"Fabrika kulture", zeleni meridijan za zaštitu od poplava, biogasno postrojenje... - Pančevci biraju projekte koje će finansirati iz budžeta za 2017.

Izgradnja biogasnog postrojenja, osnivanje "Fabrike kulture" i formiranje e-platforme razvojnih projekata, samo su neke od ideja koje su mladi stručnjaci Arhitektonskog fakulteta u Beogradu predložili Pančevcima. O tome šta će se realizovati, i za šta će biti izdvojen novac, odlučivaće i građani.

Reč je o konceptu participativnog budžetiranja - uključivanja građana u planiranje dela budžeta, koji Pančevo ponovo sprovodi, po ugledu na mnoge svetske gradove.

Mladi stručnjaci - master inženjeri urbanizma i regionalnog razvoja, osmislili su u okviru studijskog programa Integralni urbanizam 27 projekata za ekološki, industrijski, ekonomski i kulturni razvoj Pančeva, vodeći se strategijom grada 2014-2020. godine. Odabrano je 14, koji su se izdvojili kvalitetom, i oni su početkom septembra prezentovani. Predstavnici Grada sada će odabrati one koje će razraditi, uz podršku autora i mentorskog tima Arhitektonskog fakulteta. Izbor će se vršiti prema tome koliko je projekat sreman, koliko je novca i vremena potrebno za njegovu realizaciju, da li je usklađen sa prioritetima Pančeva...

Glasanje Pančevaca će biti održano u okviru proslave Dana grada 8. novembra. Sredstva za realizaciju najboljeg projekta biće predviđena odlukom o budžetu grada za 2017. godinu.

eKapija vam u međuvremenu predstavlja nekoliko projekata.

Zeleni meridijan Pančeva

Zona od Ulice Marka Kulića do Tamiša slabo je obezbeđena, pa godinama postoji problem sa plavljenjem zemljišta i podruma. Grad ne može da finansira neko veće ulaganje u rešavanje tog problema, jer je lokacija u starom centru, te nije atraktivna za veće investicije (zbog toga su i predviđene izmene Generalnog urbanističkog plana).

Međutim, dok se ne nađu investitori zainteresovani za veća ulaganja na tom potezu, moguće je aplicirati sa studentskim projektom privremenog rešenja (postoji više međunarodnih fondova za unapređenje rizika od poplava). Ivana Janošević predložila je, da na delu koji je najugroženiji od plavljenja, bude kreiran zeleni meridijan - urbane šume, aleje, parkovi, urbane bašte, tzv močvarna polja. Za skladištenje atmosferskih voda, bili bi izgrađeni nasipi, pumpe, filteri za vodu, kanali za usmeravanje, retenzije, veštačke bare i veštačka mala jezera.

Rebrendiranje - biofilna gradska plaža

Jelena Slović je posvetila pažnju formiranju novog brenda Pančeva, kao grada koji se aktivno bori protiv imidža zagađene sredine. Njen projekat se sastoji iz dva dela - definisanje zelene politike građenja i izgradnja "biofilne" gradske plaže. Zelena politika predstavlja postavljanje seta kriterijuma za ekološko građenje. Biofilna plaža planirana je u šumskom predelu, na priobalju Tamiša, između Jabuke i Pančeva. Namera je da se pronađe partner, koji bi sa gradom izgradio bazen sa biljkama (za prečišćavanje vode), uredio prostor za kupanje i izgradio pristupne staze i komercijalne sadržaje.

Grejanje na biogas

Ideja autora Mihajla Žikića jeste da se smanji korišćenje tečnih i čvrstih fosilnih goriva, te da se promoviše upotreba OIE u javnom snabdevanju u Pančevu. Planirana izgradnja biogasnog postrojenja bi, takođe, smanjila i zagađenje, što je za grad sa lošom reputacijom, kao što je Pančevo, od velikog značaja. Za kompletnu realizaciju projekta, koja obuhvata i proširenje mreže do novih korisnika, potrebno je 2 do 3 godine. Cena izgradnje postrojenja bi bila između 2 mil EUR i 4 mil EUR, a nije poznato koliko bi novca bilo potrebno za proširenje gasne mreže, navedeno je u projektu.

Pančevačka fabrika kulture

Suzana Petrović kreatorka je "fabrike kulture" u Fabrici stakla. Ideja je da se revitalizuje deo prostora, te da se on izdaje umetnicima i preduzetnicima u oblasti kreativnih industrija. Takođe, nakon rešavanja imovinsko-pravnih odnosa, bilo bi formirano posredičko telo, koje bi služilo mladim preduzetnicima, kulturnim organizacijama i NVO, kao pomoć u apliciranju kod domaćih i svetskih fondova.

Odbor susedstva - aktiviranje neiskorišćenih javnih prostora u centru

Ideja je uređenje javnog prostora unutar centralnih gradskih blokova, uz veće angažovanje stanovnika. Naime, celokupni izgled blokova je zapušten i neatraktivan, a fasade, dečija igrališta i parkovi - u lošem su stanju. Kamen temeljac projekta je učestvovanje lokalnog stanovništva, koje bi pomoglo u prepoznavanju problema i predlaganju rešenja. Autorka projekta je Marina Pešić.

E-platforma razvojnih ideja

Bogdan Nikolčić vodio se činjenicom da se, u toku izrade Strategije grada Pančeva, došlo do podatka da samo trećina Pančevaca zna koje su njihove mogućnosti da učestvuju u kreiranju planske dokumentacije, a čak 93% njih želi da bude uključeno.

Polazni cilj projekta je pobošljanje transparentnosti i participacije u planiranju i donošenju odluka, formiranjem e-platforme. Ona bi bila alat za prikupljanje dobrih ideja, a svoje zamisli mogli bi da pošalju svi - privatni sektor, nevladine organizacije, civilni sektor, građani, nezavisna stručna udruženja itd. Tako bi e-platforma doprinela kvalitetu rešenja i stvaranju novih partnerstava.

Šta će se realizovati?

Spisak svih projekata koji su ušli u "uži izbor" pokazuje raznovrsne mogućnosti (poslednja dva projekta nisu prezentovana u Gradskoj upravi, iz tehničkih razloga):

1. Rebrendiranje kao instrument podrške održivom razvoju grada Pančeva: biofilna gradska plaža - Jelena Slović;

2. Ekološki i socijalno senzitivno aktiviranje turističkih potencijala priobalja kao podrška ekonomskom razvoju Pančeva na primeru Gradske šume - Katarina Ljubojević;

3. Zeleni meridijan Pančeva - Ivana Janošević;

4. Izgradnja biogasnog postrojenja na teritoriji grada Pančeva - Mihajlo Žikić;

5. Kreativne industrije kao instrument revitalizacije industrijskog nasleđa na primeru Fabrike stakla u Pančevu: projekat fabrika kulture - Suzana Petrović;

6. Program podrške razvoju socijalnog preduzetništva kroz ustupanje praznih poslovnih prostora grada u Starom gradskom jezgru Pančeva - Božena Stojić;

7. Industrijski turizam kao instrument revitalizacije industrijskog nasleđa na primeru Stare industrijske zone u Pančevu - Anđelka Vlajić;

8. Revitalizacija industrijskog nasleđa: ostvarivanje institucionalne saradnje - Marta Minić;

9. E-platforma razvojnih ideja - Bogdan Nikoličić;

10. Integralno brendiranje kao instrument za unapređenje imidža grada Pančeva - Dragana Joksimović;

11. Održivi sistem upravljanja opasnim otpadom iz domaćinstva i poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji Pančeva – Sara Bastoni;

12 Monitoring implementacije strategije razvoja: novi model praćenja i izveštavanja - Mihajlo Mikavica;

13. Revitalizacija industrijskog nasleđa putem javno-privatnih partnerstava - Borjan Maksimović;

14. Odbor susedstva u aktiviranju neiskorišćenih javnih prostora u centralnoj gradskoj zoni Pančeva - Marina Pešić.