Status Tanjuga biće predmet analize - Podeljena mišljenja o novinskoj agenciji

Status novinske agencije Tanjug biće predmet analize – kazao je za Nedeljnik ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević i dodao da postoje situacije u kojima je dobro da država ostane u medijima. Opstanak Tanjuga nakon Vladine odluke o njegovom gašenju iz oktobra 2015. novinarska udruženja posmatraju različitom dioptrijom. Dok predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović u izjavi za jedan portal tvrdi da je u slučaju Tanjuga reč o "neskrivenom kršenju zakona i nezabeleženom političkom voluntarizmu", generalni sekretar Udruženja novinara Srbije (UNS) Nino Brajović ne shvata nijedan argument zbog kojeg bi ova agencija trebalo da prestane sa radom.

– Gotovo godinu dana Tanjug radi kao privatna firma, iako nema vlasnika, opstali su i, smanjenjem broja zaposlenih, postali konkurentni. Činjenica je da je jedina subvencija koju su nastavili da dobijaju od države korišćenje prostorija i nešto opreme, ali ne sme se zaboraviti ni to da, zbog nerešenog pravnog statusa, nisu mogli da učestvuju u projektnom finansiranju – kazao je Brajović za "Politiku".

Nakon dva neuspela kruga privatizacije, ova agencija prestala je pravno da postoji 31. oktobra 2015. godine. Tada je istekao rok za privatizaciju medija i istovremeno prestao da važi i Zakon o Tanjugu. Nekoliko dana kasnije Vlada je donela odluku o njenom gašenju. Na ovaj način zaposleni u Tanjugu ostali su uskraćeni za pravo da besplatnim prenosom akcija postanu vlasnici, iako je Zakon o javnom informisanju predvideo tu mogućnost.

Iako je bilo predviđeno da svih 188 radnika dobije otpremnine, menadžment je skoro polovinu zaposlenih preko telefona obavestio o otkazu. Ovu informaciju demantovala je direktorka Tanjuga Branka Đukić saopštenjem u kojem se navodi da je "odlukom o prestanku rada javnog preduzeća odlučen i radno-pravni status zaposlenih".

– U skladu s tim, nijednom zaposlenom otkaz nije dao direktor Tanjuga, jer su svi bez posla prestankom rada agencije, o čemu je odluku doneo osnivač – tvrdila je tada direktorka Tanjuga.

Dok je jedan deo javnosti gašenje naše najstarije novinske agencije video kao nastavak medijskih reformi, drugi su kao argument protiv navodili da mnoge evropske zemlje imaju nacionalne novinske agencije. Takav primer slede i naše komšije, pa je Slovenija odmah po proglašenju samostalnosti osnovali STA, Hrvatska ima Hinu, Bugari BTA.

Gotovo niko od političara iz vladajuće koalicije nije bio spreman da odgovara na pitanja ko je kriv za sudbinu Tanjuga. Do javnosti je stigla samo vest da je premijer Aleksandar Vučić "oštro kritikovao" tadašnjeg ministra Ivana Tasovca zbog te odluke. Tako je javio Tanjug.