Miroslav Pivić, Predsednik Izvršnog odbora Laiki banke - Majstor svog zanata

Funkciju predsednika Izvršnog odbora Laiki banke Miroslav Pivić preuzeo je početkom 2008.godine.

Iako je izazova koje nosi novo radno mesto mnogo, 17 godina dugo iskustvo u bankarskom sektoru Srbije očigledno je “učinilo svoje”, tako da o njima govori sasvim opušteno. Možda i zato što je na put do čela ove banke krenuo početkom devedesetih godina, kako kaže, sa samog dna bankarske lestvice.

Miroslav Pivić je, zapravo, u bankarstvo “uskočio” sasvim slučajno. Kada je 1990. godine završio Poljoprivredni fakultet, u Srbiji nije bilo velike tražnje za stručnjacima tog profila. U potrazi za radnim mestom slučajno počinje da radi u tadašnjoj Beogradskoj banci kao spoljni saradnik. “Obični potrčko”, pojašnjava Miroslav svoj početak u bankarskim vodama. Na tom radnom mestu ostaje do 1992. godine, kada odlazi u Prvu preduzetničku banku, koja je u to vreme bila “čisto osveženje” među ovdašnjim bankama.

U EFG banci, u koju je prešao deset godina kasnije, dolazi na mesto direktora sektora za poslove sa stanovništvom i širenje “retail”-a, gde je mogao da iskoristi i znanje o grananju infrastrukture, stečeno na fakultetu. Iako je sektor koji je vodio u EFG banci “bio praktično banka za sebe”, dužnost prvog čoveka Laiki banke sasvim je drugačija odgovornost od svih prethodnih, jer će morati da uspostavi “sveobuhvatnu kontrolu nad svim sektorima za koje, u teoriji, zna kako funkcionišu”, odnosno da ih kvalitetno reorganizuje.

Organizaciona struktura Laiki banke do kraja prošle godine imala je strogo hijerarhijski karakter, kaže Pivić i nastavlja: “Na osnovu preporuke centrale i uspešnog iskustva u Grčkoj i na Kipru, odlučili smo da se organizujemo u vrlo jednostavnu linijsku strukturu. Takva organizacija važi u svim operativnim bankama u okviru grupe, za koju je jako važno pozicioniranje na tržištu. Bez obzira koliko dobro poslujete, ukoliko to ne umete da pokažete, ne samo u marketinškom smislu, teško da možete uspešno da napadnete ciljne segmente tržišta”.

Laiki banka, kao deo Marfin Popular bankarske grupacije, pored ostalih klijenata, standardnim bankarskim uslugama prati Marfin Investment Grupu (MIG), koja je ovdašnjoj javnosti poznata kao investicioni partner u kupovini Robnih kuća Beograd. Miroslav otkriva da je plan cele grupe - osim banke u klasičnom smislu i investicione kuće, koja za sada u Srbiji nije pozicionirana kao pravno lice - otvaranje faktoring, lizing i još nekoliko pratećih kompanija, koje bi mogle da zaokruže komercijalno-investicionu celinu, sličnu onoj kakva postoji u Grčkoj ili na Kipru.

Bankarski inženjering

Na pitanje kako uspeva da se nosi sa svim specifičnostima bankarskog poslovanja, Miroslav spremno odgovara: “Možda će neko reći da nisam u pravu, ali bankarstvo je zanat. Trudim se da budem u materiji, stalno učim, a ono što ne znam - pitam. Osim uskostručnih stvari vezanih za bankarstvo, najvažnije je, ipak, znati kako se ophoditi s ljudima, razumeti način na koji razmišljaju i motivisati ih”.

S druge strane, šta savetuje prijateljima i rođacima kada ga pitaju da li da se kreditno zadužuju? “Kao bankar, kažem - da, svakako”, odgovara s osmehom Miroslav, a onda brzo i ozbiljno dodaje: “Svako treba da dobro proceni visinu zaduženja. Institucionalno, Narodna banka Srbije o tome vodi računa. Zahvaljujući njenim merama stanovnici Srbije su mnogo manje zaduženi nego komšije, čak i one koje su nedavno ušle u Evropsku uniju. Iako sam vodio posao potrošačkog kreditiranja, volim da sugerišem ljudima da dobro razmisle zašto uzimaju kredit. Ako uzimaju zbog lične likvidnosti ili da bi investirali u nešto što može da im donese profit, u redu je. Ali, ako uzimaju za klasičnu potrošnju da bi kupili nešto što nemaju, neka razmisle dva puta”.

Zagovornik je i korišćenja rivolving platnih kartica, “ali pametnog”. To je dobar proizvod koji ljudima omogućuje određeni komfor ukoliko, naravno, vode računa da ne preteraju, objašnjava Miroslav, uz opasku da čovek uvek mora da vodi računa o tome da se prostire koliko može da se pokrije.

Kao direktor sektora za poslove sa stanovništvom, Miroslav Pivić se susretao i sa nezadovoljnim klijentima, čije su se pritužbe često odnosile na neinformisanost o obavezama, odnosno “sitna slova u ugovoru”. “Jako je loše da banka ne daje prave informacije klijentu. To zaista nikada ne radimo. U svakom slučaju, bankarski sektor u Srbiji je jako uređen, iako je pretrpeo gore stvari nego neki drugi sektori. Uređen je bolje čak i od nekih razvijenijih zemalja, pre svega kada je reč o platnom prometu ili kreditnom birou”. Ipak, iako očigledno dobro poznaje finansijski sektor, Miroslav priznaje da je brigu o kućnim finansijama i budžetu prepustio supruzi. Osim umeća rukovanja novcem, Miroslav i njegova supruga profesionalno imaju još nešto zajedničko - i ona je završila Poljoprivredni fakultet, ali je za razliku od “jače polovine” ostala u svojoj branši.

Kao dete Miroslav nije ni slutio da će jednog dana postati bankar. Želeo je da bude aktivni sportista. U srednjoj školi i kao student zaista je i bio posvećen sportu - trenirao je veslanje na Savskom jezeru i aktivno igrao fudbal. Istina, i danas dosta slobodnog vremena provodi pored Savskog jezera u šetnji sa porodicom, suprugom i ćerkama. “Porodica je ključ svega. Ako u porodici nije sve u redu, čovek ne može da bude uspešan”, otkriva suštinu svog uspeha Miroslav, priznajući da je upravo porodica najviše trpela dok je krčio svoj poslovni put.

Fudbal danas igra rekreativno, i to sa kolegama iz banke - “naravno, van radnog vremena”. Fudbalski tim Laiki banke sprema se, naime, da ove godine osvoji trofej bankarske lige. Pobednički pehar im je lane izmakao za jedno mesto, tako da su vicešampioni lige bankara rešeni da se to ne ponovi i ove godine. “U kolektivu kao što je banka, među ljudima raznih profila, timski duh je jako važan”, kaže Miroslav dok znalački, bez gledanja u jelovnik restorana Verdi, poručuje taljatelje u sosu od tartufa. Tokom radne nedelje retko ima priliku da polako i opušteno ruča. Ne uspeva redovno ni da se pridržava “zlatnog pravila” da se bez doručka ne izlazi iz kuće. Za čitanje ima malo vremena, uglavnom vikendom ili na godišnjem odmoru. “Pokušavam da se organizujem tako da kada dođe vikend zaboravim nakratko na posao. Treba učiti od Grka. Oni kad rade - rade, a slobodno vreme vezali su isključivo za porodicu, opuštanje i razonodu”, poručuje Miroslav Pivić.

poziv na pretplate na - www.emportal.co.yu