Kakva sudbina čeka Veliku Britaniju i ostatak Evrope posle 23. juna - Krah funte i ostavka Dejvida Kamerona

U slučaju da Britanija na predstojećem referendumu odluči da napusti Evropsku uniju (EU), funta će prema američkom dolaru da oslabi za oko 15%, a premijer Ujedinjenog Kraljevstva, Dejvid Kameron, daće ostavku. Ovakav, prilično šokantan, scenario predviđa britanska bankarska grupacija HSBC, prenosi "Business Insider". Glavni ekonomisti ove banke su u ponedeljak, 20. maja, klijentima prosledili izveštaj sa osvrtom na moguće ishode "Brexita". Podsetimo, Britanija će referendumu, 23. juna, da donese odluku o članstvu u EU.

Prema izveštaju HSBC-a, britanska valuta će u slučaju "Brexita" oslabati prema evru i dolaru. Glavni ekonomista ove banke Simon Wells i njegov tim, smatraju da bi u tom slućaju bila potrebna intervencija Banke Engleske (Bank of England) kako bi se podigla likvidnost privrede. Međutim, veliko je pitanje da li bi Banka preuzela te korake. Takve mere bi, naime, zahtevale devalvaciju funte kako bi se privukle strane investicije i kontrolisao fiskalni deficit Britanije, navode ekonomisti HSBC-a.

Bankarska grupacija naglasila je da bi posledica "Brexita" bila opšta ekonomska nesigurnost. - Kompanije, ali i pojedinci, bi trošili manje novca. Ukupan broj investicija bi se smanjio, jer bi firme oklevale da ulažu pre nego što se razjasni kakav će aranžman Britanija imati sa EU - navodi se u izveštaju.

Prognozira se i da bi izlazak iz EU doveo do pada britanskog BDP-a od 1 do 1,5%. Do kraja 2017. inflacija bi skočila za 3 do 4.5% kao rezultat kolapsa funte. Sa slabijom funtom rasla bi cena uvoza robe. U Britaniji bi, navodi HSBC, poskupela roba svih kategorija - od prehrambenih proizvoda do tehnike.

Kada je u pitanju politička situacija, HSBC predviđa dalji kolaps u Konzervativnoj stanici Dejvida Kamerona. Sa izlaskom iz EU, Kameron bi "bio pod pritiskom da podnese ostavku", a dalje pregovore sa EU prepustio bi novom premijeru.

Ostatak Evrope

Ekonomisti HSBC-a smatraju da bi posledice "Brexita" u ostatku Evrope bile uglavnom političke prirode. Kako navode, glavni argumenti za izlazak Britanije su pitanja migracije i suvereniteta, koja su aktualna i u drugim evropskim državama. Mogućnost da se britanski scenario ponovi u ostalim zemljama starog kontinenta pojačala bi skepticizam investitora, a rezultat bi bila slabija investiciona aktivnost u celoj Evropi.

Efekti "Brexita" u Srbiji

Srbiji, na prvi pogled, odgovara "Brexit". Podsetimo, srpske evroobveznice su u maju nadmašile one u Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj. Stručnjaci su tada procenili da bi srpsko tržište bilo manje pogođeno "Brexitom" nego zemlje članice EU, koje bi mogle da pretrpe gubitke i od više milijardi evra.

Kada je u pitanju spoljna politika Srbije, nestabilnost unutar Evropske unije mogla bi da uspori dinamiku otvaranja pregovaračkih poglavlja. Nije isključena ni mogućnost da EU, dok ne razreši sva pitanja sa Britanjom, "zamrzne" otvaranje poglavlja budućim članicama. Po srpsku ekonomiju ne bi trebalo da bude značajnijih negativnih posledica, budući da je spoljno-trgovinska razmena sa Britanijom na niskom nivou, baš kao i direktne strane investicije iz te zemlje.

Brexit

Bregzit

HSBC

David Cameron

Dejvid Kameron

Simon Wells

izlazak Britanije iz EU

referendum o izlasku Britanje iz EU

članstvo Britanije u EU

efekti Bregzita

privreda Britanije

ekonimija Britanije

Bank of England

Conservative party

Konzervativna stranka

srpske evroobveznice

članstvo Srbije u EU

pregovori Srbije sa EU

ekonomski odnosi Srbije i Britanije

spoljnotrgovinska razmena Srbije i Britanije