Strah od kursne liste koči oročenje u dinarima - Ostala samo uspomena na dvocifrene kamate u evrima

Već godinama oktobar je kod nas poznat kao Mesec štednje. Zato je za sve koji imaju štedne račune otvorene u nekom prethodnom mesecu štednje vreme da pogledaju kada im ističu rokovi oročenja.

Već nekoliko godina banke se ne utrkuju da privuku klijente visokim kamatama. Ta tradicija nastaviće se i ove godine. U bankama kažu da još nisu odlučili, ali da u odnosu na sadašnju ponudu promena neće biti. Kamata na uloge položene u evrima pale su na ispod 1%, a sve je više banaka koje uopšte ne daju kamate za devizne uloge. S dinarom je priča drugačija - kamate su oko 5% za novac oročen na godinu.

Hoće li činjenica da "ležeći" dinar više zarađuje od "ležećeg" evra doprineti da se ulozi znatnije presele u domaću valutu? Jer, imalo bi šta i da se premešta: na štednim ulozima u poslovnim bankama položeno je 8,7 mlrd EUR. Dinarska štednja je još dosta skromna, mada raste, i stigla je gotovo 50 mil EUR.

– Valutni rizik je kod nas još dosta visok i ne verujem da će se zbog povoljnije kamate evro menjati za dinare i oročavati – kaže profesor Beogradske bankarske akademije dr Branislav Živanović.

– Moguće je da će klijenti koji imaju veće sume na računu deo prebaciti u dinare, ali daleko do toga da će to biti masovna pojava. Kamate na dinare, sasvim izvesno, neće ubuduće rasti. Banke su prelikvidne i trude se da plasiraju novac u hartije kad god to mogu samo da bi izbegle troškove. Šta mogu očekivati dinarske štediše, a šta devizne kada dođu u banku?

Za 100.000 dinara oročenih na godinu mogu dobiti 4,55% kamate. To znači da će nakon 12 meseci kući nositi 4.496 dinara više. To je kompletna kamata, na koju se ne plaća porez.

Za sumu od 1.000 EUR mogu očekivati kamatu od 0,38%. Kada im nakon godišnjeg oročenja stigne kamata, iznosiće 3,81 EUR. Od te sume odbija se porez od 15% koji se obračunava u banci. Zato će štediša kući poneti 3,14 EUR. Drugim rečima, uz štednju u evrima neće zaraditi klijent, a neće se ni država ovajditi za prihod od poreza.

Ostaje samo uspomena na vreme od 2006. do 2010. godine, vreme ekspanzije štednje i visokih kamata koje su dostizale i 10% na štednju u evrima. Domaće stanovištvo se tada vratilo u banke, ali najdeblji kajmak od devizne štednje pokupili su gastarbajteri. Razlozi za ukidanje kamata leže u padu kreditne aktivnosti.

Odnosno, dok su banke mogle da prikupljenu štednju kroz kredite plasiraju i zarade na kamatnoj razlici, jurile su za depozitima. Kreditna aktivnost i privrede i građana kod nas sada manje-više stagnira. To znači da bi tek nova kreditna ekspanzija mogla naterati banke da preispitaju kamatnu politiku i daju koji procenat više.