Privatnicima više posla u održavanju vodnih puteva - Izmene Zakona o plovidbi donose nove mogućnosti za kompanije

Izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, koji je dostavljen Skupštini Srbije, ukida se monopolski položaj Direkcije za vodne puteve na obavljanje pojedinih poslova tehničkog održavanja međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva, rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

- Tu se pre svega misli na bagerovanje plovnih puteva u cilju održavanja propisane dubine plovnog puta, kao i hidrografska merenja - navode u resornom ministarstvu.

Smatra se da će te poslove efikasnije obavljati privatni sektor, pod stručnim nadzorom Direkcije za vodne puteve. U resornom ministarstvu očekuju jačanje privatnog sektora, koji će kroz sprovođenje javnih nabavki biti dodatno uposlen.

- Predloženo rešenje se pokazalo kao izuzetno efikasno, za poslove održavanja plovnog puta Dunava u Nemačkoj i Austriji, ali i plovnog puta Rajne u Holandiji i Belgiji - rekli su u ministarstvu.

Cilj izmena i dopuna je, kako navode, i usklađivanje Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama sa Zakonom o privatnom obezbeđenju, kako bi se stvorili uslovi za suzbijanje piratstva, krijumčarenja, krađa, šverca i drugih nezakonitih radnji na vodnim putevima Srbije.

U ministarstvu dodaju i da će rešenja utivati na firme koje iznajmljuju jahte i plovila za rekreaciju, koja nisu upisana u jedan od domaćih upisnika plovila, već su registrovana u inostranstvu, a plovila iznajmljuju bez članova posade. Takve firme će, kako se navodi, morati da budu registrovane u Srbiji.

- Na ovaj način, osim izbegavanja obaveze plaćanja poreza, budžet nije ostvarivao prihode ni po osnovu doprinosa na zarade članova posade, koje su ova pravna lica dužna da angažuju radi bezbednog obavljanja svoje delatnosti - piše u obrazloženju predloga zakona.

Očekuje se da najkasnije do aprila 2017. godine bude usvojena Uredba o sigurnosnoj zaštiti u unutrašnjem vodnom saobraćaju, koja će propisati standarde u sprovođenje mera sigurnosne zaštite, čime će započeti borba protiv nelegalnih radnji.

Jedini dodatni rashodi koje će Predlog zakona prouzrokovati za učesnike u privredi, kako navode, jeste angažovanje agencija za obezbeđenje ili kroz organizovanje samozaštite, što podrazumeva licenciranje već zaposlenih radnika za sprovođenje mera sigurnosne zaštite.

- Kako ovaj sistem već funkcioniše u svim lukama u Srbiji, ovi troškovi će pogoditi samo pojedine brodarske kompanije. S druge strane, ako se ima u vidu da su upravo ove kompanije, odnosno brodovi kojima upravljaju, najčešće predmet nelegalnih radnji, piratstva, krađa i slično, preduzimanje pomenutih mera pre svega treba da prouzrokuje pozitivne efekte na njihovo poslovanje - rečeno je u Ministarstvu saobraćaja.