Mitrosu dozvola za EU i Rusiju - Planirana dnevna prerada 3.000 svinja

Industrijska klanica Mitros polako ide ka staroj slavi prerađivača mesa pod okriljem poznate austrijske kompanije Gierlinger. Novi vlasnici su u obnavljanje proizvodnje nekadašnjeg jugoslovenskog giganta industrije mesa do sada uložili 23 mil EUR. Srbija je za podsticaj obnove proizvodnje i zaposlenosti uložila 5,8 mil EUR.

Trenutno u klanici rade 142 radnika. U Mitrosu se kolje po hiljadu tovljenih svinja samo ponedeljkom i četvrtkom. Ostalim danima radnici rasecaju i prerađuju svinjsko meso za domaće i strano tržište. U međuvremenu stvaraju se uslovi za veću proizvodnju i zaposlenost, kaže Ramo Adrović, generalni direktor Mitrosa.

– Da bi Mitros proradio prošli smo ono najteže, jer smo i neplanirani vremenski period koristili da obnovimo pogone. Mnogo toga smo morali da postavimo iznova kako bismo stvorili uslove za svetski nivo prerade, zbog čeka smo i trpeli kritike u javnosti što se nije ranije krenulo sa proizvodnjom. Sad zadovoljstvo raste, jer Mitrosovi pogoni za preradu mesa imaju najviše standarde u svetu - kaže on.

Prema njegovim rečima, petogodišnji plan kompanije se uspešno razvija. Cilj je da 80% proizvodnje bude plasirano na strano tržište.

– Od 1. oktobra imamo dozvolu za izvoz mesa i prerađevina u Rusiju, a od 20. oktobra počinje naš izvoz na tržište Evropske unije. Od tada uvodimo u proizvodnju drugu smenu sa još 100 radnika. Cilj nam je da naša klanica ima pet smena u proizvodnji da bi uvek tri smene neprestano radile, a dve odmarale. Mitros će na kraju tog perioda imati hiljadu radnika. Plan je da ova klanica bude jedna od većih evropskih i da u njoj radi više od hiljadu ljudi, a da dnevno prerađuje tri hiljade svinja. Ovo je znak da kompanija Gierlinger ostaje trajno u Sremskoj Mitrovici – ističe Adrović.

Da bi ostvarili cilj, u kompaniji Gierlinger nisu mislili da samo ulože u obnovu pogona starog Mitrosa, već su stvoreni planovi i kako da se obezbedi živa stoka za proizvodnju mesa i mesnih prerađevina.

– Naša kompanija ima posebnu interesnu sferu u Srbiji za proizvodnju i preradu mesa. Odredili smo da to budu regioni Srema i Mačve. Tu su ljudi proizvodili najviše svinja u vreme bivše Jugoslavije za potrebe nekadašnjeg Mitrosa. Trudićemo se da što pre ostvarimo cilj sa pet reprocentara za krmače od kojih bi tri bila u Sremu i dva u Mačvi. Namera nam je da imamo kod naših kooperanata 15.000 krmača. Našim kooperantima će sve biti obezbeđeno da odgaje tovljenike koje će nama predavati po stabilnim cenama, koje će znati unapred. Predate svinje oni će moći da naplate najduže za sedam dana – navodi Adrović.

U Mitrosu su obnovu i razvoj do sada planirali samo iz sredstava Gierlinger kompanije i dela podsticaja države Srbije. U daljem razvoju nadaju se da će se steći uslovi korišćenja sredstava Evropske unije preko IPARD-a.