NavMenu

Na tržištu sve više namirnica pod imenom "mešovita hrana" - Sir bez mleka, sokovi bez voća, salame bez mesa...

Izvor: Novosti Petak, 02.09.2016. 08:45
Komentari
Podeli
(Foto: hxdyl/shutterstock.com)
Trikovi sa prodajom prehrambenih proizvoda, koji nas u startu asociraju na slične brendirane i veoma tražene artikle, sve su češći. Tržište je preplavljeno obmanjujućim namirnicama, koje po svom sastavu i kvalitetu nisu ni blizu svom skupljem "parnjaku".

Tako imamo sireve koji samo liče na sireve, jer mleka imaju u promilima, voćne sokove bez voća, salame koje samo mirišu na meso... Na udaru su gotovo svi proizvodi, a posebno slani i slatki namazi, konzerve, sokovi, med, pa čak i neki mesni delikatesi.

Školski primer te prevare svakako je "sir" sa viškom biljnih masti i vode, upakovan u proizvod pod poznatim i omiljenim brendom fete, samo nešto izmenjenog imena, prodaju u većini trgovina. Istina, po upola nižoj ceni, ali, kupci su obmanuti i ne dobijaju proizvod za koji misle da su dali novac.

Naravno kada se pročita deklaracija piše da je u pitanju "mešovita hrana sa sadržajem proizvoda od mleka i biljnih masti"! Kakav je to mešovit proizvod i kakve to veze ima sa sirom? Ta mešovita hrana sadrži 66% vode, biljne masti 16%, obrano mleko u prahu 12%, mlečni protein 4%, kuhinjsku so, E471, konzervans E202, sirnu kulturu i sirilo...

Udruženja potrošača veruju da domaćim kupcima nije dostupan vrhunski kvalitet. Dok god kvalitet proizvoda odgovara deklaraciji i ne sadrži štetne materije, nije problem.

- Postoje različiti nivoi kvaliteta, što se vidi i iz deklaracija proizvoda. Proizvođači sve češće prilagođavaju sastav proizvoda manje platežnom tržištu. Tako se ponude namirnica razlikuju, zavisno od lokacije, mesta stanovanja, standarda... Pre svega, kupovna moć određuje šta će se prodavati na rafovima - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača.

(Foto: Lisa S./shutterstock.com)
- Svakom proizvođaču, koji želi da opstane na tržištu, bitno je da prodajnom cenom pokrije troškove. Ipak, da bismo znali šta jedemo, neophodne su nezavisne, uporedne superanalize kvaliteta hrane i uzimanje uzoraka pod šifrom. Samo tako može da se prikaže pravo stanje na tržištu - dodaje.

Mešovito nije mlečno

Mešoviti proizvodi od proteina mleka i biljnih masti, i ne mogu se stavljati u promet kao proizvodi od mleka, niti mogu nositi naziv proizvoda od mleka već se samo mogu naći pod određenim komercijalnim imenom, sa jasnom naznakom njihove prirode i porekla, kažu u Ministarstvu poljoprivrede Srbije.

- Isto važi i za ostale mešovite proizvode, odnosno hranu koja u sebi sadrži sastojke koji nisu životinjskog porekla, a služe za supstituciju istih u gotovom proizvodu - dodaju u tom ministarstvu.

U proteklih godinu dana poljoprivredna inspekcija je uzela 216 uzoraka prehrambenih proizvoda biljnog porekla. U 12 slučajeva nije odgovarala deklaracija (ulje, kukuruzno brašno, konzervisano povrće, konditori, sokovi, hleb i kafa). U 2016. godini tokom 710 kontrola u toku kojih je kontrolisano i deklarisanje, u 69 slučajeva je utvrđena određena nepravilnost po ovom pitanju.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.