Evo šta je potrebno da prosečna plata u Srbiji dostigne 500 EUR

Premijer Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata do kraja naredne godine biti 450 EUR, a do kraja 2018. i svih 500 EUR. Da bi prosečna plata godišnje rasla za 60 do 70 EUR, s obzirom da trenutno iznosi oko 375 EUR, potreban je veći privredni rast od onog koji Srbija sada ima, a koji je za ovu godinu prognoziran na nivou od oko 2,5-2,8%, kažu ekonomisti.

A da bi trend privrednog rasta bio nastavljen, slažu se ekonomisti, neophodno je da bude ispunjeno nekoliko uslova - povećanje javnih i privatnih investicija, reforma javnih preduzeća i smanjenje javne potrošnje.

Većih ivesticija, opet, ne može da bude ukoliko se ne stvore povoljniji uslovi za poslovanje. A oni bi podrazumevali smanjenje parafiskalnih nameta, čime bi se podstakao razvoj malih i srednjih preduzeća, zatim uvođenje elektronske uprave koja povećava produktivnost, smanjuje troškove poslovanja i nivo korupcije, kao i postepeno smanjivanje, a potom i ukidanje subvencija za strane investitore.

Povećanje prosečne plate za 130 EUR u roku od dve godine je, za ekonomistu Miroslava Prokopijevića, zahtevalo bi stvaranje okruženja u kome se poslovanje isplati, što bi podstaklo i investicije. Ekonomista Saša Đogović sa Instituta za tržišna istraživanja kaže da će izvesno doći do rasta plata, ali pitanje je na kom nivou.

- Prvo, porašće minimalac, doći će do povećanja zarada u javnom sektoru, jer su konsolidovane javne finansije, a i privatni sektor bi mogao da poveća plate, naravno u skladu sa svojim mogućnostima - dodaje Đogović, koji smatra da ni uz rast od 4-5% nije sasvim realno očekivati skok plata od 70 EUR godišnje.

I on potencira veće investicije kao glavni preduslov povećanja prosečnih zarada.

- Potreban je veći nivo javnih investicija, pre svega u energetsku i saobraćajnu infrastrukturu, neophodno je razvijati javno-privatno partnerstvo. Istovremeno, privatni sektor potrebno je osloboditi raznih parafiskalnih nameta, naknada, taksi... kako bi oni imali više sredstava da ulažu u nove investicije. Javna preduzeća je neophodno reformisati kako pare koje zarade ne bi trošili na plate, već na dalja ulaganja - dodaje Đogović.

Ističe i da treba postepeno smanjivati, a potom i ukinuti subvencije stranim investitorima. One su, kako kaže, bile korisne kao amortizer u prvom periodu kada je došlo do neophodnih hirurških rezova u srpskoj privredi.

- Ako ostane taj sistem, stranci koji ovde otvaraju fabrike i dalje neće imati interes da povećavaju plate radnicima. Postaviće se i pitanje njihovog ostanka u Srbiji, jer se može pokazati da su mnogi od njih došli samo zato da bi uzeli pare od subvencija - kaže Đogović.

Dodaje da ne treba bežati ni od uzimanja kredita koji bi bili korišćeni za investicije jer "retko ko danas ulaže svoj novac".

- Te kredite bi bilo moguće servisirati. Ali uzimati kredite da bi se isplaćivale plate ili penzije, to je nedopustivo - dodaje Đogović. Takvo zaduživanje brzo bi, kako kaže, Srbiju ponovo dovelo do ruba dužničke krize.

Ekonomista Milan Kovačević ističe da plate ne mogu rasti brže od investicija.

- Potrebno je prvo povećati investicije, a za to su potrebna ulaganja. Ako povećate plate, nećete imati novac za investiciona ulaganja. Potrebno je podstaći privredni rast da bi porasle i plate. Privredni rast koji premijer predviđa od 3% godišnje, nije dovoljan za povećanje plata koje najavljuje - dodaje Kovačević.