Hrvati otkrili kavijar sa njive - Batat donosi zaradu do 8.000 EUR po hektaru

Prošlo je vreme pšenice i kukuruza, hrvatske su njive bogom dane za kavijar među krompirima, poručuju iz zagrebačke kompanije Velebit agro.

Vreme je batata, ili slatkog krompira, kako mu tepaju, iako ta visokovredna namirnica nema baš nikakve veze s krompirom. Ni cena mu nije slična. Batat, koju u svakoj prilici hvali i najbrži čovek na svetu Jusein Bolt ističući da ga jede baš svaki dan, i pet puta je skuplji od krompira. U trgovačkim centrima kilogram se plaća i 20 kuna (330 dinara), ali to očito nije prepreka jer tražnja za njim u Hrvatskoj raste po stopi od najmanje 20% godišnje.

Kako u ostatku Evrope već luduju za tom namirnicom i s obzirom na to da drži prilično stabilnu cenu na berzama, prava je šteta da su desetine i stotine hektara u Hrvatskoj i dalje zapušteni.

Analiza Agronomskog fakulteta još pre nekoliko godina je pokazala da bi proizvodnja batata, koja je uglavnom rezervisana za tople tropske krajeve - u Evropi za Španiju, Portugal - u Hrvatskoj bila isplativa u Međimurju, Podravini, istočnoj i zapadnoj Slavoniji, Prigorju, Moslavini...

Iako su joj najdraža glinasto-peskovita tla, ne treba zanemariti ni celo hrvatsko priobalje i ostrva. Ulaganja u proizvodnju su velika su, 50-60.000 kuna po hektaru (6.700 do 8.000 EUR), ali Marijan Kušec iz Cirkvena nada se i tolikoj neto zaradi po hektaru kada naplati svoj ovogodišnji trud koji je počeo sadnjom sertifikovanih sadnica sredinom maja, a "berba" je od početka septembra do početka oktobra.

Dok seljaci svake godine kukaju zbog cena pšenice, vrednost prinosa njegovog batata na jednom hektaru biće koliko jednog proizvođača pšenice na 30 hektara.

- Pre sam uzgajao i po 500 komada svinja godišnje, ali njih danas ne možeš prodati, cena je preniska, uvoz prevelik. Za batat, koji je puno isplativiji, cenu znam i godinu dana unapred - objašnjava Kušec, u čijem biznisu učestvuje cela porodica.

Batat je izvrstan za pečenje, kuvanje, kolače, hleb. Mladi listovi batata mogu se jesti sveži u salati ili se pak mogu osušiti za čaj. Iskoristiva je cela biljka koja ne treba ni herbicide ni pesticide i zapravo je ekološka. Jedino što je oko nje puno ručnog rada poput plevljenja, a baš svaki plod mora se ručno pokupiti s polja da se ne bi oštetio jer je mnogo osetljiviji od krompira.

Na 20.000 sadnica po hektaru ukupno se dobije 20 tona plodova prve klase. Nakon branja batat se prirodno konzervira 5-6 dana na 35 stepeni Celzijusa, nakon čega će trajati 8-9 meseci. Najtraženija i najslađa sorta je narandžasta, a najkvalitetnija ljubičasta koja ukusom podseća na kesten.