I lopovi prate savremene trendove u poslovanju - Lažnim menicama kradu pare preduzećima

Što je savremenije poslovanje firme - savremeniji su i lopovi. Poslednjih dana više preduzeća imalo je blokirane račune zbog nepostojećeg duga, a kada se požale banci i pokušaju da ovu blokadu skinu, dobijaju odgovor da je za to nadležan - sud.

Uzrok svemu je lažirana menica, koju aktiviraju prevaranti pod plaštom poverilaca. Ali prethodno pripreme celu infrastrukturu prevare, koja uključuje dobru informisanost, falsifikovane isprave, fiktivan kupoprodajni ugovor i pravi tekući račun u pravoj banci, koji otvara lažni predstavnik firme.

- Ove menične prevare uzimaju sve više maha. Svakog dana požali nam se poneka firma da je postala žrtva ovakve krađe. Problem je što su u Srbiji mnogi podaci o ličnosti javno dostupni, i što te podatke poseduju razne institucije. Tako da nije teško da onaj ko to želi pronađe lični matični broj ovlašćenih lica bilo kog preduzeća. A ako uz to uspe da falsifikuje i ličnu kartu, onda su mu skoro otvorena vrata da radi šta hoće - kaže Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku.

Rajić objašnjava da je princip zloupotrebe i krađe sledeći: osoba sa lažnom ličnom kartom ovlašćenog lica neke firme i propratnom dokumentacijom odlazi u banku za koju zna da u njoj ta firma nema otvoren račun (a to zna preko javne evidencije o prinudnoj naplati Narodne banke Srbije, dostupnoj na internet-stranici). Zatim otvara račun u toj banci i posle nekoliko dana na istom mestu registruje menicu. Ubrzo tu menicu podnosi na naplatu.

- U pojedinim bankama službenici zahtevaju da registraciji menice prisustvuju i poverilac i dužnik, a u nekima ne. Posle nekoliko dana "poverilac" aktivira tu menicu, a pošto je sistem takav da se novac skida sa računa na kojima dužnik ima para, onda uopšte nema veze što na tom računu koji je lažni direktor otvorio nema para - objašnjava Rajić.

Menice inače najčešće koriste firme koje nabavljaju neku robu i retko kada glase na manju vrednost od milion dinara. - Narodna banka Srbije ne nudi nikakvo sistemsko rešenje. To što oni preporučuju da svaka firma svakodnevno proverava registar menica na sajtu NBS i brojeve računa na spisku banaka je gotovo nemoguć posao - tvrdi Rajić.

U centralnoj banci potvrđuju da su obavešteni o ovoj pojavi, pošto su dobili primedbe pojedinih firmi kao i da je odeljelje prinudne naplate pri NBS svim bankama uputilo dopis sa obaveštenjem.

- Napominjemo da je bilo nekoliko slučajeva da su se privredni subjekti obraćali Prinudnoj naplati NBS sa zahtevom da se obustavi dalji postupak prinudne naplate po menici ili da se izvrši povraćaj sredstava, jer se radi o navodnoj zloupotrebi ili falsifikovanoj menici - rečeno je u NBS. - S obzirom na to da Prinudna naplata obustavu naplate menice može da izvrši samo na osnovu rešenja nadležnog suda o privremenoj meri zabrane naplate menice, ti privredni subjekti su upućivani da se obrate nadležnom sudu.

U Narodnoj banci ističu da Prinudna naplata NBS nije ovlašćena ni nadležna da utvrđuje da li je u pitanju menična prevara ili ne, jer ne prima na naplatu, niti kontroliše ispravnost menica. Prema propisima, nalozi poverilaca po osnovu dospelih menice podnose se na naplatu banci dužnika, koja vrši formalno-pravnu kontrolu ispravnosti tih naloga i osnova za te naloge.

- Da bi se zaštitili od ovakvih pojava, preduzeća bi morala strogo da vode evidenciju kome daju blanko menice, da vode računa o čuvanju, upotrebi i dostupnosti pečata preduzeća - ističu u NBS.

- Takođe bi trebalo redovno na sajtu Narodne banke Srbije na stranici Prinudna naplata/pretraživanje jedinstvenog registra računa da proveravaju svoje račune kako bi na vreme mogli da reaguju ukoliko se pojavi račun kod neke banke koji oni nisu otvorili. Na sajtu NBS dostupan je i registar menica, i preduzeća, ukoliko imaju ažurnu evidenciju o izdatim menicama, mogu da proveravaju da li među registrovanim menicama eventualno postoji neka koju nisu izdali.