Izolatori novosadskog Elektroporcelana stižu do Irana

Fabrika porcelanskih izolatora Elektroporcelan ispekla je od 9. septembra, kada joj je posle mesec dana ponovo uključen gas, 60 tona porcelana, kaže direktor fabrike Stefan Stojković.

Stojković kaže da je Privredni sud u junu usvojio Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR), po kojem fabrika sada privređuje i izmiruje tekuće poslovanje, a za vraćanje dugova od oko 60 miliona dinara ima grejs-period od godinu.

- Sa Srbijagasom sada smo sklopili ugovor o snabdevanju koji ranije nismo imali i sada ga plaćamo avansno. Najviše dugujemo upravo tom preduzeću – oko 50 miliona dinara. Dug je nastao u periodu 2012–2013. godine. Zbog duge i hladne zime 2011, kada je bila uvedena vanredna situacija i gas bio isključen, smrzli su nam se poluproizvodi i glina kao osnovna sirovina za izolatore, zbog čega smo imali veliku štetu i nismo bili u prilici da plaćamo obaveze - navodi.

Novosadska fabrika, ističe direktor, jedina je u Srbiji i u okruženju, koja ima kompletnu proizvodnju porcelanskih izolatora, a to znači da se u Elektroporcelanu rade izolatori za nadzemne vodove, potporni izolatori i izolatori za transformatore.

– Takvu proizvodnju nema nijedna bivša jugoslovenska republika, dok u Rumuniji i Bugarskoj ima fabrika, ali samo za jednu vrstu izolatora, pa je Elektorporcelanu najbliža fabrika u Poljskoj – navodi direktor.

Po njegovim rečima, proizvodnja elektorporcelana je skup biznis jer se za nju najviše koriste energenti – struja i gas – dok je tehnologija proizvodnje čista, bez otpada.

– Ovde je naš jedini kupac EPS, a primamo porudžbine od elektroprivreda sa svih strana sveta jer nas poslovni partneri uvažavaju zbog cene i kvaliteta. Radimo za Rusiju, Belorusiju, Tursku, Nemačku… a vrednost ugovora se kreće od 500.000 do 1 mil EUR, pa i više. Nedavno smo počeli da ponovo radimo s Iranom. Novosadski izolatori stižu i u sve bivše jugoslovenske republike. Oko 90 zaposlenih uspeva da odgovori potrebama tržišta, mada postoji period tokom leta i u decembru kada se oseti slabija potražnja. Tada uglavnom radimo za lager – ističe Stojković.