Srpskoj nauci 28 mil EUR iz evropske kase - Projektima novac iz programa za finansiranje istraživanja "Horizont 2020"

Više od sto srpskih naučnih projekata uspelo je u žestokoj konkurenciji da se izbori za novac i da postane deo "Horizonta 2020", okvirnog programa Evropske unije za finansiranje istraživanja i razvoja do 2020. godine. Od 2014. godine uspeli su iz evropske kase da obezbede oko 28 mil EUR, a očekuje se da u naredne četiri i po godine budu još uspešniji.

Srpski istraživači, univerziteti, instituti i mala i srednja preduzeća predlagali su projekte samostalno ili kao deo velikih međunarodnih konzorcijuma. Najuspešniji su bili u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, biomedicine, hrane, poljoprivrede, zaštite životne sredine, transporta... Uspeh je utoliko veći što Srbija nije članica EU, a postiže napredak veći i od nekih država članica.

- Od 1.084 prijavljena projekta, odobreno je oko 10%. Iako na prvi pogled deluje skromno, to je veliki uspeh, jer je i na nivou članica EU uspešnost nešto veća od 11% - rekao je prof. dr Viktor Nedović, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, zadužen za međunarodnu saradnju i evropske integracije.

- U odnosu na prethodni okvirni program (FP7), koji je trajao od 2007. do 2014. godine, prema pojedinim pokazateljima smo značajno napredovali, za razliku od nekih drugih država koje nisu članice EU, poput Švajcarske, Norveške, Turske, Izraela i Islanda, gde indikatori pokazuju stagnaciju ili trend opadanja - dodao je on.

"Horizont 2020" ima budžet od oko 80 mlrd EUR, za finansiranje istraživanja u evropskom naučnom prostoru, a podeljen je u tri programa, izuzetnost u nauci, liderstvo u industriji i društveni izazovi. Prvi je namenjen naučnoj eliti, za istraživanja koja pomeraju granice ljudskog saznanja.

Profesor Nedović napominje da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pruža snažnu podršku svim institucijama u Srbiji. Kaže da se radi i na jačanju mreže nacionalnih kontakt-osoba i eksperata koji mogu da pomognu u komunikaciji sa Briselom i lobiranju za projekte iz Srbije.

Kako je objasnio, ima i nekoliko projekata u kojima srpski timovi predvode međunarodne konzorcijume. Na čelu jednog od njih je prof. dr Goran Stojanović, sa Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Njegov tim razvija elektronski uređaj koji će na optimalan način da isporučuje lek odraslima i deci oboleloj od leukemije. Namera je da terapija bude personalizovana i da protokol za svaku osobu bude različit, što bi smanjilo stopu smrtnosti.

- Veoma je uspešna i grupa "Biosense" Instituta iz Novog Sada, koja je takođe potekla sa Fakulteta tehničkih nauka. Ukoliko prođu drugu fazu "TIMINGA", to bi mogao da bude naš najveći projekat u "Horizontu 2020" - objašnjava Nedović.

U projektima čiji je cilj unapređenje svakodnevnog života učestvuju i neke nenaučne institucije iz Srbije. Jedna od njih je Naftna industrija Srbije. Na toj listi je i Republički hidrometeorološki zavod Srbije, Stalna konferencija gradova i opština, kao i Udruženje za pomoć osobama sa autizmom, dok Beogradske elektrane učestvuju u delu programa "liderstvo u industriji".