Peter Kamaraš, bivši upravitelj Železarom Smederevo - Pik i karo Svetog Petra

Peter Kamaraš (Foto: YouTube/screenshot)

Ko je zapravo Peter Kamaraš?

Slovak iz Košica, pred kraj pete decenije, kažu, porodičan čovek. Vlasnik je kompanije Picaro s kojom je Srbija imala ugovor za nabavku sirovina za Železaru, što smo saznali tek pošto je raskinut. Govorilo se da Kamaraš poseduje čak i rudnike, pa se na kraju ispostavilo da je samo trgovac rudom gvožđa. Da rukovodi srpskom čeličanom došao je pod firmom HPK Engineering registrovanom u Holandiji, iako u Slovačkoj ima firmu s istim imenom. Zajedno s bratom Jurajem, razvio je raznolik biznis. U Ulici Belova u Košicama, gde je sedište Picara, nalazi se još nekoliko firmi u kojima se među vlasnicima nalaze imena jednog ili drugog Kamaraša – ili obojice. Zanimljivo je da je, dva meseca pre potpisivanja ugovora za Železaru, ovaj Slovak osnovao i firmu u Beogradu – Picaro consulting, u njegovom stoprocentnom vlasništvu, s osnivačkim kapitalom teškim 12.000 dinara.

U žižu srpske javnosti Kamaraš dolazi tokom pregovora s Esmarkom za kupovinu 80 odsto Železare, početkom prošle godine. Džejms Bušar i Kamaraš bili su partneri, a onda je izbio kurcšlus. Nekako u isto vreme, premijer Vučić nagovestio je čuveni "plan B". Ispostavlja se ubrzo da je baš Kamaraš deo tog rezervnog plana, ali ne za kupovinu već za upravljanje Železarom. Nesuđeni partneri, Bušar i Kamaraš, završavaju na sudu pod optužbama Esmarka da je Slovak kršio ugovor, zloupotrebio poverljive informacije i stvorio nefer konkurenciju. Kamaraš tvrdi da su ovo besmislice, baš kao i za srpske tvrdnje, koje su prilično slične.

Srbija je preko noći raskinula ugovor s njegovim firmama. Dok država od medija krije detalje, Kamaraš "štancuje" dokaze protiv bivših rukovodilaca Železare koji su i kumovali njegovom dolasku, na uštrb Esmarka. Iz Košica ili Beograda, to niko ne zna, razotkriva njihova "muljanja" o čemu je do juče ćutao. Na njihovu dušu prebacio je i deo milionskog duga koji je ostao iza HPK.

I ovih dana Sveti Peter, kako su ga zlurado neki mediji nazivali, opet igra na dve karte – srpsku i kinesku. Prvu je izgleda prokockao, a druga je još u igri. Njegov tim "Hestil" je zadržao kao konsultante, iako je prethodno najuren. Ne čudi Kamaraševa taktika, ako su tačne neke tvrdnje da je bio strastveni "kartaš", te da je "Pikaro" dobio ime od "pik" i "karo", a ne od skraćenica njegovog imena.

Istina, za svaku igru potrebno je najmanje dvoje. I uvek je jedna strana gubitnik. Neki kažu da je Srbija u poslu s njim izgubila, a, opet, nameće se pitanje: da li bi čeličana od marta do danas bila živa da nije bilo kakvog – takvog Kamaraša?

Esmark u tužbi od 38 strana navodi da je Kamaraš rekao da "kad bi imao priliku da samostalno rukovodi železarom, da bi iz nje otišao nasmejan i bogat". Nismo ga videli otkako je otišao. Sećamo se da je došao i nasmejan i bogat. Kakav osmeh i bogatstvo posle Kamaraša imaju oni koji su lobirali da on dođe? Slovak verovatno zna. A mi?