Telekomunikacione kompanije u bankarskom biznisu - Cilj kvalitetnije usluge korisnicima po povoljnijoj ceni

Elektronsko bankarstvo u Srbiji hvata sve veći zamah. Gotovo da nema banke na našem tržištu koja u kontinuitetu ne vodi kampanju za "prebacivanje" svojih klijenata iz filijala pred ekrane njihovih računara i mobilnih telefona.

Računica za banke je jasna - e-banking i m-banking značajno im smanjuju troškove, a to je u vreme kada se bore za profitabilnost od posebnog značaja.

Ni za klijente banaka nema mnogo nepoznanica, elektronsko bankarstvo omogućava im da bankarske usluge obave kada i odakle god to žele. Čekanje na šalterima, osim u pojedinim slučajevima kada se u banku neizostavno mora ući, postaje stvar prošlosti. Već sada je broj transakcija obavljenih elektronskim putem premašio one izvršene u fizičkim prostorijama banaka.

Uz to, i jeftinije je. Banke su visoke kamate često pravdale troškovima poslovanja, kao i materijalnim troškovima za otvaranje ekspozitura. Kod elektronskog bankarstva toga nema, pa ima prostora za uštede i smanjenje kamata.

Naravno, nisu banke jedine koje prepoznaju šansu da prigrabe deo ovog primamljivog finansijskog "kolača".

Širom sveta digitalna transfomacija već je uveliko zahvatila sektor finanasijskih usluga, pa tako kredite, pozajmice i kreditne kartice dele i institucije koje sa tradicionalnim bankarstvom nemaju mnogo veze. Štaviše, postoje i "banke" koje ne samo da nemaju fizičke objekte već ni internet stranice - samo aplikacije za mobilne uređaje.

U Srbiji, po običaju, svetski trendovi stižu sa zakašnjenjem. Takav je slučaj bio i sa blagim nepoverenjem javnosti kada je norveški "Telenor" odlučio da građanima u Srbiji ponudi, pored telekomunikacionih, i bankarske usluge. Postavilo se pitanje, mogu li uopšte telekomunikacione firme da se uspešno bave bankarstvom?

Iako Telenor ima veliko iskustvo u finansijskom sektoru u Aziji i Evropi, ovo pitanje se još više postavlja kada se zna da je Telenor banka u Srbiji, prema podacima NBS, u 2015. imala 1,2 milijarde dinara gubitka.

Ipak, nema mesta sumnji u uspeh poslovanja Telenor banke u Srbiji, kaže za portal "eKapija" direktor marketinga te banke Marko Carević. On navodi da je minus planiran i očekivan i deo je ukupne investicije od 40 mil EUR.

- S obzirom na to da je banka startovala od nule potrebno je investirati pre svega u razvoj softverskih rešenja i mreže bankomata. Zadovoljni smo činjenicom da imamo više od 150.000 otvorenih računa i ostajemo fokusirani na rast korisničke baze, kao i dalji razvoj portfolija - navodi Carević i podseća da banka posluje nešto više od godinu i po dana i za to vreme u njoj je otvoreno više od 150.000 računa.

Carević kaže i da telekomunikacione kompanije imaju dobre šanse u ovoj "utakmici" sa tradicionalnim bankama. Kao najveći benefit za korisnike ističe da je za telekome "onlajn kao kanal, bilo da je u pitanju mobilno ili elektronsko bankarstvo, glavni kanal za koji su sve usluge optimizovane".

- Da bi korisnici otvorili račun nije potrebno ići u banku i nije potrebno potpisivati dodatne ugovore da bi se koristila mobilna aplikacija, poput ugovora za otvaranje štednog računa i slično - kaže direktor marketinga Telenor banke.

Da je budućnost na strani telekom operatera smatraju i u "Telekomu Srbije" koji, takođe, ima svoju - MTS banku. Kako kažu u ovoj kompaniji, simbioza telekomunikacionih i bankarskih usluga korisnicima donosi povoljnije uslove tako da dobijaju kvalitetne usluge po povoljnijoj ceni.

Prateći ove trendove, navode, "Telekom Srbija" trenutno radi na unapređenju sistema kako bi do kraja tekuće godine pustio u rad nove digitalne usluge MTS banke pa budući klijenti te banke mogu očekivati "kvalitetne i inovativne servise, kao i nove ekskluzivne usluge na našem tržištu".

Sa druge strane, Saša Todorović iz konsultantske kompanije "PricewaterhouseCoopers" (PwC) smatra da dobra infrastruktura kakvu imaju telekomunikacione kompanije svakako nije dovoljan razlog da se veruje u dobro vođenje banaka od strane teleoperatera.

Todorović za "eKapiju" objašnjava da, upravo iz tog razloga, u Srbiji takve kompanije moraju da ispunjavaju sve uslove koje propisuje NBS kako bi dobile licencu za bankarsko poslovanje.

Kada su pitanju trendovi, dodaje, čini se da će onlajn banaka biti sve više, ali i da će se konvencionalne banke sve više odlučivati na uvođenje novih proizvoda, tehnologija i prilagođavanje poslovanju "mobilne konkurencije".

- Uviđamo da će sve više postojećih banaka na tržištu, kako u Srbiji tako i u regionu, usmeriti svoju strategiju ka digitalizaciji poslovanja kako bi omogućile korisnicima usluga da na brži i jednostavniji način obavljaju transakcije – kaže Saša Todorović.

I u kompaniji "Vip mobile" smatraju da srpsko tržište ima veliki potencijal za razvoj elektronskog i mobilnog bankarstva.

Pametni uređaji su promenili navike i potrebe korisnika, kako u komunikaciji, tako i obavljanju svakodnevnih poslova, među kojima je i plaćanje, kažu u toj kompaniji i navode da će u narednom periodu nastaviti da podržavaju ovakva rešenja kroz partnerstva, ali i da samostalno nude inovativne usluge.

Činjenicu da i dalje veliki broj ljudi stoji u redovima kako bi obavio neku novčanu transakciju, u "Vip"-u objašnjavaju nepoverenjem u nova rešenja.

Sa druge strane, kažu, "svi koji se uvere u prednosti koje pružaju mobilni servisi, a tu pre svega mislimo na fleksibilnost, dostupnost i efikasnost, nastavljaju sa aktivnim korišćenjem ovih usluga".

- Korisnici traže dodatnu vrednost i mi kao operateri treba da se transformišemo u one koji im nude dodatne digitalne usluge koje im olakšavaju život i poslovanje i štede vreme – zaključuju u kompaniji "Vip mobile".