrazovnog sistema i veća saradnja sa privredom
Nedelja, 04.12.2016.
10:51
Komentari
Informaciono-komunikacione tehnologije su bez dileme sektor budućnosti, koji će vremenom sve više diktirati razvoj i profilisati i menjati druge sektore. Međutim, samo u tom sektoru nedostaje nam minimalno 15.000 stručnjaka, dok su potencijal i potreba mnogo veći.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da će u uslovima digitalizacije proizvodnih procesa biti traženi kadrovi koji su i danas deficitarni na tržištu, a to su inženjeri sa licencama, programeri, kao i kadrovi u proizvodnji koji su kompjuterski pismeni.
- U Srbiji najveća ponuda poslova je upravo u IT industriji, najpopularniji fakulteti su oni koji obrazuju IT kadrove, a najveći nedostatak radne snage osećaju IT kompanije. Potrebno je prilagođavanje formalnog obrazovnog sistema koji ne može da odškoluje dovoljno stručnjaka na godišnjem nivou - kaže Atanacković, te kao dodatni problem navodi odlazak školovanog kadra u inostranstvo, i to sve češće onog bez radnog iskustva, jer im se nude bolji uslovi za rad.
Brzo reagovati na promene
Da ćemo se sve više oslanjati na savremene informaciono-komunikacione tehnologije, bez obzira na to da li je reč o proizvodnji ili uslugama, ističe i Mirjana Kovačević, direktorka Sektora za edukaciju u Privrednoj komori Srbije. Osim što će se proizvodnja postepeno robotizovati, kaže naša sagovornica, do 2030. biće aktuelna i neka danas nepostojeća zanimanja, ne samo u IT, već i u drugim sektorima.
Kovačević posebno ukazuje na revolucionarne promene koje donosi industrija 4.0.
- Ukoliko se brzo ne reaguje, može se brzo zaostajati, a kako se naša privreda u celini ne svrstava u one koje se brzo prilagođavaju i reaguju na dinamične promene u okruženju, ne možemo govoriti o kadru koji je prepoznat da može da isprati proces nove industrijske ere.
Iako Srbija u tehnološkom smislu ne može parirati evropskim zemljama, imamo potencijal u ljudskim resursima, koji samo treba prilagoditi promenama.
U narednim godinama zato, Srbija mora da vodi žestoku bitku da zadrži mlade, školovane ljude, koji su sve traženiji u svetu. Kovačević dodaje i da je Vlada na osnovu preporuke Svetske banke usvojila model kako bi se timski radilo na kreiranju mera koje se tiču prevencije "odliva mozgova". Ključ je, kaže, u partnerstvu obrazovnih institucija i privrede.
Uskladiti tržište rada i sistem obrazovanja
Predsednik Unije poslodavaca Srbije smatra da sistemu obrazovanja u Srbiji nedostaje nivo fleksibilnosti koji je potreban da bi se brzo odgovorilo na promene koje nastaju razvojem informacionih tehnologija, a najveći problem je, prema njegovom mišljenju, neusklađenost potreba tržišta rada i sistema obrazovanja.
- Dolazimo u situaciju da se, na primer, deca školuju za kozmetičare, a kada to završe ne uspevaju da nađu posao, pa se onda prekvalifikuju i rade kao farmaceutski tehničari. Zbog toga što je sistem obrazovanja trom i kao takav nespreman za brze promene, bacamo novac na prekvalifikaciju, umesto da u startu proširimo kvote za upis dece na smerovima koji imaju perspektivu.
Kako navodi Atanacković, najviše nezaposlenih je među diplomiranim ekonomistima i pravnicima, ali i dalje se svake godine upisuje 4.000 brucoša na ekonomske i 4.600 brucoša na pravne fakultete.
- Na tim fakultetima se ne smanjuju kvote u korist povećanja kvota na fakultetima koji školuju na primer IT inženjere. Isti je slučaj i sa gimnazijama. Najveći broj nezaposlenih sa srednjom stručnom spremom su upravo oni koji su završili ovu školu. Potrebno je da roditelji svoje ambicije ostave sa strane i da predlože deci da upisuju srednje stručne škole koje školuju profile sa dobrim šansama za zapošljavanje na tržištu rada.
Manjak prostora i kadra koči obrazovanje IT stručnjaka
Atanacković, međutim, ističe i da je Vlada prepoznala značaj koji informacione tehnologije imaju za celokupni privredni rast i društveni razvoj, te je Ministarstvo trgovine i telekomunikacija pripremilo strateške mere za razvoj IT industrije.
- Jedna od njih podrazumeva i da se programom prekvalifikacija dođe do zadovoljavanja trenutne potrebe za kadrovima, ali i da se dugoročno otvori mogućnost za formiranje većeg broja IT profesionalaca u Srbiji uvođenjem informatike i programiranja kao obaveznog nastavnog predmeta, što će zaista biti veliki izazov, imajući u vidu da nam preti odliv nastavnog kadra u ovoj oblasti. Očekujemo da ova Strategija ne ostane mrtvo slovo na papiru.
- Činjenica je da diplomirani IT stručnjaci radije biraju da rade u kompanijama u kojima su plate veće i do nekoliko puta nego na fakultetu - zato imamo problem sa nedostatkom asistenata i saradnika. Sa manjkom prostora kuburimo već duže vreme. Taj problem smo imali i kada je bilo mnogo manje studenata nego sada. Određeni dogovori su postignuti, dobili smo obećanja, i država je svesna da u rešenju tih problema na svim nivoima, od srednje škole do fakulteta, leži najveća privredna šansa zemlje – kaže Jovanović.
Nedovoljno praktične nastave
Poslodavci u Srbiji često se žale na nedovoljno praktične nastave u srednjem i visokom obrazovanju. Predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković kaže da je mali broj škola u Srbiji koje potpisuju sporazume o saradnji sa privrednim subjektima, a još manji onih koji te sporazume i sprovodi. Tako, ističe, dolazimo u situaciju da mladi teško prelaze most koji deli svet obrazovanja i svet rada.
- Najčešće su učenici prinuđeni da sami traže praksu, te u skladu sa tim donose dnevnike sa prakse a da nisu dan jedan proveli u realnom poslovnom okruženju. Sličan problem je i sa fakultetima, jer studenti najčešće donose dnevnike stručne prakse kako bi ispoštovali formu i dobili određen broj bodova – priča Atanacković i dodaje da će svaki poslodavac mladu osobu koja traži posao prvo pitati šta zna da radi.
Da bi se stručna praksa adekvatno sprovodila neophodno je da Ministarstvo obrazovanja konačno donese Pravilnik o organizaciji i realizaciji praktične nastave koji već tri godine čeka na donošenje, ističe Atanacković, i dodaje da Unija poslodavaca kroz projekat Zaposlimo mlade podstiče mala i srednja preduzeća da u većoj meri organizuju stručnu praksu.
Profesor Zoran Jovanović kaže da Elektrotehnički fakultet spremno reaguje na nove tendencije u tehnološkom razvoju, te da bez sumnje školuje kvalitetan kadar.
- Fakultet uvodi nove predmete kada to tržište zahteva, a naši studenti veoma rano počinju da rade i stiču radno iskustvo. Naša konkurentnost na svetskom tržištu se zasniva na kvalitetu naših kadrova i to je razlog zašto inostrane kompanije dolaze ovde. Nemamo problema u saradnji sa privredom, ogroman je interes poslodavaca za naše kadrove – kaže Jovanović.
Raste interesovanje za dualno obrazovanje
Kompanija Messer Tehnogas godinama sarađuje sa Mašinskim fakultetom na kom je napravljen i poseban studijski program Zavarivanje i zavarene konstrukcije, a u saradnji sa Ministarstvom prosvete i Zavodom za unapređenje obrazovanja kreirali su novi obrazovni program "mašinski tehničar za reparaturu" u pet srednjih škola. Đorđe Savić, direktor prodaje u kompaniji Messer, ističe za portal eKapija da savremeni uslovi poslovanja pred kadrove postavljaju izazov ne samo da poseduju znanje, već i da to znanje primene.
- U prošlosti je bilo dovoljno da završite školu, počnete da radite i učite posao radeći. Tokom 90-tih, ruiniranjem privrede i privrednih subjekata, izgubili smo "učenje u toku rada". Posle skoro 30-tak godina, uz prirodni odliv kadrova, ali i "odliv mozgova", došli smo u situaciju da nemamo neke osnovne kadrove: strugare, glodače, bravare itd. Potrebno je stvoriti klimu u kojoj se kadrovi za reindustrijalizaciju stvaraju i zadržavaju u zemlji. Srbija je zemlja sposobnih ljudi, sa idejama i preduzetničkom energijom koja čeka vetar u leđa da napravi čudo - kaže Savić.
I predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da ima mnogo primera dobre saradnje privrede i obrazovanja. Navodi, između ostalog, saradnju kompanije Samsung sa Elektrotehničkom školom Zemun koja traje već tri godine kada je otvorena jedna od prvih Samsung "Digitalnih učionica" u Srbiji. Saradnja omogućava učenicima da usvoje nova znanja i iskustva uz pomoć novih tehnologija, što je budućnost modernog obrazovanja.
Međutim, školovanje kadrova prema potrebama privrede neće biti moguće ako nema dovoljno zainteresovanih učenika za određena zanimanja. Tako se ove godine za tekstilni smer u Tehničkoj školi u Prijepolju prijavio samo jedan učenik.
Mirjana Kovačević, direktor Sektora za edukaciju u PKS-u, kaže da privreda trenutno traži najviše proizvodnih zanimanja.
- Roditeljima i učenicima treba da objasniti i pokazati da su se u obavljanju proizvodnih i zanatskih zanimanja dogodile značajne promene. Ova zanimanja su danas često i bolje plaćena u odnosu na prosečnu zaradu u Srbiji, a savremena proizvodnja je zasnovana na visokom stepenu automatizacije i bezbednosnih standarda. S druge strane, potrebno je još od najranijih školskih dana razvijati sklonost mladih ljudi ka preduzetništvu – poručuje Kovačević.
Vedrana Džudža
Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Buđenje industrije u Srbiji" možete pročitati OVDE.
Unija poslodavaca Srbije Beograd
Privredna komora Srbije
ETF Beograd
Mašinski fakultet Beograd
Samsung electronics Beograd
Messer Tehnogas ad Beograd