Ekonomisti o ekspozeu: Kurs se ne menja

Ekonomski kurs novog kabineta premijera Aleksanda Vučića isti je kao i u prethodnom mandatu, ocenjuju ekonomisti, a njegova okosnica i dalje čvrsta kontrola državne kase i veća finansijka disciplina sa jedne strane, a podsticaji za strane investicije i završetak privatizacije sa druge.

Reč je o neoliberalnom modelu sa pratećim merama, kaže za RTV ekonomista Mladen Perić sa Visoke škole modernog biznisa, kakav zagovaraju MMF i strani kreditori.

- Radi se o protržišnim, prokapital i prorentijerskim merama, a glavne odrednice su sveopšta privatizacija tu uključujući i javna dobra, zatim promovisanje stranih direktnih investicija, zatim korporatizacija javnih preduzeća i javne uprave - ističe Perić.

Goran Radosavljević sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu ocenjuje da je ekspoze izložen u skupštini bio preopširan i da bi bio srećniji da je premijer svoj plan izložio u nekoliko ključnih crta, ali i da je nešto realniji od prethodnog.

- Moj utisak je da ekspoze ima nešto manje bombastičnih najava u odnosu na 2014. Recimo 2014. smo imali najavju da će poljoprivreda porasti 30 posto. Svi su znali da je to nerealno. Ovog puta nema takvih najava i u principu u ekonomskom delu ovaj ekspoze je pun nekih činjenica, podataka, strateških izjava da će se nešto bolje destiti. Nema tu mnogo konkretnih mera i u tom smislu postoji razlika u odnosu na 2014. Hajde da kažemo da je možda malo realističniji - kaže Radosavljević.

Radosavljević je kritičan kada je reč o realizaciji planiranog. Na to ga kaže upozorava i iskustvo koje smo imali sa prethodnim ekspozeom koje je, ističe, u dobrom delu ostao neispunjen, ali i pojedine odluke Vlade, poput one kada je bombastično najavljen menadžerski tim koji će spasiti Železaru, da bi samo godinu dana kasnije to bilo rukovodstvo koje je napravilo istorijski gubitak.

A govoreći o meri koja svakako ima najveći medijski efekat, povećanju plata u javnom sektoru i penzija, Perić upozorava na to da ne možete sa jedne strane zagovorati dalju fiskalnu konsolidaciju, a sa druge veću potrošnju i da su "deblji" novčanici mogući samo onoliko koliko to dozvoli rast BDP-a.

- Za ovu godinu je predviđeno tu negde oko 2,5 procenta. Sad recimo ako govorimo o penzijama, penzije su negde 11- 12 procenata od državnog budžeta. Znači u toj proporciji može da se očekuje rast ukoliko se te projekcije obistine - kaže Mladen Perić.

Što se tiče subvencija stranim investitorima, Perić ocenjuje da one imaju veći efekat na lokalnom nivou, te da država treba snažnije da podrži preduzetništvo.

Takođe, ističe i da treba odmeriti i završetak privatizacije, jer da bi preduzeća, posebno ona koja su do maja bila u restrukturiranju, našla kupce, država će kao najveći poverilac verovatno morati da otpisuje dugove.

Vlada Republike Srbije

Međunarodni monetarni fond-MMF Beograd

Narodna banka Srbije Beograd

Ekonomski fakultet Beograd

Aleksandar Vučić

ekspoze

MMF

NBS

Mladen Perić

Visoka škola modernog biznisa

Goran Radosavljević

BDP