Zašto Aerodrom želi da kupi Sava centar - Javna preduzeća čekaju privatizaciju ili koncesiju

Sve je izvesnije da bi u jakoj konkurenciji potencijalnih kandidata suvlasnik beogradskog Sava centra uskoro mogao da postane upravo beogradski aerodrom Nikola Tesla.

Do sada se Delti, kao vlasniku Crowne Plaze, davala veća šansa da bi ovim potezom mogla da zaokruži svoj novobeogradski kompleks. Ta kompanija nije krila da ima pretenzije da se okuša i u razvoju kongresnog turizma, a prema pisanju medija bila je spremna da u rekonstrukciju, deleći troškove sa Gradom, uloži oko 12 mil EUR.

Posle nedavne izjave Saše Vlaisavljevića, v.d. direktora Aerodroma Nikola Tesla, da je ovo preduzeće spremno da ponudi više, između redova se može pročitati da je dogovor oko ovog posla na pomolu, iako Grad Beograd još nije zvanično objavio tender. On je najavio investiciju od najmanje 30 mil EUR kako bi Aerodrom od Sava centra, između ostalog, napravio svoje poslovno sedište.

Ipak, ostaje i dalje nejasno koji su stvarni interesi beogradskog aerodroma (državnog preduzeća kome se uskori priprema privatizacija) da ulazi u partnerstvo sa drugim javnim preduzećem, koje je pritom u dugovima. U Aerodromu Nikola Tesla izbegli su da daju konkretan odgovor na ovo pitanje Politike.

Na sajtu Agencije za privredne registre (APR) još nema finansijskog izveštaja za prethodnu godinu, ali iz onog za 2014. može se videti da je Sava centar godinu završio u minusu od 263 miliona dinara, ali kod banaka nije bio prezadužen. Nema dugoročne kredite, a pozajmice na kratak rok iznosile su svega 944.000 dinara. Ipak, kratkoročne finansijske obaveze preduzeća bile su 579 miliona dinara, dug prema dobavljačima 225 miliona, dok je kompanija državi ostala dužna 114 miliona dinara za poreze i doprinose. Pozitivno je što je Sava centar na računu imao 59 miliona dinara gotovine.

I sam Vlaisavljević je, govoreći o budućim namerama, istakao da su mesečni gubici Sava centra oko 100.000 EUR zbog čega bi Gradu velikodušno ponudili i svoj menadžment kako bi osigurali isplativost investicije.

Da li se ovakav poslovni potez može dovesti u vezu sa planovima budućeg vlasnika, partnera ili koncesionara u beogradskom Aerodromu takođe nisu želeli da komentarišu. Ko bi to mogao da bude za sada je na nivou medijskih spekulacija.

Među kandidatima su svojevremeno pominjani i nemačka kompanija Freeport koja je kupila aerodrom u Ljubljani, ali i Etihad. Ipak, još nije poznato da li će se država kao većinski vlasnik odlučiti da jednu od najprofitabilnijih srpskih kompanija (čiji je profit prošle godine bio 2,6 milijardi dinara) proda kroz privatizaciju ili nađe investitora za koncesiju. Druga varijanta navodno je prihvatljivija jer bi mogla da donese prihod od oko 500 mil EUR. Osim toga, Vlada Srbije je u Memorandumu sa MMF-om navela da će razmotriti mogućnost za dugoročnu koncesiju. Kao potencijalni kandidati za koncesiju više puta su u domaćoj javnosti spominjane francuske kompanije Buick i Vinci. Razrešenje te dileme je na privatizacionom savetniku – konsultantskoj kući Lazard koja ima zadatak da do januara 2018. definiše razvojnu strategiju Aerodroma Nikola Tesla i Vladi Srbije ponudi najpovoljniju opciju.