Ekonomija na dobrom putu, ali je za slavlje rano
Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verhejen priznaje Srbiji dobre finansijske rezultati, ali tvrdi da je, kako bi se takav trend produžio, neophodno da reforme budu nastavljene i ubrzane. Dobre, čak, odlične finansijske rezultate Srbije u ovoj godini ističe i član Fiskalnog saveta Srbije ekonomista, Vladimir Vučković. Kao takve valja ih iskorisiti za pravljenje plana smanjivanja budžetskog deficita na 0,5 BDP-a do 2019. godine.
- Možda smanjenje budžetskog deficita na 0,5% BDP-a do 2019. godine izgleda preambiciozno i kao naučna fantastika, ali to nije neostvarivo ako već sada postavimo neke nove srednjoročne ciljeve - objasnio je Vučković. - Sada su nam finansijski rezultati dobri i odlični, ali kada bi deficit budžeta do 2019.godine bio sveden na 0,5% BDP-a mogli bi da smanjimo nivo javnog duga. Naime, on bi onda počeo da se kreće silaznom putanjom. Srpski javni dug je visok i iznosi oko 76% BDP-a, što je daleko od zakonske granice od 45%, ali i od ekonomske održivosti na duži rok. Čak i pri deficitu od 0,5% BDP-a, javni dug bi pao na nivo od oko 60%tek 2025. godine.
Vučković podseća da su kamate, koje država zbog javnog duga plaća, izuzetno visoke, jer na taj izdatak odlazi 1,2 milijarde ili oko 3,5% BDP-a.
- Da bi taj izdatak bio manji, potrebno je ići na niži deficit, a onaj od 0,5% BDP-a bi obezbedio stabilnost, spremili bismo se za nove šokove, rast bi mogao da se ubrza. Međutim, da bi do toga što je ostvarivo i što je samo naučna fantastika stigli važna je kontrola plata i penzija. Fiskalni savet smatra da bi ostvarenje cilja da deficit spadne na nivo od 0,5% BDP bilo važnije istrajavanje u zamrzavanju plata i penzija. Plata i u 2017, a penzija i u 2018. godini –zaključio je Vučković.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodrag Savić smatra da će Srbija ponovo imati visok budžetski deficit ako ne obezbedi dugoročnu stopu rasta BDP od najmanje 5%, ne prepolovi sivu ekonomiju, ne poveća efikasnost inspekcijske službe, smanji broj zaposlenih i troškove javne administracije i javnih preduzeća.
- Potpuno sam ubeđen da bez novih investicija i masovne izvozne orijentisane industrijalizacije, uz korišćenje savremenih tehnologija i oslanjanje na prirodne potencijale, Srbija nema šanse da u dogledno vreme uhvati ozbiljan priključak sa srednje razvijenim zemljama EU – rekao je Savić.
- Licitiranje sa visokim, odnosno, najvišim stopama rasta u Evropi imaju više političku nego realnu ekonomsku dimenziju – tvrdi Savić.
Pomoć eksperata za povećanje BPD-a
I premijer Alekdsandar Vučić svestan je da činjenica da Srbija trenutno ima najveći rast BDP-a u regionu i u Evropi, ne znači rešenje ekonomskih problema.
Zbog toga je i zamolio Svetsku banku i MMF da pošalju tim eksperata u Srbiju koji će zajedno sa domaćim stručnjacima doprineti definisanju efikasnih mera za povećanje stope rasta bruto domaćeg proizvoda i u godinama koje su pred Srbijom.