Nije pravi trenutak za privatizaciju Poštanske štedionice - Vrednost banke teško proceniti

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić najavio je nastavak procesa privatizacije u bankarskom sektoru. Naime, on je rekao da će nova vlada Srbije nastaviti proces privatizacije Komercijalne banke, konsolidaciju Poštanske štedionice i pripremu prodaje Dunav osiguranja.

Poštanska štedionica je 100% u državnom vlasništvu, preciznije, 74,56% ima Republika Srbija, a 21,18% preduzeće PTT saobraćaj Srbije, a poslovanje je lane završila u plusu.

U nekoliko navrata, kada su zbog lošeg poslovanja pojedine banke ugašene, ona je preuzela njihove depozite i kao državna bila na usluzi. Još pre nekoliko meseci ministar finansija u tehničkoj Vladi, a i u budućoj, Dušan Vujović, rekao je da je namera države da reši problematične kredite, a da se zatim Štedionica preorijentiše uglavnom na poslove sa stanovništvom i malim i srednjim preuzećima.

Po rečima međunarodnog konsultanta Milana Kovačevića, s privatizacijom ne treba žuriti.

– Mislim da sada nije pravi trenutak za privatizaciju Poštanske štedionice, a čak i ako država odluči da je proda, treba da sačeka bolja vremena. Što Srbija bude beležila veći privredni rast i oporavak privrede, to će i ta banka više vredeti. Poštanska štedionica mogla bi i ostati u državnom vlasništvu, a u slučaju da nadležni odluče da je prodaju, to bi se moglo uraditi po drugačijem modelu nego do sada, odnosno što ne bi, recimo, bila u vlasništvu malih domaćih akcionara – kaže Kovačević.

Branislav Jorgić iz brokerske kuće Jorgić ukazuje na to da je u ovom trenutku teško reći koliko vredi Poštanska štedionica.

– Ona nikada nije bila na Berzi pa je teško proceniti vrednost. Ta banka je preuzela depozite Razvojne banke Vojvodine, Nove Agrobanke, Privredne banke Beograd. Sigurno je da u tim bilansima ima svega i svačega pa bi zato prvo bilo dobro da se to raščisti, a onda videti kakvu politiku dalje voditi kada je ta banka u pitanju – kaže Jorgić.

Banka Poštanka štedionica među klijentima ima veliki broj penzionera. To je posebno izraženo u manjim sredinama, gde je i pre desetak godina bankarska mreža bila skromna. Poslovne banke su do pre nekoliko godina u svakom većem mestu imale poslovne jedinice, ali su ih, kada je prošla kreditna ekspanzija i kada više nisu bile rentabilne, zatvorile pa su se klijenti vraćali u odeljenja PTT-a ili u Poštansku štedionicu.