(E Magazin) Hipertenzija- Povišeni krvni pritisak je bolest modernog sveta

HIPERTENZIJA


Povišeni krvni pritisak je bolest modernog sveta.
U SAD hipertenzija je drugi najčešći razlog posete lekaru




Ova bolest je češća u starijem životnom dobu i kod ljudi čiji roditelji imaju hipertenziju.
Skloniji su joj gojazni, i to posebno oni sa masnim tkivom raspoređenim na trupu („jabukoliki” tip gojaznosti), pušači, ljubitelji slane hrane i oni koji konzumiraju više od jedne do dve čaše alkoholnog pića dnevno. Sedalni način života (kancelarijski posao) i odsustvo redovne fizičke aktivnosti takođe spadaju u faktore rizika. „Energetski” napici, zbog sadržaja veće količine kofeina i taurina, kao i manjak sna (spavanje kraće od pet sati dnevno) takođe utiču na porast krvnog pritiska.


Važnost redovnih pregleda

Uprkos napretku medicine, kod 90 odsto pacijenta se ne može naći uzrok i lekari tada kažu da pacijent ima „primarnu” hipertenziju. Kod svega 10 odsto pacijenata se otkrije uzrok („sekundarna” hipertenzija) i najčešće je to: hronično oboljenje bubrega ili bubrežnih arterija, bolesti nadbubrežne žlezde, poremećaji funkcije štitaste žlezde, urođena anomalija aorte, alkoholizam, trudnoća, uzimanje antibebi pilula.

Najbolji način da se blagovremeno otkrije povišen krvni pritisak je redovan sistematski zdravstveni pregled koji je preporučljivo raditi jednom godišnje, osim ukoliko zdravstveno stanje ne zahteva drugačije. Drugi način je kontrola krvnog pritiska kod kuće i to samomeračem sa manžetnom koja se postavlja oko nadlaktice.




Granice i simptomi

Normalna vrednost krvnog pritiska je 120/80 mmHg (milimetara živinog stuba). Prehipertenzija je stanje kada je vrednost „gornjeg”, tj. sistolnog pritiska između 120 i 139 mmHg, a „donjeg” tj. dijastolnog pritiska između 80 i 89 mmHg. Ljudi koji imaju ovakve vrednosti krvnog pritiska imaju veću šansu da dobiju hipertenziju od onih čiji je krvni pritisak normalan ili niži. Povišenim krvnim pritiskom se smatra vrednost od 140/90 mmHg i veća.

Kod nekih ljudi povišeni krvni pritisak izaziva glavobolju, zujanje u ušima, vrtoglavicu, osećaj težine u grudima i kratak dah, mučninu, smetnje u vidu. Međutim, najveći broj pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom nema nikakve simptome i ne zna da ima povišen krvni pritisak jer ga ne kontroliše. Međutim, i u toj takozvanoj asimptomatskoj fazi, hipertenzija izaziva ozbiljne komplikacije. Najčešće komplikacije su: srčane bolesti (uvećanje srčanog mišića, srčana slabost i infarkt), moždani udar „šlog”), bubrežna slabost, bolest perifernih arterija (ateroskleroza) i aneurizma aorte (vrećasto proširenje zida aorte).

U praksi se nažalost vrlo često susrećemo sa pacijentima koje lekaru dovodi simptomatologija vezana za kompikacije višegodišnjeg neprepoznatog i nelečenog krvnog pritiska.




Neophodne analize

Lekar je obavezan da pacijentu sa novootkrivenom hiperetenzijom savetuje da uradi laboratorijske analize krvi i urina koje uključuju i proveru funkcije bubrega, određivanje nivoa masnoća u krvi (holesterol, trigliceridi), kao i nivoa hormona štitaste i nadbubrežne žlezde. Pacijenta treba da pregleda očni lekar da bi se videle eventualne promene na krvnim sudovima očnog dna, a na ultrazvučnom pregledu trbuha posebnu pažnju treba obratiti na bubrege, bubrežne arterije i nadbubrežne žlezde.

Da bi se otkrilo oštećenje srca uzrokovano povišenim krvnim pritiskom potrebno je uraditi EKG i ultrazvuk srca na kome je moguće, između ostalog, videti da li postoji uvećanje (hipertrofija) srčanog mišića i izmeriti snagu srčanog mišića.
Kako povišen krvni pritisak, naročito ako je udružen i sa povećanim vrednostima holesterola i triglicerida, izaziva i bolest perifernih krvnih sudova, često je potrebno uraditi Doppler krvnih sudova vrata, glave, nogu i ruku u cilju dijagnostike stepena oštećenja ovih krvnih sudova i smanjenja protoka krvi u njima.



Lečenje hipertenzije

Odluku treba uvek prepustiti lekaru jer je on donosi na osnovu izmerenih vrednosti krvnog pritiska i rezultata testova. Promena životnog stila je prvi korak u lečenju. Neophodno je smanjiti količinu soli u ishrani, ostaviti cigarete i ne uzimati više od jedne čaše vina ili jedne čašice žestokog pića dnevno.

Smanjenje telesne težine uz pravilan izbor namirnica je sledeći korak. Podrazumeva isključivanje „brze” hrane, suhomesnatog, masnog mesa, punomasnih sireva, kajmaka, putera, pavlake, majoneza i sličnih preliva, kolača, torti, čokolade, peciva i svih drugih visokokaloričnih namirnica. Šta jesti umesto toga? Sveže ili bareno povrće i voće, ribu, piletinu i ćuretinu bez kože, mlade i neslane sireve, jogurt sa niskim procentom mlečne masti, pastu…. Potrebna je i svakodnevna fizička aktivnost u trajanju od najmanje 30 minuta (vožnja bicikla, brzo hodanje, plivanje, „kardio program“ u fitnes centrima).Uz sve ovo često je neohodno i uvođenje leka za regulaciju krvnog pritiska.



Lekovi su sistematizovani u nekoliko grupa i razlikuju se po mehanizmu delovanja. Izbor treba prepustiti lekaru jer nije univerzalan za sve koji imaju hipertenziju (dakle, ono što odgovara jednom pacijentu može biti neodgovarajuće ili čak kontrainikovano kod drugog). Lek treba uzimati svakodnevno uz redovne kontrole krvnog pritiska. Pun efekat terapije se ne može očekivati trenutno. Takođe, lek se ne sme samoinicijativno ukinuti kada se krvni pritisak normalizuje. Antihipertenzivi ne izazivaju zavisnost. Tačno je da neki od njih imaju neželjena dejstva, ali ukoliko se ona i jave, lekar ima mogućnost da promeni terapiju.


prof. dr Mihajlo Zdavković i dr Ivana Petrović


Kod lekara najmanje dvaput godišnje

Kontrola krvnog pritiska je veoma jednostavna i podrazumeva merenje kod kuće samomeračem sa manžetnom oko nadlaktice (sfigmomanometrom sa slušalicama ili aparatom sa digitalnim displejom). Dobro regulisanim pritiskom se smatra onaj koji je uvek ispod 140/90 mmHg. Pacijentima koji imaju „hipertenziju belog mantila“, tj. skok krvnog pritska u lekarskoj ordinaciji se savetuje da evidenciju vrednosti krvnog pritiska merenog kod kuće ponesu na kontrolu.

Pacijenti sa dobro regulisanim pritiskom koji redovno uzimaju terapiju treba da posete lekara bar jednom u šest meseci, a oni čiji je krvni pritisak 140/90 mmHg ili viši – odmah kako bi se terapija korigovala i prevenirale posledice neregulisanog krvnog pritiska.



Piše:
prof. dr Mihajlo Zdravković, internista- kardiolog
[email protected]

dr Ivana Petrović, lekar opšte medicine
[email protected]


Poziv na pretplatu www.emagazin.co.yu