(Bankar) Prva godina rada investicionih fondova u Srbiji - Samo za maratonce

Višemesečni potresi na Beogradskoj berzi nepovoljno su uticali na poslovanje investicionih fondova i konačno srušili iluzije da se za nekoliko meseci može zaraditi mnogo više novca nego što je uloženo. Pad vrednosti investicionih jedinica bio je, ipak, manji nego berzanskih indeksa. Trenutno svi fondovi u Srbiji imaju oko 7.000 klijenata, a 97 odsto ulagača su građani

Dešavanja na finansijskom tržištu Srbije u poslednjih nekoliko meseci dobra su lekcija građanima koji su svoj novac investirali u kupovinu akcija na berzi i uložili u investicione fondove, ili tek nameravaju da to urade.

Indeksi Beogradske berze i investicionih jedinica su gotovo u stalnom padu, a berzanski stručnjaci ukazuju da su vremena brze i velike zarade prošla i da mali investitori treba da imaju dobre živce i strpljenja ako računaju da dođu do solidnih prinosa na uložena sredstva.

U Srbiji trenutno posluju četiri otvorena investiciona fonda - Delta Plus, Fima ProActiv, Focus (Fokus) Premium i Raiffeisen (Rajfajzen) akcije, a do kraja godine će početi da investiraju još dva - Ilirika Jugoistočna Evropa i KD Ekskluziv. Dozvolu za rad ima i fond Delta Dinamik (Dynamic), a zahtev za dobijanje dozvole za osnivanje otvorenog fonda uputilo je i Društvo za upravljanje investicionim fondovima Citadel, koji ima nameru da osnuje i prvi zatvoreni investicioni fond u Srbiji. I Hipo Alpe Adrija banka je najavila da će uskoro osnovati investicioni fond jer je od Inveja otkupila Društvo za upravljanje investicionim fondom, koje je odavno dobilo dozvolu za rad, kao i JUBMES invest i Cepter invest.

U fondovima 53 miliona evra

Srbija je, kad je reč o investicionim fondovima, u velikom zakašnjenju u poređenju sa zemljama u okruženju. Ukupna vrednost imovine četiri fonda je sredinom decembra bila 4,1 milijardu dinara, odnosno nešto više od 50 miliona evra, dok fondovi u Sloveniji raspolažu sa 1,9 milijardi evra, a u Hrvatskoj sa četiri milijarde evra. Svi fondovi u Srbiji imaju oko 7.000 klijenta, a 97 odsto ulagača su građani.

Prvi fond u Srbiji, Delta Plus, počeo je da posluje u martu ove godine i za nekoliko meseci je imao rast od oko 30 odsto. Sada je udeo tog fonda u ukupnoj imovini fondova oko 38 odsto, Rajfajzen zauzima oko 28 odsto, Fima nešto više od 26, a Fokus osam procenata. Vrednost imovine Delta Plusa je 14. decembra bila 1,56 milijardi dinara, fonda Fima 1,1 milijarda, Rajfajzena 1,2 milijarde a Fokusa 337,3 miliona dinara. Toga dana vrednost investicione jedinice Delte je iznosila 1.353 dinara, Fime 1.036, Rajfajzena 986,5 a Fokusa 1.081 dinara. Svi fondovi su startovali sa vrednošću svoje investicione jedinice od 1.000 dinara, što znači da je zarada članova fonda Delta bila 35,3 odsto, Fime 3,6 odsto, Fokusa 8,1 odsto, dok su ulagači u Rajfajzen bili na gubitku od oko 1,5 odsto. Naravno, pri povlačenju novca zarada je manja jer se plaća porez na dobit, od iduće godine po stopi od 10 odsto.

Višemesečni potresi na Beogradskoj berzi, izazvani dešavanjem na svetskom finansijskom tržištu i nestabilnom političkom situacijom u Srbiji vezanom za rešavanje statusa Kosova, ali i korekcijom prenaduvanih cena akcija, nepovoljno su uticali na poslovanje investicionih fondova i konačno srušili iluzije da se za nekoliko meseci može zaraditi mnogo više novca nego što je uloženo. Ipak, pad vrednosti investicionih jedinica bio je manji nego berzanskih indeksa.

Imovina svih fondova na kraju oktobra je bila 4,84 milijarde dinara, sredinom novembra je pala na 4,7 milijardi, a mesec dana kasnije za još oko 500 miliona dinara. U novembru je indeks Beogradske berze Belex 15 pao za 11,17 odsto, a opšti indeks Beleks line 9,7 odsto, dok je najviše pala vrednost investicione jedinice fonda Fima - šest odsto, pad jedinice Delte je bio 0,37 odsto, Fokusa 2,61, a Rajfajzen fonda 4,58 odsto.

(Radmila Bajević)

Direktor Delta Investmentsa Radmila Bajević ukazuje da su investicioni fondovi namenjeni ulagačima koji preferiraju dugoročni vid ulaganja - optimalno ulaganje je, prema njenoj oceni, tri do pet godina.

“U tom svetlu postojeći i potencijalni članovi fondova u Srbiji trebalo bi da posmatraju svoja ulaganja. Ono što se može označiti kao potencijalni problem jeste neobaveštenost i nepripremljenost prosečnog srpskog investitora na povremena kolebanja cena hartija na berzi do kojih dolazi zbog kratkoročnih fluktuacija i sezonskih tendencija”, kaže Bajević za Bankar i dodaje da se za korekciju cena, koja je na Beogradskoj berzi usledila posle značajnog rasta u prvih pet meseci ove godine, može reći da je “normalan i u neku ruku očekivan razvoj situacije”.

“Delta Plus je formiran kao otvoreni balansirani fond, fond srednjeg nivoa rizika, koji maksimalno 65 odsto ukupne imovine ulaže u akcije, a ostatak u obveznice i depozite. Investiranje u obveznice izvršeno je uglavnom kroz kupovinu obveznica stare devizne štednje nominiranih u evrima, koje istovremeno kao relativno bezrizično ulaganje sa efektivnim godišnjim prinosom od 5,5 do sedam odsto obezbeđuju stabilnost vrednosti investicione jedinice u periodima značajnih oscilacija cena na berzi”, objašnjava Bajević.

Ulagači koji su, kako navodi, u martu kupili jedinice Delta Plus fonda, sredinom decembra su mogli da se pohvale kapitalnim dobitkom od oko 35 odsto, a čak i kada se odvojeno posmatra situacija od septembra, odnosno u poslednja dva i po meseca, može se reći da su performance Delta Plus fonda značajno iznad tržišta.

Navodeći da su različiti razlozi zbog kojih ulagači povlače svoj novac, ona ističe da je od septembra 150 članova napustilo Delta Plus fond, ali je u tom periodu dvostruko više članova pristupilo tom fondu.

“To svedoči o sve većem broju ljudi koji žele da se oprobaju u novom vidu investiranja, a većina novih članova deli naše mišljenje kad smatra da je baš sada, kada su cene akcija na berzi značajno pale, pravi trenutak za investiranje. Istupanja članova iz našeg fonda nisu se negativno odrazila na naše poslovanje. Delta Investments, pored toga što vodi opreznu investicionu politiku, posebnu pažnju pridaje kontinuiranom planiranju i monitoringu likvidnosti, što se kod nas sprovodi na više nivoa. Takođe, struktura naših ulagača je disperzovana tako da nismo izloženi riziku jednog člana i sposobni smo da u svakom trenutku odgovorimo na zahtev svakog člana”, kaže Bajević.

(Vladimir Pavlović)

Svi fondovi “pobedili” tržište

Fond Fima ProActiv je, prema rečima portfolio menadžera Vladimira Pavlovića, imao “sreću” da počne sa investiranjem u danima kada su berzanski indeksi beležili istorijske maksimume, pa su od tada počeli konstantno da padaju.

“I pored toga, fond je zabeležio pozitivan rezultat u poslednjih sedam meseci. Baza klijenata se širila zadovoljavajućim tempom, te sada imamo oko 2.000 članova”, kaže za Bankar Pavlović i ističe da ono što se sada dešava na berzi opominje da “investiranje nije sprint na 100 metara već maraton, odnosno da je dugoročni investicioni horizont ono što deli uspešne od neuspešnih igrača na tržištu kapitala”.

“Posle rasta od više od 100 odsto, na tržištu je normalno da dođe i do korekcije cena. Međutim, ono što investitori treba da znaju jeste činjenica da su korekcije uvek duge i mučne, a oporavci brzi i eksplozivni, tako da je dugoročno investiranje jedini pravi pristup”, navodi Pavlović.

On ocenjuje da je dobro što početak rada investicionih fondova nije praćen spektakularnim rezultatima, već su članovi fonda videli da mogu i da zarade novac, ali i da ga izgube. “To je bitno jer svako ko ulaže novac u investicioni fond mora da zna da je fond samo profesionalni posrednik između investitora i akcija na berzi, pa kada tržište ozbiljno pada, i vrednosti investicionih jedinica moraju da padaju. Sa druge strane, svi fondovi u Srbiji su napravili odličan posao i pokazali rezultate bolje od tržišta, pa su tako opravdali većinu očekivanja”, ističe Pavlović.

poziv na pretplate na - www.emportal.co.yu

Beogradska berza a.d. Beograd

Delta Investments a.d. Novi Beograd

FIMA INTERNATIONAL BEOGRAD

Fima Invest a.d. Beograd

FOCUS CAPITAL PARTNERS DOO BEOGRAD

FOCUS INVEST AD BEOGRAD

Raiffeisen Invest a.d. Beograd

Predstavništvo Raiffeisen investment ag Beograd

Ilirika DZU Beograd

ILIRIKA Investments a.d. Beograd

KD INVESTMENTS AD BEOGRAD

Citadel financial advisory Beograd

Tesla Capital ad Beograd

Addiko bank ad Beograd

HYPO ALPE-ADRIA-SECURITIES Beograd

Hypo Group Alpe Adria Klagenfurt

Invej a.d. Beograd

HYPO INVESTMENTS AD BEOGRAD

Alta banka ad Beograd

Alta banka ad Beograd

Zepter International doo Beograd

EMG Beograd

investicioni fondovi

otvoreni investicioni fond

zatvoreni investicioni fond

Radmila Bajević

Vladimir Pavlović