Beogradska M-Spirala dugogodišnji partner kompanije Rilecart - U planu preseljenje dela proizvodnje iz Italije u Srbiju

Grafičko-izdavačko preduzeće M-Spirala osnovano je 1996. godine i već 20 godina bavi se povezivanjem spiralom svih vrsta proizvoda iz štamparske industrije - kalendara, blokova, svezaka, kataloga, knjiga na automatskim mašinama. Od samog početka postiže dobre rezultate u svom poslovanju, a prisustvom na velikim svetskim grafičkim sajmovima - u Milanu, Diseldorfu, Birmingemu, prati svetske tokove u delatnosti kojom se bavi.

Ove godine izlagali su i na Međunarodnom sajmu grafičke, papirne i kreativne industrije Grafima u Beogradu.

- Iz godine u godinu investiramo u modernizaciju proizvodnog procesa, a od 2002. godine postali smo generalni zastupnik profesionalne industrijske opreme renomirane italijanske firme Rilecart (Cartiere Paolo Pigna S.p.A. Divisione) za tržište bivše Jugoslavije. Prodajemo njihove proizvode za spiralno povezivanje, od ručnih preko poluautomatskih do automatskih mašina, vrednosti od 300 EUR do 300.000 EUR. Prodajemo i repromaterijal za te iste mašine, spirale svih vrsta, veličina i boja - kaže u razgovoru za eKapiju Mladen Kotaraš, direktor M-Spirale.

Italijanska firma postoji od 1871. godine i zastupljena je na svim kontinentima. Naš sagovornik objašnjava da je do saradnje došlo sasvim slučajno.

- Kada sam počeo da se bavim ovim poslom pitao sam ljude koja je najbolja firma na svetu u ovoj delatnosti. Rekli su mi da postoje dve veoma ozbiljne - jedna u Nemačkoj, druga u Italiji. Smatrao sam da ću lakše naći zajednički jezik sa Italijanima - navodi Kotaraš.

Susret sa vlasnikom presudan za saradnju sa Italijanima

Kontaktirao je obe kompanije i ponudio im saradnju, iako je to otprilike bio odnos Davida i Golijata. Ipak, imao je sreću da bude prisutan na sajmu u Milanu 1996. godine, gde je sreo jednog od vlasnika Rilecarta.

- Doneo sam mu ponude za spirale iz Engleske, Nemačke, Francuske, koje su bile mnogo povoljnije nego italijanske, i rekao mu da imam problem - "želim da sarađujem sa vama, ali zašto su vaše cene toliko više od konkurencije"?! Meni je tada bilo jeftinije da donosim robu sa severa Engleske ili iz Nemačke, nego iz Bergama. On praktično nije ni znao šta cela ekipa radi, jer je reč o milioneru koji živi na Floridi gde ima svoju kuću i jahtu, i samo je konstatovao - ovde nešto nije u redu!

Pozvao je jednog od direktora koji mu je objasnio da je Rilecart ranije imao zastupnika za celu Jugoslaviju koji je imao veoma visoke cene, odnosno radio je sa jako visokom maržom. Vlasnik je rekao da nije normalno da italijanska firma ima skoro 30% veću cenu za Beograd nego neka engleska kompanija, pogledao je sve papire i odobrio Mladenu proizvođačke cene.

- Tada sam znao da ću uspeti i da imam otvoren put! Veoma dug i naporan put, ali šansa je bila tu - ističe sagovornik eKapije.

Dosadašnja ulaganja veća od 400.000 EUR

Celokupna proizvodnja je u Italiji, u gradu Bergamu. M-Spirala uvozi robu koja je lagana, ali kabasta, i zato se trude da uvek imaju pun šleper kako bi smanjili dodatne troškove. Godišnje uvoze robu u vrednosti od oko 300-400.000 EUR.

- Glavni kupci su nam velike štamparije u regiji, od Slovenije do Makedonije, proizvođači kalendara, firme koje rade jako velike tiraže sa spiralnim povezom - u Valjevu, Kragujevcu, Novom Sadu. Tu ne možete ručno da radite, jer vam je potrebno jako puno vremena - kaže Kotaraš.

Dosadašnja ulaganja M-Spirale iznose nešto više od 400.000 EUR. Mladen je u startu krenuo u biznis sa ušteđevinom od 40.000 tadašnjih nemačkih maraka, a kada je reč o rezultatima poslovanja, kaže da "u Srbiji morate biti zadovoljni čim ne dugujete nikom ništa". M-Spirala redovno plaća poreze i isplaćuje plate radnicima, a već 20 godina je u iznajmljenom prostoru.

- Nije mi žao zbog toga, drago mi je da sve obaveze servisiramo na vreme. Zasad imamo sedmoro zaposlenih, od toga smo dvoje moja supruga i ja. U toku sezone zapošljavamo do 25 ljudi u smeni - to je period kada se rade novogodišnji programi i neki veći poslovi, otprilike novembar-decembar. Tada više štamparija dolazi u istom vremenskom periodu i ne možemo da servisiramo toliki obim posla. To su tone papira koje treba prebaciti preko ruke.

Osim toga što prodaje mašine i spirale, M-Spirala radi u svom prostoru u Žarkovu i uslužno povezivanje za ostale štamparije. Takođe, imaju i dva magacina, od kojih je jedan u Kumodražu.

- Konkurencija svakako postoji. Svi pokušavaju sve da rade, ali mi imamo tu sreću da iza nas stoji firma sa velikim kapitalom i velikim brendom, koja ima tradiciju od 1871. godine. Naravno, trebalo je vremena da steknem njihovo poverenje i da me oni pozovu da sada i radim za njih na svetskim sajmovima - podseća Mladen Kotaraš.

Ljudski kapital i podrška poslovnih partnera

Sagovornik eKapije ponosan je što za 20 godina poslovanja njegova firma nije imala nijednu reklamaciju. Takođe, ističe da nikada nikome nisu ostali dužni.

- Nije lako postići takve rezultate, ali sve je to zahvaljujući ljudima koji požrtvovano rade, i subotom i nedeljom i praznikom kada je potrebno. Maksimalno se trudim da budem korektan prema radnicima, a oni se odužuju tako što daju sve od sebe - zadovoljan je Mladen.

On ističe da M-Spirala do sada nije koristila nikakve programe podrške, a kaže da ni ne planira.

- Nikad mi nije bio potreban nikakav kredit, imao sam pomoć od Italijana kad je reč o mašinama i materijalu. U bankama me često pitaju sa kim to poslujem i da li je reč o rođacima, pošto su sve moje fakture otvorene, bez garancije, što je veoma retko u našim bankama. Strane kompanije se teško odlučuju da daju određene iznose bez ikakve garancije jer iz iskustva prethodne saradnje sa Srbijom većina njih ima rezerve prilikom poslovanja ovde - navodi Mladen.

Najveću teškoću na našem tržištu predstavlja mu bezakonje, gde je pojedincima dozvoljeno da stalno otvaraju nove firme, ostavljaju za sobom dugove, varaju ljude, ne plaćaju...

- Planovi za naredni period su nam da preselimo deo italijanske proizvodnje u Srbiju, ako uspemo da dobijemo određene povoljne aranžmane od države za zemljište. Tako bismo mogli da napravimo naš prostor gde bismo proizvodili i cela država bi mogla da ima više koristi. Imali bismo veću produktivnost, rastao bi izvoz, a tu je i mogućnost plasmana na rusko tržište. Idemo ka tome, ali su potrebna jako velika ulaganja - kaže Mladen Kotaraš.

Marko Andrejić