Sa manje antibiotika do zdravijeg života - Italija se pridružila zahtevima za kontrolisanom upotrebom lekova u stočarstvu
Nekontrolisana upotreba lekova kod ljudi i životinja, poznato je, može imati značajne biološke i posledice po njihovu okolinu. Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) još ranije je upozorila da razvijanje otpornosti bakterija na lekove kod životinja vremenom može ugroziti efikasnost lečenja infektivnih bolesti i kod ljudi. Zbog toga se ova problematika sve više razmatra u širem kontekstu – od javnog zdravlja, preko procesa proizvodnje, do održivosti životne sredine.
Širom EU poslednjih godina se vodi bitka za smanjenje upotrebe lekova u životinjskom svetu. Procene zasnovane na prodaji antibiotika u 25 evropskih zemalja po jedinici težine žive vage i zaklanih životinja, pokazuju da se antibiotici najmanje koriste u stočarstvu na severu kontinenta, gde predvode Švedska, Norveška i Island, dok jug EU još uvek mnogo lakše poseže za njima. Kiprani ih koriste najviše, a u Španiji je upotreba čak zabeležila rast.
U humanoj medicini problem se svodi na antimikrobnu rezistenciju, eskalira na povećanu otpornost i smanjeni efekat ili izostanak efekta antibiotika, što se odražava na opšte stanje pacijenta što može biti drastično i konačno nije zanemarljiv ni finansijski efekat. U poljoprivredi, u stočarstvu, a naročito u oblastima veterinarske medicine ovaj problem ima važno mesto, i veliku odgovornost za uključenje u sve aktivnosti vezane za ovu kampanju veterina je već prihvatila, i Srbija se uključila u razna radna tela po ovim pitanjima, pojasnili su u našem Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Osim problema u terapijskom efektu kod životinja i antimikrobnoj rezistenciji problem se nadovezuje na proizvodnju hrane životinjskog porekla, pre svega mesa, mleka, jaja, meda, kao i prerađevina od njih, a ništa manji nije problem u proizvodnji hrane za životinje koji će opet kasnije imati neželjene efekte u ishrani ljudi. Na nedavno održanom Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, na kome nam je Italija bila Zemlja partner, predstavila se i italijanska firma "Unione Commerciale Lombarda" (UCL) čiji su istraživači razvili asortiman apsolutno inovativnih probiotika i prebiotika za sve životinjske vrste.
Razvijena društva - zemlje sa razvijenom stočarskom proizvodnjom ne mogu sebi dopustiti skupe terapije ili dugotrajna tretiranja, pa su na vreme identifikovali problem i radili na svesti u stručnim krugovima - kod proizvođača, klastera, udruženja, zadruga, naročito u masovnoj proizvodnji. Ovo se odnosi na Holandiju, Nemačku i skandinavske zemlje - Dansku, Švedsku i Norvešku, koje su shvatile da je važnija preventiva od kurative ,"da je bolje sprečiti nego lečiti".
Shodno tome, kako je najavljeno, slede i vrlo konkretne inicijative koje, uzimajući u obzir zdravstvenu preventivu ljudi vode računa i o dobrobiti životinja i njima primerenim uslovima za život, s obzirom na prenosive bolesti. I na regionalnom i na nacionalnom nivou u Italiji, podrška unapređenju modernog stočarstva uz poboljšanje uslova za život životinja već je velikim delom usklađena sa evropskim standardima. Odlukom o smanjenju upotrebe antibitoka, zapravo se forsira strategija razvoja "precizne zootehnike", gde se akcenat stavlja na potrebe životinja na određenoj teritoriji i u određenim uslovima.
Višegodišnjim nacionalnim planom, čije usvajanje se planira već ove godine, predviđaju se konkretne mere koje se neće odnositi samo na stočare, već i ostale učesnike u celom procesu. Fokus se prvenstveno stavlja na sprečavanje bakterijskih infekcija i njihovo širenje, razvoj alternativnih tretmana, podsticaje istraživanju i inovacijama, obuci i edukaciji…
Da bi strateški ciljevi bili što pre i što adekvatnije usklađeni sa nacionalnim i regionalnim merama, stočarima će biti obezbeđena neophodna podrška za usvajanje odgovarajućih tehnologija kako bi i proces prilagođavanja i modernizacije bio blagovremen. Da bi sve bilo sprovedeno kako je zamišljeno, neophodan je nadzor i online aktivnosti – s obzirom na to da se kupovina lekova/antibiotika obavlja i ovim kanalom, tako da je veterinarskom sektoru namenjena vrlo značajna uloga u ovom prilagođavanju na moderniji i zdraviji vid gajenja stoke. Ulogu će, svakako, imati i krajnji potrošači koji će biti naširoko informisani da ne kupuju meso sa farmi ili od proizvođača koji ne poseduju potrebne garancije.
Situacija u Srbiji
U Srbiji, navode u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, ograničenja u upotrebi antibiotika oduvek postoje, ali je ipak najbitnija svest stručnih ljudi i proizvođača - držalaca životinja koji moraju da prihvate odgovornost da ono što proizvedu i žele da stave u promet mora da bude bezbedno (ništa manje ni za sopstvene potrebe). Tu je bitan i finansijski momenat, jer pojačana odgovornost dovodi i do racionalizacije i smanjenja troškova.
Zakonski je ova oblast regulisana tako da Zakon o veterinarstvu u Srbiji tačno definiše ko su veterinarski radnici i kako je služba organizovana, odnosno ko može i kako da vrši kurativu i preventive, Zakon o bezbednosti hrane, između ostalog, vodi računa o namirnicama životinjskog porekla kao i o hrani za životinje, u okviru koga se prati i prisustvo antibiotika i drugih ostataka materija koje se ne smeju naći u namirnicama životinjskog porekla koje se stavljaju u promet, a uslovi i način proizvodnje, prometa i potrošnje lekova, samim tim i antibiotika, na teritoriji Srbije, regulisan je Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima.
Kompletan sadržaj Specijalnog izdanja "Italija-zemlja partner: Kada je hrana životni stil" možete pročitati OVDE.